СМРТ ГА ЈЕ УЧИНИЛА БЕСМРТНИМ: Никад објављена прича о Кнелетовим данима у Централном затвору (ФОТО)
Најпознатији представник дизелашке генерације деведесетих.
Александар Кнежевић Кнеле је рођен 27. априла 1971. Као клинац, био је одличан ђак. Најпознатији представник дизелшке генерације деведесетих година волео је брз живот, хтео је све и одмах.
ПРИТВОР ЗА ВУКАШИНА ШИЈАНА: Још двојици осумњичених одређена једномесечна затворска мера
"ЗАПУЦАО НА МЕНЕ, ИСПРАЗНИО ЦЕО ШАРЖЕР" Турбулентан живот жестоког момка - преживео заседе, а сад је у кућном притвору
ИЗНЕО ВЕЛИКИ БРОЈ ДЕТАЉА О УБИСТВУ АРКАНА ПА ЛИКВИДИРАН: Убицу крили у болници - планирали да га пребаце "преко" (ВИДЕО)
Једном приликом је свом оцу изговорио реченицу коју ће многи "жестоки момци" користити као лајтмотив:
- Боље да живим један дан као човек, него цео живот као бедник. Пусти ме, ово је мој живот.
О Кнелету се и дан данас причају многе приче. Тако је и бивши командир Централног затвора у Београду, Јордан Антонић Јоца, испричао:
- Ћентин зет Миша је био у затвору због Кнелетовог убиства, био је осумњичен, али није било доказа, и пуштен је после 6 месеци. Камера није радила, а тако познат хотел. Кнеле је тад возио црвеног поршеа. Ја сам га пре тога видео на Вождовцу, кад сам био код Бранковића, Кнеле је био висок па су га неки звали Дуги или Дугачки. "Где ћеш Дуги?" Каже Кнеле: "Одох да се мало провозам." То вече је узео сат и џип од Мише. Ту је направио грешку, није знао ко је. Кад је сазнао... Кнелету је на врата закуцао неко кога је много добро знао, онда је и тај уклоњен. Нема сведока. То је била Кнелетова грешка.
Чувена је прича када је Кнеле у препуном хотелу Југославија, наочиглед свих с руку једног госта узео скупоцен сат и кључеве џипа... Оно што Кнежевић није знао је да је то био зет Радета Ћалдовића Ћенте. Управо овај потез, говорили су, означавао је почетак краја чувеног Кнелета.
- Горан Мајмун је покушао да испегла ситуацију, ишао је у хотел и убедио Кнелета да се врати џип, тражио је и сат, али је Кнеле то већ некоме продао или поклонио. Он је био такав, добар за своје пријатеље. Али волео је да се хвали. Кнеле је био код нас у ЦЗ-у 15 дана. Показује он мом колеги ногу и каже: "Види ранили ме у бутину браћа Јанковићи", овај гледа, каже: "Па где, не види се ожиљак?" Каже Кнеле: "Па ласерски су ме ранили." - испричао је Антонић.
28. октобра 1992. године, собарица у апартману 331 хотела Хајат пронашла непомично тело. Обдукциони налаз показао је да је Кнеле усмрћен с три хица у главу, а да је пре тога био присиљен да легне на под. Истрага је утврдила да је сам пустио своје убице у собу. Међутим, до данас није позната права истина о овој ликвидацији. Када је убијен имао је само 21. годину.
Тело момка који је остао упамћен по имиџу чији су симболи били фирмирана тренерка, патике, кратка фризура и златан ланац око врата нађено је следећег дана. Лежао је на стомаку, а на огледалу је била крвљу исписана порука: "Број 1". Ова порука до данас није дешифрована!