ХРВАТИН КРЕНУО СТОПАМА БУХЕ, ЧУМЕТА, МУТАВОГ... Све је почело убиством Ђинђића - сведоци сарадници "пропевали" и откупили слободу
У Србији има око 100 заштићених сведока који су са новим именом, лицем, идентитетом, измењеном биографијом, покушали да скривају своју прошлост
Најновији, јавности познат, сведок-сарадник је Бојан Хрватин (38) у поступку против Вељка Беливука, познатијег као Веља Невоља и његове групе.
Званично још нису саопштена имена других сведока-сарадника у овом поступку, али се претпоставља да их има још тројица. Институт сведока-сарадника у српском правосуђу уведен је кад су почеле истраге и суђења за организовани криминал после убиства премијера Србије др Зорана Ђинђића и хапшења "земунског клана".
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) РАСКРИНКАНИ БАЛКАНСКИ ПЕДОФИЛИ НА ТЕЛЕГРАМУ: Објавили снимке голе деце и малолетника како имају односе, огласило се Тужилаштво
"ИЗАЋИ ЋЕШ, АЛИ СВА ПЛАВА" Снајперу одређен притвор, ово је његова љубавница испричала на саслушању (ФОТО)
ОВО ЈЕ ЧАБАРКАПИН БРАТ! Претукао момка бивше жене и то са сином (14) - нови детаљи
Пре Хрватина да сарађују са полицијом и тужилаштвом одлучили су Љубиша Буха, звани Чуме, Дејан Миленковић Багзи, Миладин Сувајџић познатији као Ђура Мутави, затим Ненад Шаре звани Шкене, као и Зоран Вукојевић Вук, који је ту своју одлуку платио главом.
Како се спомиње у незваничним подацима и статистикама, у Србији има око 100 заштићених сведока који су са новим именом, лицем, идентитетом, измењеном биографијом, покушали да скривају своју прошлост.
Они су махом покушавали да изграде будућност у новој средини. Тако су из Србије у свет и у нови живот отишли многи припадници мафијашких кланова који су одлучили да своју слободу откупе сведочењем против саучесника.
Суд је био "најдарежљивији" током 2006. и 2007. године, када је у случајевима организованог криминала статус сведока-сарадника добило тридесетак оптужених.
Касније се тај број знатно смањио, на свега четири-пет годишње. Разлог лежи у промени Кривичног законика, чиме су очекивања од сведока-сарадника повећана, а "награда" смањена.
Сарадник више не може бити ослобођен већ само добити умањење казне. Посебна прича је заштита сведока у случајевима када би им живот могао бити угрожен. Тачан број сведока под заштитом, као и трошкови државе за њихову безбедност, службена су тајна. Раније се у медијима спекулисало о томе да се за те намене издваја 5.000 евра месечно по особи, што је касније и демантовано и предочено да је ипак реч о мањем износу.
Љубиша Буха Чуме, сведок-сарадник у процесима за убиство премијера Ђинђића и против "земунског клана" изашао је пре две године из затвора у коме је издржавао казну затвора од готово пет година због насиља у породици.
Њега је бивша супруга Ивана Туловић оптужила да је претукао. Тренутно је у току поступак против Иване Туловић за лажне оптужбе против Бухе, јер се испоставило да је он није тукао већ само повукао за мајицу.
Буха по изласку из затвора и даље живи у Сурчину као и пре него што је постао сведок-сарадник.
Дејан Миленковић Багзи, сведок-сарадник у предметима за убиство премијера Ђинђића и против "земунског клана", после сведочења и завршетка тих судских процеса, живи и даље у Сурчину, као и раније, а чувају га припадници јединице за заштиту сведока-сарадника.
Кад је издата потерница за "земунским кланом" 2003. године, међу онима који су били у бекству био је и Миленковић. Кад је после неколико година ухапшен у Грчкој, решио је да исприча шта зна и у замену за сведочење добио је статус сведока-сарадника.
Миладину Сувајџиућ, сведоку-сараднику за убиство премијера Ђинђића и у поступку против "земунског клана", промењен је идентитет, па чак и лични опис и он је наводно склоњен у Америку. Његову адресу зна само тајна служба земље у којој се налази.
Ђура Мутави се последњи пут у јавности појавио 2016. године на суђењу за убиство Славка Ћурувије. Током бекства Мутави се користио лажним документима на имена Зорана Илића, Раденка Илића, Бошка Балаћа, Драга Ћеркета, Драгана Обрадовића, Дарка Петровића и Којице Павлице.
- Ђури Мутавом је дата могућност да уђе у програм заштите под другим идентитетом. Најпре је променио име у Младен Ђурић, али његово право име и адресу знају само његова ужа породица и служба за заштиту сведока државе у којој живи. Чак и наша служба мало зна о њему.
Он и Шкене су у држави која има уговор са Србијом, јер и ми њихове мафијаше покајнике држимо под неким другим идентитетом. Колико сам чуо, негде су у Америци. Обично им се понуде велике земље попут Америке, Канаде и Аустралије. Тамо немају сталну заштиту. Нешто су плаћени и имају посао. То је најбоља варијанта за њих. Нема их нигде, не постоје више - испричао је један од учеесника истраге за убиство премијера Ђинђића.
Ненад Шаре, познатији као Шкене, некадашњи припадник Јединице за специјалне операције, сведок-сарадник у процесу за отмицу и убиство Ивана Срамболића, такође је под другим идентитетом и описом склоњен у Америку. Реч је о сведоку-сараднику о коме се најмање зна, а радио је као шеф обезбеђења Милорада Улемека Легије.
Шкене је остао упамћен по снимку са Фрушке горе, где је 29. марта 2003. у јеку акције "Сабља" полицији показао где је закопано тело убијеног Стамболића.
Оно што је сумњиво јесте то да је на лице места доведена непозната особа, која је на увиђају инсистирала на томе да јој не скидају фантомку, под изговором да се плаши за безбедност породице, супруге и деце.
Чињеница је да Шкене у том тренутку није имао децу и да су он и супруга до тада безуспешно покушавали да добију потомство. Интересантно је и то да није хтео да одговара на одређена питања, између осталог на питање истражног судије о идентитету три особе које су убиле и закопале Ивана Стамболића!
После Фрушке горе, Шкене се у улози сведока сарадника појавио само још на суђењу за убиство Стамболића, где је сведочио иза затворених врата.
Зоран Вукојевић, познатији као Вук, кум Душана Спасојевића и бивши полицајац ОУП Земун, први исказ дао је још током акције "Сабља". После тога постаје сведок-сарадник. Он је рекао да је "земунски клан" радио за ДБ од 1998. и да су се са тадашњим врхом полиције договорили да могу да раде шта хоће и кога треба да убију по граду.
- Колико ја знам, око 30 убистава су извршили они по граду и тиме су се јавно хвалили - рекао је Вукојевић.
Говорио је о томе који су политичари и припадници државне и војне службе имали контакте са Земунцима, а да је ЈСО обезбеђивао Спасојевића. Сведочио је да су Легија и Дућа организовали убиство Ђинђића.
Као сведок-сарадник одбио је полицијско обезбеђење, а 2006. своју одлуку да каже шта зна, отет је, мучен на најстрашнији начин, пребијен, искасапљен, упуцаван и тако измасакриран, а још жив, умотан у целофан, запаљен је и бачен у раку ископану педесетак метара од места на ком је нађен у шуми.
Тако запаљен и измучен пузао је још неких педесет метара. Патолози кажу да је тело било толико унакажено да то дуго нису видели.