Порука на крају српског филма о Косову леди жиле у венама: Ово је тренутак пред којим ће занемети свет

Борис Малагурски / Извор: СД/илустрација

Филм "Косово: Моменат у цивилизацији" неће пропагирати било какву мржњу али ће у њему бити приказана ИСТИНА

Филм Бориса Малагурског "Косово: Моменат у цивилизацији" који говори о УНЕСКО-вој баштини у Србији, али и податку да је од 1999. године до данас преко 150 српских манастира и цркава уништено од руке албанских екстремиста, након приказивања трејлера већ је изазвао реакције како домаће, тако и светске јавности. Тим поводом разговарали смо са аутором филма, који нам је открио који тренутак у филму ће имати највише утицаја да Косово не приме у Унеско.

Зашто филм носи баш назив “Косово: Моменат у цивилизацији“?

Назив за филм је смислио сценариста Милош Нинковић, млади дипломирани теолог из Београда, који је рекао да се овим насловом већ у првом сусрету гледаоцу предочава димензија тематике, а то је чињеница да је Косово цивилизацијска тема, односно да су манастири моменат српског културног доприноса светској култури у једном историјском периоду.

Већ сте коментарисали на Фејсбуку да медији у Србији не пишу о филму “Косово: Момент у цивилизацији“, али са друге стране албански портали преносе вест, и то као једну од ударних. Због чега мислите да је дошло до такве ситуације?

У једном моменту сам се забринуо, јер након што је Спутњик први објавио као вест трејлер филма, остали српски медији се у први мах нису оглашавали. Било ми је невероватно да у првом тренутку албански портали посвећују више пажње филму, али сам свакако поздравио њихову панику око филма, јер и критика је промоција. Врло брзо су и српски медији почели да пишу о филму, у другачијем светлу од албанских, наравно, што је допринело да се вест о филму прошири по земљи, али и иностранству.

Албански медији у фокус својих вести ставили су поређење уништавања наших црква и манастира на Косову са уништавањима културне баштине у Палмири од стране ИСИС. Такође, на portalu koha.net se може прочитати текст у коме они наводе како филм пропагира мржњу. Да ли сада може да се очекује да Албанци крену у кампању против филма? На шта мислите да су спремни да ураде само да изврну историјске чињенице?

Прочитао сам чланак у Кохи диторе, послао сам им одговор, чекам да видим да ли су довољно професионални да га објаве. Готово надреално је то што критикују филм који још није ни готов, очигледно су га они видели пре самог режисера. То показује колико их чињенице ни не занимају, већ само пропагирају своју бајку. Филм који ће водити аустралијски водитељ Стефан Поповић, неће бити политички острашћен, нити ће пропагирати било какву мржњу, неће пропагирати ништа осим истине. Не брине албанске екстремисте мржња, они се њоме хране, њих брине та истина. А на једном албанском порталу су већ покушали да спинују причу рекавши да су српски манастири, заправо, албански, а то је само показатељ који је циљ приштинских институција – да живе српске православне манастире претворе у мртве туристичке атракције албанског историјског наслеђа.

Који тренутак у филму “Косово: Момент у цивилизацији“, а који ће тек бити приказан, ће имати највише утицаја да Косово не приме у Унеско?

Порука на крају филма срочена је да заледи жиле у венама онима који мисле да ће овај проблем бити решен сам од себе и који верују да нема ничег лошег у томе да Косово постане чланица Унеска. Кадрови, које је снимио директор фотографије Младен Јанковић, осликаће ту поруку на најупечатљивији могући начин. Након што филм буде готов, главни задатак ће нам бити да филм представимо пред што већим публикама, по могућности на светским ТВ каналима. Тренутно смо у контакту са History каналом и РТ.

Имамо тренутну ситуацију са Македонијом, јер су најавили да ће у Унеску гласати као и остале чланице ЕУ. Како коментаришете такав став бивше југословенске републике?

Најавили су на ће узети у обзир став већине чланица ЕУ, али ако се том логиком буду водили, не видим зашто се и ми не бисмо водили том логиком по питању имена Македоније. Међутим, уколико би и нова македонска власт подржала улазак Косова у Унеско, као што је то учинила претходна, мислим да то не би одражавао став већинског македонског становништва, који има пријатељски однос према Србима.

Поред филма “Косово: Момент у цивилизацији“ и поред дипломатске активности државе Србије, шта по Вашем мишљењу још можемо да урадимо како бисмо спречили пријем Косова у Унеско?

Лобирање кошта. То није мој став, већ општа чињеница. Косовски тајкуни, попут Беџета Пецолија, финансирају лобирање за интересе косовских Албанаца широм света. Већина наших тајкуна се такмичи ко има већу јахту. Међутим, и без финансија, постоји много тога што можемо да урадимо. Свако од нас може да потписује петиције, разговара са пријатељима на ову тему, поготово ако познаје странце, да организује промоције радова који промовишу истину о Косову, да помогне нашим сународницима тамо, да посети Косово барем једном годишње, макар на Видовдан, да учи своју децу о томе да је Косово наше и да подржава сваку акцију која има за циљ да исправи неправду у нашој јужној покрајини. Ако живе у иностранству, наши људи могу да контактирају медије, да им шаљу материјал, да пишу политичарима, преплављују их писмима и мејловима, да се састају са њима и објашњавају им шта се дешава, да организују скупове, праве организације, улажу средства у лобирање, пуно тога може да се уради. Фали нам мало слоге и мотивације, али кад год смо се потрудили да заједничким снагама нешто променимо, правили смо чуда.