Блумберг о Србији: Они производе више историје него што могу да поднесу (ФОТО)

Три пута недељно у 6:30 часова, српски председник Александар Вучић има часове руског. Циљ му је, како каже, да буде у стању да течно разговара са Владимиром Путином као што то чини са западним лидерима на енглеском, започиње Блумберг текст о најновијим дешавањима у Србији и на простору Западног Балкана.

Жеља за језичким паритетом одражава традиционалну геополитичку неутралност Србије, земље која је историјски и културно на међи Истока и Запада. На путу ка чланству у Европској унији, Вучић упоредо подстиче развој веза са Русијом уз привлачење инвестиција из Кине за индустријске и инфраструктурне пројекте.

Балансирање између Истока и Запада није новина у стратешком делу континента посвађаног у крвавим сукобима деведесетих. Али односи Запада са Русијом најхладнији су још од периода "хладног рата" и ЕУ има велику потребу да осигура да  Србија и пет других балканских народа уђу у њен блок и спречи нарастајући утицај са Истока.

Лидери ЕУ састају се ове недеље са својим колегама из Западног Балкана у Бугарској, која се придружила ЕУ 2007. године, како би показали да су озбиљни у вези са њиховим обећањем да ће почети да примају нове чланице око 2025. године. Фокус ће бити на разговору о следећој фази Европског пројекта након што су бивше комунистичке земље попут Пољске и Мађарске недавно ушле у сукоб са Бриселом због њихове контроле над судовима, медијима и другим демократским институцијама.

- Ако се земље Западног Балкана не придржавају демократског развоја, ми ризикујемо нестабилност у региону - рекао је Едуард Кукан, специјални изасланик Уједињених нација на Балкану 1999. и 2000. године и бивши словачки министар спољних послова. "Не можемо себи да приуштимо успоравање процеса. Ово би могло да створи прилику да уђу и други играчи."

Русија снажно покушава да ојача утицај у региону, а Кина је најновија сила која тражи да се наметне. У државама централне и источне Европе Кина покушава да се наметне путем такозваног форума 16 1, који укључује балканске државе. Извештај о односима између ЕУ и Кине који је објавио Европски савет за међународне односе наводи "нема сумње" да се тај програм такмичи са финансирањем и пројектима ЕУ.

Србија је највећа држава Западног Балкана која жели да се придружи ЕУ - друге су Босна и Херцеговина, Албанија, Црна Гора, Бивша Југословенска Република Македонија - и сви имају препреке у будућности.

ЕУ је њихов главни трговински партнер и далеко је највећи инвеститор, иако долазна новчана маса није доступна подједнако за свих 18 милиона становника у региону и постоји разочарање око тога да ли ће чланство доћи.

Стара љубав према Русији која је и даље снажна у православној Србији, додатно јача због чињенице да је влада у Москви један од кључних савезника у одбијању да се призна Косово као независна држава након рата који је на крају довео до нестанка Слободана Милошевића.

Вучић се сретао са Путином најмање седам пута од када је постао премијер 2014. године. Он је за савет позвао Путина када су у марту на Косову започеле последње етничке тензије.

Вучић, који је такође чест гост у Берлину, рекао је у интервјуу прошлог месеца да ЕУ треба да постигне споразум о Косову како би показало да се може одржати "стабилност и мир на територији Европе".

Док се ЕУ усредсређује на даље проширење на истоку, Кина иде финансијски. Кинеске инвестиције у Србији премашују 3 милијарде долара и очекује се да ће се више него удвостручити, према подацима Министарства грађевинарства у Београду.

- Морамо да одлучимо да ли идемона  исток или на запад - рекао је Борис Петровић, 25-годишњи пијаниста који седи у препуном кафеу у италијанском стилу у центру Београда. 

- Радије бих се определио за Русију. Већ су нам већ помогли.