ДА ЛИ ЋЕ ГРАЂАНИ ПОНОВО НА БИРАЛИШТА? Овако је Србија гласала протеклих десет година

У јеку протеста у Србији, у режији опозиције, након два масовна убиства која су потресла српску јавност, као и све заоштреније ситуације на Косову, изазване намером привремених власти у Приштини да преузме пуну контролу над севером Косова, све се више спекулише о одржавању ванредних парламентарних и председничких избора.

Сам председник Србије, Александар Вучић, говорећи на једној од конференција за штампу, поручио је својим политичким опонентима, да ће избора свакако бити и позвао лидере опозиције на дијалог.

- Сада је јасно да ћемо имати превремене парламентарне изборе, само је питање времена када ће они бити одржани - рекао је Вучић, обраћајући се медијима заједно са председницом Владе Србије, Аном Брнабић.

Председник је том приликом поручио опозиционим лидерима да "неће бити никакве прелазне владе", те да неће допустити да неко преузме власт без провере легитимитета на изборима.

- За прелазну владу је потребна моја одлука, а њу никада нећу донети. По том питању нема разговора и преговора – поручио је Вучић.

Са друге стране, премијерка Брнабић је казала да је "њена оставка на столу" и да су избори једино решење за излазак из тренутне кризе.

- Остављам председнику Србије да донесе такву одлуку - изјавила је Брнабић.

Од доласка Српске напредне странке (СНС) на власт, 2012. године, грађани Србије су четири пута бирали своје представнике у највишем законодавном телу и два пута бирали шефа државе.

Парламентарни избори 2014.

Ванредни парламентарни избори 2014. у Србији одржани су 16. марта. Били су то десети парламентарни избори од увођења вишестраначја у Србији, а седми ванредни.

Према резултатима Републичке изборне комисије, највећи број гласова (1.736.920), а самим тим и скупштинских мандата (158), освојила је листа "Александар Вучић - Будућност у коју верујемо", коју су чиниле СНС, Социјалдемократска партија Србије Расима Љајића, Нова Србија Велимира Илића, Српски покрет обнове Вука Драшковића и Покрет социјалиста Александра Вулина. 

Друго место (484.607 гласова) освојила је коалиција око Социјалистичке партије Србије, поред које су ишли Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС) и Јединствена Србија Драгана Марковића Палме, освојивши 44 посланичка мандата.

Треће место (216.634     гласова) заузела је листа "Са Демократском странком за демократску Србију", са 19 посланичких места.

Коалиција окупљена око тада новоформиране Социјалдемократске странке Бориса Тадића, узела је четврто место (204.767 гласова) и 18 скупштинских мандата.

Преостала места припала су листама националних мањина: Савезу војвођанских Мађара - Иштван Пастор (6 мандата), СДА Санџака - др Сулејман Угљанин (3 мандата) и Партији за демократско деловање - Риза Халими (2 мандата).

Након одржаних избора, формирана је прва Влада Александра Вучића, 27. априла 2014. године, а чинили су је представници Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије, Социјалдемократске партије Србије, Покрета социјалиста, Нове Србије као и нестраначке личности. 

Постојала је до избора нове владе 11. августа 2016, након ванредних парламентарних избора 24. априла исте године.

Парламентарни избори 2016.

Нови ванредни избори за народне посланике Републике Србије одржани су 24. априла. Ово су били трећи парламентарни избори за четири године и други у низу који су расписани пре окончања мандата парламента.

Према коначним резултатима објављеним од стране Републичке изборне комисије, тријимфовала је листа "Александар Вучић - Србија побеђује" (1.823.147 гласова), освојивши 131 посланички мандат. 

Друго место (413.770 гласова) припало је листи "Ивица Дачић - Социјалистичка партија Србије (СПС), Јединствена Србија (ЈС) - Драган Марковић Палма" са 29 мандата.

На трећем месту (306.052 гласова) нашла се листа "Др Војислав Шешељ - Српска радикална странка" са 22 мандата, чиме је СРС поново постала парламентарна странка.

Изненађење на изборима направила је листа "Доста је било - Саша Радуловић" са добијених 227.626 гласова и освојених 16 мандата.

Следиле су листе: "За праведну Србију - Демократска странка (НОВА, ДСХВ, ZZS)" са 16 мандата; "Двери - Демократска странка Србије - Санда Рашковић Ивић - Бошко Обрадовић" са 13 мандата; "Борис Тадић, Чедомир Јовановић - Савез за бољу Србију - Либерално-демократска партија, Лига социјалдемократа Војводине, Социјалдемократска странка" са такође 13 мандата. 

Од странака националних мањина у парламент су ушли: Савез војвођанских Мађара - Иштван Пастор (4 мандата);  Муамер Зукорлић - Бошњачка демократска заједница Санџака (2 мандата); СДА Санџака - др Сулејман Угљанин (2 мандата); Зелена странка (1 мандат); Партија за демократско деловање - Ардита Синани (1 мандат).

Након одржаних избора, формирана је друга Влада Александра Вучића, изабрана 11. августа 2016. године. Владу су чинили представници Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије, Социјалдемократске партије Србије, Покрета социјалиста, Партије уједињених пензионера Србије, као и нестраначке личности.

Председнички избори 2017.

Избори за председника Републике Србије одржани су 2. априла 2017. године.

Са 55,08% гласова, Александар Вучић, кандидат Српске напредне странке, је у првом кругу изабран за петогодишњи мандат. Постао је 5. председник Републике Србије (трећи од самосталности) после истека петогодишњег мандата Томиславу Николићу 31. маја 2017.

На изборима се такмичило 11 кандидата, а највећи противници Вучићу били су Саша Јанковић, кандидован од стране групе грађана "За Србију без страха", као и Вук Јеремић, кандидован од стране групе грађана "Морамо боље".

Александра Вучића на челу Владе Србије заменила је Ана Брнабић, дотадашња министарка за државну управу и локалну самоуправу.

Парламентарни избори 2020.

Избори одржани 2020. године, били су први редовни парламентарни избори од 2012. године, расписани за 26. април, али услед избијања пандемије вируса корона и проглашења ванредног стања, термин њиховог одржавања померен је за 21. јун. Изборе је обележио бојкот опозиционих странака, те су у парламент ушле свега три националне и четири мањинске листе.

Убедљиву победу (1.953.998 гласова) поново је однела листа "Александар Вучић – За нашу децу", са 188 посланичких мандата. Следиле су је "Ивица Дачић - Социјалистичка партија Србије, Јединствена Србија - Драган Марковић Палма" са освојених 334.333 гласова и 32 мандата и листа "Александар Шапић – Победа за Србију" са 123.393 гласова и 11 мандата.

Скупштински сазив чиниле су и листе националних мањина: Савез војвођанских Мађара - Иштван Пастор (9 мандата); Академик Муамер Зукорлић - Само Право - Странка правде и помирења (SPP) - Демократска партија Македонаца (ДПМ) са 4 мандата; "Албанска демократска алтернатива – Уједињена долина" (3 мандата); СДА Санџака - др Сулејман Угљанин (3 мандата).

Влада Републике Србије формирана је 26. октобра 2022. године, избором Ане Брнабић за председницу Владе.

Парламентарни избори 2022.

Председник Вучић је већ приликом формирања претходне владе, најавио ванредне парламентарне изборе за две године, што се и догодило 3. априла 2022. године. 

Као што су и предвиђале прогнозе, тријумфовала је листа СНС "Заједно можемо све" (1.635.101 гласова), са освојених 120 мандата. Коалиција "Уједињени за победу Србије", окупљена око Драгана Ђиласа, узела је 38 мандата, са освојених 520.469 гласова. Следе СПС и ЈС са 435.274 гласова и 31 мандатом. Коалицији НАДА, окупљеној око Нове демократске странке Србије, припало је 15 мандата, на основу 204.444 гласова. Зелено-лева коалиција "Морамо" ушла је у парламент са 178.733 гласова, освојивши 13 мандата. Двери и ПОКС су узели 10 мандата, са 144.762 гласа, а идентичан број мандата узела је Српска странка Заветници са 141.227 гласова.

Странке националних мањина које су ушле нови сазив парламента су: Савез војвођанских Мађара (5 манадата); Странка правде и помирења (3 мандата); Демократски савез Хрвата у Војводину и Заједно за Војводину (2 мандата); Коалиција Албанаца Прешевске долине (1 мандат).

Посланици Скупштине Србије изгласали су нову Владу Србије 26. октобра. Владу на челу са Аном Брнабић, чини 25 ресорних министара и три без портфеља.

Председнички избори 2022. 

Заједно са парламентарним, 3. априла су одржани и председнички избори, на којима је убедљиву победу однео Александар Вучић. 

Према коначним резултатима које је објавила Републичка изборна комисија, Александар Вучић освојио је 58,59 одсто, односно, 2.224.914 гласова.

На изборима је учествовало осам кандидата, а главни такмац Вучићу, овог пута је био Здравко Понош, бивши начелник ГШ Војске Србије.

 

Ако сумирамо досадашње искуство изласка грађана на изборе, можемо закључити да када се год постављало питање легитимитета, власт није оклевала да га провери код грађана, који су га у протеклих десет година изнова потврђивали. Зато не треба сумњати да Александар Вучић и СНС овог пута неће поступити другачије, јер су само избори једини демократски начин да се провери ко има колику подршку бирачког тела. Имајући у виду актуелни друштвени тренутак, изборе можемо очекивати врло скоро, како би се спустиле тензије и Србија кренула релаксираније да остварује своје државне циљеве.