DA LI ĆE GRAĐANI PONOVO NA BIRALIŠTA? Ovako je Srbija glasala proteklih deset godina

U jeku protesta u Srbiji, u režiji opozicije, nakon dva masovna ubistva koja su potresla srpsku javnost, kao i sve zaoštrenije situacije na Kosovu, izazvane namerom privremenih vlasti u Prištini da preuzme punu kontrolu nad severom Kosova, sve se više spekuliše o održavanju vanrednih parlamentarnih i predsedničkih izbora.

Sam predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, govoreći na jednoj od konferencija za štampu, poručio je svojim političkim oponentima, da će izbora svakako biti i pozvao lidere opozicije na dijalog.

- Sada je jasno da ćemo imati prevremene parlamentarne izbore, samo je pitanje vremena kada će oni biti održani - rekao je Vučić, obraćajući se medijima zajedno sa predsednicom Vlade Srbije, Anom Brnabić.

Predsednik je tom prilikom poručio opozicionim liderima da "neće biti nikakve prelazne vlade", te da neće dopustiti da neko preuzme vlast bez provere legitimiteta na izborima.

- Za prelaznu vladu je potrebna moja odluka, a nju nikada neću doneti. Po tom pitanju nema razgovora i pregovora – poručio je Vučić.

Sa druge strane, premijerka Brnabić je kazala da je "njena ostavka na stolu" i da su izbori jedino rešenje za izlazak iz trenutne krize.

- Ostavljam predsedniku Srbije da donese takvu odluku - izjavila je Brnabić.

Od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast, 2012. godine, građani Srbije su četiri puta birali svoje predstavnike u najvišem zakonodavnom telu i dva puta birali šefa države.

Parlamentarni izbori 2014.

Vanredni parlamentarni izbori 2014. u Srbiji održani su 16. marta. Bili su to deseti parlamentarni izbori od uvođenja višestranačja u Srbiji, a sedmi vanredni.

Prema rezultatima Republičke izborne komisije, najveći broj glasova (1.736.920), a samim tim i skupštinskih mandata (158), osvojila je lista "Aleksandar Vučić - Budućnost u koju verujemo", koju su činile SNS, Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića, Nova Srbija Velimira Ilića, Srpski pokret obnove Vuka Draškovića i Pokret socijalista Aleksandra Vulina. 

Drugo mesto (484.607 glasova) osvojila je koalicija oko Socijalističke partije Srbije, pored koje su išli Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) i Jedinstvena Srbija Dragana Markovića Palme, osvojivši 44 poslanička mandata.

Treće mesto (216.634     glasova) zauzela je lista "Sa Demokratskom strankom za demokratsku Srbiju", sa 19 poslaničkih mesta.

Koalicija okupljena oko tada novoformirane Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića, uzela je četvrto mesto (204.767 glasova) i 18 skupštinskih mandata.

Preostala mesta pripala su listama nacionalnih manjina: Savezu vojvođanskih Mađara - Ištvan Pastor (6 mandata), SDA Sandžaka - dr Sulejman Ugljanin (3 mandata) i Partiji za demokratsko delovanje - Riza Halimi (2 mandata).

Nakon održanih izbora, formirana je prva Vlada Aleksandra Vučića, 27. aprila 2014. godine, a činili su je predstavnici Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Socijaldemokratske partije Srbije, Pokreta socijalista, Nove Srbije kao i nestranačke ličnosti. 

Postojala je do izbora nove vlade 11. avgusta 2016, nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila iste godine.

Parlamentarni izbori 2016.

Novi vanredni izbori za narodne poslanike Republike Srbije održani su 24. aprila. Ovo su bili treći parlamentarni izbori za četiri godine i drugi u nizu koji su raspisani pre okončanja mandata parlamenta.

Prema konačnim rezultatima objavljenim od strane Republičke izborne komisije, trijimfovala je lista "Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje" (1.823.147 glasova), osvojivši 131 poslanički mandat. 

Drugo mesto (413.770 glasova) pripalo je listi "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma" sa 29 mandata.

Na trećem mestu (306.052 glasova) našla se lista "Dr Vojislav Šešelj - Srpska radikalna stranka" sa 22 mandata, čime je SRS ponovo postala parlamentarna stranka.

Iznenađenje na izborima napravila je lista "Dosta je bilo - Saša Radulović" sa dobijenih 227.626 glasova i osvojenih 16 mandata.

Sledile su liste: "Za pravednu Srbiju - Demokratska stranka (NOVA, DSHV, ZZS)" sa 16 mandata; "Dveri - Demokratska stranka Srbije - Sanda Rašković Ivić - Boško Obradović" sa 13 mandata; "Boris Tadić, Čedomir Jovanović - Savez za bolju Srbiju - Liberalno-demokratska partija, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Socijaldemokratska stranka" sa takođe 13 mandata. 

Od stranaka nacionalnih manjina u parlament su ušli: Savez vojvođanskih Mađara - Ištvan Pastor (4 mandata);  Muamer Zukorlić - Bošnjačka demokratska zajednica Sandžaka (2 mandata); SDA Sandžaka - dr Sulejman Ugljanin (2 mandata); Zelena stranka (1 mandat); Partija za demokratsko delovanje - Ardita Sinani (1 mandat).

Nakon održanih izbora, formirana je druga Vlada Aleksandra Vučića, izabrana 11. avgusta 2016. godine. Vladu su činili predstavnici Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Socijaldemokratske partije Srbije, Pokreta socijalista, Partije ujedinjenih penzionera Srbije, kao i nestranačke ličnosti.

Predsednički izbori 2017.

Izbori za predsednika Republike Srbije održani su 2. aprila 2017. godine.

Sa 55,08% glasova, Aleksandar Vučić, kandidat Srpske napredne stranke, je u prvom krugu izabran za petogodišnji mandat. Postao je 5. predsednik Republike Srbije (treći od samostalnosti) posle isteka petogodišnjeg mandata Tomislavu Nikoliću 31. maja 2017.

Na izborima se takmičilo 11 kandidata, a najveći protivnici Vučiću bili su Saša Janković, kandidovan od strane grupe građana "Za Srbiju bez straha", kao i Vuk Jeremić, kandidovan od strane grupe građana "Moramo bolje".

Aleksandra Vučića na čelu Vlade Srbije zamenila je Ana Brnabić, dotadašnja ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Parlamentarni izbori 2020.

Izbori održani 2020. godine, bili su prvi redovni parlamentarni izbori od 2012. godine, raspisani za 26. april, ali usled izbijanja pandemije virusa korona i proglašenja vanrednog stanja, termin njihovog održavanja pomeren je za 21. jun. Izbore je obeležio bojkot opozicionih stranaka, te su u parlament ušle svega tri nacionalne i četiri manjinske liste.

Ubedljivu pobedu (1.953.998 glasova) ponovo je odnela lista "Aleksandar Vučić – Za našu decu", sa 188 poslaničkih mandata. Sledile su je "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije, Jedinstvena Srbija - Dragan Marković Palma" sa osvojenih 334.333 glasova i 32 mandata i lista "Aleksandar Šapić – Pobeda za Srbiju" sa 123.393 glasova i 11 mandata.

Skupštinski saziv činile su i liste nacionalnih manjina: Savez vojvođanskih Mađara - Ištvan Pastor (9 mandata); Akademik Muamer Zukorlić - Samo Pravo - Stranka pravde i pomirenja (SPP) - Demokratska partija Makedonaca (DPM) sa 4 mandata; "Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina" (3 mandata); SDA Sandžaka - dr Sulejman Ugljanin (3 mandata).

Vlada Republike Srbije formirana je 26. oktobra 2022. godine, izborom Ane Brnabić za predsednicu Vlade.

Parlamentarni izbori 2022.

Predsednik Vučić je već prilikom formiranja prethodne vlade, najavio vanredne parlamentarne izbore za dve godine, što se i dogodilo 3. aprila 2022. godine. 

Kao što su i predviđale prognoze, trijumfovala je lista SNS "Zajedno možemo sve" (1.635.101 glasova), sa osvojenih 120 mandata. Koalicija "Ujedinjeni za pobedu Srbije", okupljena oko Dragana Đilasa, uzela je 38 mandata, sa osvojenih 520.469 glasova. Slede SPS i JS sa 435.274 glasova i 31 mandatom. Koaliciji NADA, okupljenoj oko Nove demokratske stranke Srbije, pripalo je 15 mandata, na osnovu 204.444 glasova. Zeleno-leva koalicija "Moramo" ušla je u parlament sa 178.733 glasova, osvojivši 13 mandata. Dveri i POKS su uzeli 10 mandata, sa 144.762 glasa, a identičan broj mandata uzela je Srpska stranka Zavetnici sa 141.227 glasova.

Stranke nacionalnih manjina koje su ušle novi saziv parlamenta su: Savez vojvođanskih Mađara (5 manadata); Stranka pravde i pomirenja (3 mandata); Demokratski savez Hrvata u Vojvodinu i Zajedno za Vojvodinu (2 mandata); Koalicija Albanaca Preševske doline (1 mandat).

Poslanici Skupštine Srbije izglasali su novu Vladu Srbije 26. oktobra. Vladu na čelu sa Anom Brnabić, čini 25 resornih ministara i tri bez portfelja.

Predsednički izbori 2022. 

Zajedno sa parlamentarnim, 3. aprila su održani i predsednički izbori, na kojima je ubedljivu pobedu odneo Aleksandar Vučić. 

Prema konačnim rezultatima koje je objavila Republička izborna komisija, Aleksandar Vučić osvojio je 58,59 odsto, odnosno, 2.224.914 glasova.

Na izborima je učestvovalo osam kandidata, a glavni takmac Vučiću, ovog puta je bio Zdravko Ponoš, bivši načelnik GŠ Vojske Srbije.

 

Ako sumiramo dosadašnje iskustvo izlaska građana na izbore, možemo zaključiti da kada se god postavljalo pitanje legitimiteta, vlast nije oklevala da ga proveri kod građana, koji su ga u proteklih deset godina iznova potvrđivali. Zato ne treba sumnjati da Aleksandar Vučić i SNS ovog puta neće postupiti drugačije, jer su samo izbori jedini demokratski način da se proveri ko ima koliku podršku biračkog tela. Imajući u vidu aktuelni društveni trenutak, izbore možemo očekivati vrlo skoro, kako bi se spustile tenzije i Srbija krenula relaksiranije da ostvaruje svoje državne ciljeve.