Деда Мраз - од паганина до комунисте
Нова година је тик испред нас. Одрасли су рачунали и срачунали с ким, где и шта, док се малишани нестрпљиво очекују поклоне које ће им донети весели трбоња у црвеном руху.
Пре Првог светског рата Срби нису посвећивали нарочиту пажњу Новој години. Све се сводило на лепе жеље које су познаницима поручиване првих дана по 31. децембру, када би их срели на улици. Мода прославе какву познајемо почела је да стиже после 1918, али је помак био стидљиво мали.
Новински огласи и честитке сведоче да се, ипак, 1. јануар није потенцирао превише. Пошто је Нова година падала пре Божића, током Божићног поста, свечарска атмосфера која значи алкохол и преједење није се уклапала у доминанто религиозан поглед тадашњих људи.
Победа комуниста у Другом светском рату одразила се и на празнике. Власт социјалистичке Југославије хтела је да гради нову симболику и нова обрасце понашања, па се Нова година појавила као погодно оруђе. Да би се заклониле разлике између "братских народа и народности", наглашавана је Нова година 1. јануара, док је она Српска стављана у запећак, као и други верски празници.
Откуд Деда Мраз?
Пре 1945, Срби су знали за Божић Бату. Дарежљивац је батао (лупао) на врата и остављао дарове за Божић или Никољдан.
Деда Мраз је постојао и раније. У митологији Старих Словена био је лош и односио је неваљалу децу (као Баба Јага и Баба Рога), али је временом постао доброћудан стопивши се са милосрдним светим Николом.
Зато је Божић био радни дан, док су 13. јануара ресторани радили најкасније до 22 часа, како би се православни спречили да славе Стар годину (Србија и Црна Гора су на грегоријански календар прешле 1919. У поноћ 15. јануара нестало је 13. дана и почео је 28. јануар).
Најутицајнији подстрекач Нове године био је председник Броз. Тито је био главна звезда насловних и уводних страна штампе, поздрављао је Југословене, храбрио их и упозоравао.
Прославе су организоване у домовима културе, војним домовима, предузећима, а важан пропагандни чинилац била су и деца.
Међутим, мало је недостајало да Деда Мраз не процвета, већ да страда. Нове власти хтеле су потпуно нов симбол, сасвим другачији од осталих. Деда Мраз је био "империјалистичко средство за привлачење капитализму". Подсетимо, весели трбоња испрва је носио жуту одору, да би "поцрвенео" када га је под своје узела "Кока кола" и претворила га у моћно рекламно оруђе.
Идеја је била да се уведе девојка, назовимо је Баба Мраз. Одевена у слично рухо као што је Дедино, она би била и симбол нове, младе и здраве Југославије. Ипак, руководећи кадрови су проценили да ће "Деда боље обавити доставу поклона", тј. да се новотарија неће допасти људима.