Deda Mraz - od paganina do komuniste
Nova godina je tik ispred nas. Odrasli su računali i sračunali s kim, gde i šta, dok se mališani nestrpljivo očekuju poklone koje će im doneti veseli trbonja u crvenom ruhu.
Pre Prvog svetskog rata Srbi nisu posvećivali naročitu pažnju Novoj godini. Sve se svodilo na lepe želje koje su poznanicima poručivane prvih dana po 31. decembru, kada bi ih sreli na ulici. Moda proslave kakvu poznajemo počela je da stiže posle 1918, ali je pomak bio stidljivo mali.
Novinski oglasi i čestitke svedoče da se, ipak, 1. januar nije potencirao previše. Pošto je Nova godina padala pre Božića, tokom Božićnog posta, svečarska atmosfera koja znači alkohol i prejedenje nije se uklapala u dominanto religiozan pogled tadašnjih ljudi.
Pobeda komunista u Drugom svetskom ratu odrazila se i na praznike. Vlast socijalističke Jugoslavije htela je da gradi novu simboliku i nova obrasce ponašanja, pa se Nova godina pojavila kao pogodno oruđe. Da bi se zaklonile razlike između "bratskih naroda i narodnosti", naglašavana je Nova godina 1. januara, dok je ona Srpska stavljana u zapećak, kao i drugi verski praznici.
Otkud Deda Mraz?
Pre 1945, Srbi su znali za Božić Batu. Darežljivac je batao (lupao) na vrata i ostavljao darove za Božić ili Nikoljdan.
Deda Mraz je postojao i ranije. U mitologiji Starih Slovena bio je loš i odnosio je nevaljalu decu (kao Baba Jaga i Baba Roga), ali je vremenom postao dobroćudan stopivši se sa milosrdnim svetim Nikolom.
Zato je Božić bio radni dan, dok su 13. januara restorani radili najkasnije do 22 časa, kako bi se pravoslavni sprečili da slave Star godinu (Srbija i Crna Gora su na gregorijanski kalendar prešle 1919. U ponoć 15. januara nestalo je 13. dana i počeo je 28. januar).
Najuticajniji podstrekač Nove godine bio je predsednik Broz. Tito je bio glavna zvezda naslovnih i uvodnih strana štampe, pozdravljao je Jugoslovene, hrabrio ih i upozoravao.
Proslave su organizovane u domovima kulture, vojnim domovima, preduzećima, a važan propagandni činilac bila su i deca.
Međutim, malo je nedostajalo da Deda Mraz ne procveta, već da strada. Nove vlasti htele su potpuno nov simbol, sasvim drugačiji od ostalih. Deda Mraz je bio "imperijalističko sredstvo za privlačenje kapitalizmu". Podsetimo, veseli trbonja isprva je nosio žutu odoru, da bi "pocrveneo" kada ga je pod svoje uzela "Koka kola" i pretvorila ga u moćno reklamno oruđe.
Ideja je bila da se uvede devojka, nazovimo je Baba Mraz. Odevena u slično ruho kao što je Dedino, ona bi bila i simbol nove, mlade i zdrave Jugoslavije. Ipak, rukovodeći kadrovi su procenili da će "Deda bolje obaviti dostavu poklona", tj. da se novotarija neće dopasti ljudima.