Мадрид остаје при свом ставу: Шпанци ударају рампу за тзв. Косово 23. фебруара?!
Косово је Србија
Примедбе Шпаније, која се оштро противи било каквом виду назнака државности у помињању Косова на његовом европском путу, највероватније ће се ускоро наћи пред шефовима држава и влада Европске уније.
Прочитајте и:
Лидери европских држава могли би о њима да расправљају већ на следећем неформалном окупљању у Бриселу, заказаном за 23. фебруар, када би на дневном реду седница Европског савета требало да се нађе и нова Стратегија проширења на Западни Балкан. Овај документ, који је сачинила Европска комисија, има 12 страна и сутра ће бити званично представљен у Стразбуру.
Шпанија је у сусрет ове нове стратегије проширења европском врху упутила више протестних докумената, у којима практично инсистира да Косово у ЕУ може једино као регион под посебним условима, с другачијим календаром, али, правно, у саставу Србије.
У Европском савету одлуке се доносе консензусом, који је због тврдог става Мадрида очигледно доведен у питање. Остаје да се види да ли ће се и представници преостале четири ЕУ земље које такође нису признале једнострано проглашену независност КиМ - Грчка, Словачка, Румунија и Кипар - евентуално придружити примедбама Шпаније или изнети своје сугестије.
У документу који се сутра представља у Стразбуру велика пажња придаје се регионалној сарадњи и помирењу, уз истицање да ЕУ неће "увозити билатералне спорове". Истиче се и да Београд најкасније до краја 2019. треба да оствари свеобухватну нормализацију односа с Приштином.
У новој стратегији проширења, као и увек, тзв. Косово је означено са звездицом која не прејудицира статус. У документу се, између осталог, истиче да Западни Балкан пред собом има историјску прилику, као и да би Србија могла да постане пуноправни члан ЕУ до 2025. године. Један од услова за то је и свеобухватна нормализација односа са Приштином.
- Уз јаку политичку вољу, реалним испуњењем реформи и трајним решавањем спорова са суседима, Србија и Црна Гора би требало да буду спремне за чланство до 2025. Преговори с Албанијом, БиХ, БЈР Македонијом и Косовом би до тада требало доста да напредују - стоји у документу у коме су Београд и Подгорица назначени као лидери, с циљем да до 2023. затворе сва преговарачка поглавља.
Стратегија је својеврсни одговор земљама које су изразиле забринутост због дугог и неизвесног процеса. У њој се истиче да ће у даљим преговорима приоритет имати владавина права, правосуђе и основна права. Подвучена је важност проширења сарадње с Европском унијом у безбедности и одбрани.