Међународна математичка олимпијада 2017, друга страна медаље: Интервју са вођом српског СРЕБРНОГ тима

Српски средњошколски тим предвођен асистентом са Машинског факултета на катедри за математику Душаном Ђукићем (36), са Међународне математичке олимпијаде одржане у Риу де Женеиру јула 2017. године вратио се са шест појединачних медаља и 18. местом у екипном пласману. Са ове, готово светске смотре, шесторо математичара репрезентативаца донело је четири сребрне и две бронзане медаље, што је успех на који је вођа екипе посебно поносан. Део његовог посла и јесте да одржи (тимски) дух, а као неко ко је на истом такмичењу својевремено освојио три медаље, најбоље би могао знати које су праве речи подршке. О томе која су његова остала задужења, како се нашао у тој улози, са каквим се изазовима сусреће и колико је значајно бити део тима који је забележио један од најзначајнијих резлтата у години на измаку открио је у интервјуу за portal SrbijaDanas.com.

Вођа Олимпијске математичке екипе мора бити неко ко то прати. Ја сам остао у математичким такмичењима и по завршетку такмичарске каријере 1999. године, предлагао задатке за такмичења, уживао у томе, али тада ми се чинило да ћу за ову позицију бити разматран тек у далекој будућности. Мислим да је преломни тренутак била 2006. година када су за Олимпијаду била усвојена моја два ауторска задатка – од укупно шест колико такмичари раде на Олимпијади – у конкуренцији задатака из целог света. Већ следеће године ме је Друштво математичара Србије, које и организује учешће екипе Србије на Олимпијади, поставило за заменика тадашњег вође екипе Ђорђа Кртинића, а шест година касније сам га наследио.

У односу на време када сам био ученик, данас посматрам такмичења са оне друге стране „судијског стола“, али мислим да размишљања, потребе и притиске с којима се данашњи такмичари суочавају најбоље може да разуме неко ко је и сам био на њиховом месту. Напросто, волим да се бавим овим послом, а надам се да је и Друштво математичара задовољно мојим досадашњим радом. 

У саставу олимпијског тима су, осим такмичара, вођа и заменик вође. Они имају улогу неке врсте „тренера“ екипе. Прво учествује у припреми задатака са вођама других екипа. Потом, заједно са прегледачима које је одредила земља-организатор, учествује у одређивању праведних оцена радова својих такмичара.То подразумева пажљиво читање радова ученика и тумачење њихових идеја и размишљања, а потом преговоре са прегледачима. Притом, ти радови често нису кратки. Илустрације ради, пре две године је на Олимпијади био један мој задатак, а обичај је да вође земље која је предложила задатак – у том случају Србије – прегледају радове земље домаћина – у том случају Тајланда – на том задатку. Тако смо мој колега и ја добили да прегледамо 147 густо исписаних страница на неразумљивом језику и непознатом писму.

На Олимпијади сам учествовао три пута као такмичар, од 1997. до 1999. године и освојио једну златну и две сребрне медаље. Тешко је упоређивати учешћа у својству такмичара, односно вође екипе. Као вођа имате неке друге циљеве. Борите се за резултате такмичара и екипне резултате, не више за своје. Са друге стране, углед у тим круговима се стиче на различите начине – можете бити запажени као говорник, као способни решавач или састављач задатака или по другим личним способностима. Својим личним успехом могу да сматрам ауторство четири задатка на досадашњим олимпијадама.

Поштујем спортисте, радујем се њиховим успесима и нећу допустити себи да поредим научно-образовне и спортске успехе. Да ли би требало више новца уложити у образовање и науку? Апсолутно! Ипак, сумњам да је дочек на балкону она сатисфакција којој млади научници теже, нарочито ако је њихова једина сврха да се прикрије општи немар према науци. Ми научници нисмо јавне личности.

Мада је сваки успех прича за себе и ниједном од њих не волим да дајем посебан статус, након релативно слабог прошлогодишњег резултата, 2017. смо се поново вратили у горњи део екипне табеле. Такође ме радује што нико од ученика није подбацио, пошто је психолоска стабилност веома важан фактор на такмичењу.

Наредне године ћу направити паузу као вођа екипе, а за после ћемо видети. Свакако не намеравам да се повучем са такмичења. Људи који се у земљи баве овим послом има мало, што и није тешко разумети, јер је посао практично волонтерски, па је важно да свако допринесе колико може.