Немачка преузела председавање ЕУ: ШТА ТО ЗНАЧИ ЗА СРБИЈУ?

Немачка је 1. јула, први пут после 13 година званично почела председавање Европској унији. "Диригентску палицу" преузели су од Хрватске и у наредних шест месеци Ангела Меркел ће, као и пре нешто више од деценију, бити на њеном челу.

Председавање једне од најмоћнијих европских држава долази чини се у веома тешком тренутку за цео стари континент. Изазова је прегршт - пандемија корона вируса, Брегзит, спречавање економског посртања ЕУ, социјални опоравак, а очекивања од Немачке никада већа.

А шта Србија може да очекује? У каквој ће се позицији наша земља наћи? Хоћемо ли бити пред очима Немачке, коју именујемо за једног од највећих савезника када је европски пут у питању, или ће се и ово председавање по нашу земљу завршити неповољно?

У претходних пола године, када је на челу ЕУ била Хрватска, Србија први пут од почетка преговора о чланству није отворила ниједно преговарачко поглавље, а једна од земаља која отварању поглавља није дала подршку је управо Немачка.

Овога пута најављују да ће део приоритета њховог председавања бити и Западни Балкан, питање проширења, али и решавање косовског проблема и наставк дијалога Београда и Приштине.

Јоксимовић: Политика проширења мање видљива, није нестала

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић наводи да иако је политика проширења сада мање видљива, она није нестала, те да је сигурна да ће током Немачког председавања бити један од приоритета.

Питања којима ће се Унија бавити током немачког председавања, не тичу се само економског опоравка због кризе изазване пандемијом вируса корона, каже Јоксимовић и додаје да се тичу консолидације и кохезије која је неопходна како би ЕУ постала отпорнија у будућности, а самим тим и функционалнија и за земље кандидате.

- Са свим питањима која има сама ЕУ, проширење није видљиво како је било. Међутим, верујем да ће Немачка у такозваној тројци - онај који председава и два будућа председавајућа, у овом случају Немачка, Португалија и Словенија, сигурна сам да ће задржати проширење високо на агенди - рекла је Јоксимовићева.

Наводећи да су велика очекивања од Немачке, Јоксимовић каже да су велики и капацитети Немачке и то и економски и политички што је, сматра и за нас веома важно.

- Немачка је један значајан партнер Србији и морам да вам кажем са аспекта европских интеграција, знам да многи грађани мисле да је Немачка та која нас кочи, али Немачка је отворен партнер, врло ценим њихово постављање јер тачно знам шта је то што може да се очекује и знам да када се договорите нешто да ће бити и реализовано - појашњава Јоксимовић.

Додаје да Србија има сталну и отворену комуникацију са Немачком, јер Немачка много инвестира у Србији, а и највећи је билатерални донатор.

- Очекујем да тај наредни шестомесечни период ће резултирати напретком Србије на европском путу и објективним сагледавањем могућности како да и Србија буде део тог економског опоравка. Мислим да смо већ доста на томе радили, а чини ми се да ћемо радити и више, што је за грађане и најважније - наглашава.

Пакет Западни Балкан

Председница Европског покрета у Србији (ЕПУС), Јелица Минић каже да ће се у току немачког председавања Србија налазити у "пакету" са осталим земљама Западног Балкана.

- Ту је ипак направљен озбиљан помак, како након усвајања нове методологије у фебруару и отварања преговора са Северном Македонијом и Црном Гором и пакета помоћи који је намењен региону, нови пакет помоћи можемо да очекујемо на јесен. То су све будући елементи односа Србије са ЕУ - каже Минић.

Када је у питању период од шест месеци који је иза нас председница ЕПУСА-а каже да је Србија "ту најгоре прошла", у смислу да никакав помак није направљен, али да ипак не можемо кривити ЕУ и Немачку, јер је оцена да Србија није показала довољно ангажовање у самом предприступном процесу.

- Мислим да ће председавање Немачке имати утицаја на предприступне преговоре. Србија ће морати много енергичније да се посвети томе, а преговарачки тим је веома ослабљен. Са друге стране, председник Вучић је током посете Бриселу изразио очекивања да би Србија могла да буде спремна за приступање ЕУ 2026. године. Међутим, то све подразумева један озбиљан темпо припрема. Немачка ту неће представљати кочницу - наводи.

Али је, каже, Немачка у програм свог председавања ставила фокус на владавину права и подносиће се годишњи извештаји на ову тему.

- У наредних пола године радиће се на томе да се основне вредности на којима почива ЕУ реафирмишу, да се смисао постојања уније поново артикулише. То ће значити и захтевнији однос према земљама Западног Балкана, значи и према Србији - каже Јелица Минић.

Загађење једна од кочница за Србију

У фокус председавања Немачка је ставила и климатске промене, а Србију би, као великог загађивача, то могло да погоди.

- Неколико термоелектрана на Западном Блакану трује животну средину исто колико и 200 електрана у читавој ЕУ. Ми смо један од највећих загађивача, а то ће бити једна од централних тема и то ће нас сигурно погодити - додаје она.

Известилац Европског парламента за Србију Владимир Билчик оцењује да је током претходних месеци дошло до нове динамике у процесу проширења ЕУ на Западни Балкан и очекује да ће Берлин током свог председавања Саветом ЕУ одржати ту динамику.

Након упостављања консензуса око проширења, Билчик каже да очекује наставак рада на примени нове методологије и фокус на преговорима са земљма кандидатима о напретку у области реформи.

- Важно је да се нова Влада у Србији и нови српски Парламент фокусирају на фундаменталне реформе које су потребне за напредак у приступним преговорима - поручио је Билчик.

Наставак преговора Београда и Приштине и решавање питања Косова такође је један од тема која ће бити кључна када ус преговори са ЕУ у питању.

Решавање питања Косова интерес обе стране

Минићева каже да ће се дијалогу Београда и Приштине, који је требало да доживи спрекакуларну фазу у Вашингтону крајем јула, сада посветити додатна пажња ЕУ.

- То је пажњу политичких структура у Србији фокусирало више ка САД него ка ЕУ, али је она истовремено кренула са припремама преговора у којима би ЕУ била доминантан посредник - каже Јелица Минић.

Када су у питању очекивања од немачког председавања у вези Косова и Метохије, министарка Јоксимовић каже да постоје очекивања да се дијалог Београда и Приштине настави и да се на неки начин убрза постизање неког решења.

Јоксимовић очекује да се дијалог Београда и Приштине настави и да се на неки начин убрза постизање неког решења

Истиче да нема вештачког убрзавања и подсећа да што се тиче европских интеграција у нашем преговарачком процесу је јасно назначено да свеобухватан споразум о нормализацији односа би требало да буде постигнут пре пуноправног чланства у ЕУ.

- Не постоје рокови, али у интересу је и нашем и чини ми се и ЕУ да се стабилизује овај простор додатно, а једно од питања изазовних за безбедност јесте покушај налажења одрживог решења за КиМ - наводи Јоксимовићева.