ПИТАЊЕ ВЕЋЕ ОД ХРИШЋАНСТВА: Зашто сви хришћани НЕ СЛАВЕ БОЖИЋ ИСТОГ ДАНА?
Православци широм света данас прослављају Божић. Ипак, католици су славили пре две недеље. Зашто је то тако?
За хришћане широм света Божић је један од највећих празника у години. Тада се цела породица окупља око заједничке трпезе, непријатељи се мире, а било је и случајева када су ратови прекидани само како би и војници могли да прославе овај дан. Ипак, иако се сви хришћани слажу око симболике и значаја Божића, око датума његовог прослављања постоје несугласице.
Прочитајте и:
Божић је хришћански празник којим се прославља рођење Исуса Христа. Иако већина модерних историчара сматра да би година рођења Исуса Христа могла бити у опсегу између 7. до 2. године пре нове ере, тачан датум његовог могућег рођења је заправо непознат.
До средине 4. века, западне хришћанске цркве су прихватиле да се Божић обележава 25. децембра, а то је касније усвојено и на Истоку. Овај датум је вероватан одабран да се поклапа са неким од древних паганских фестивала који су се дешавали око краткодневице.
Исти датум, али не и исти дан
Дакле, Божић у целом хришћанском свету пада на исти датум – 25. децембар! Проблем је настао у коришћењу различитих календара због кога се он не слави истог дана!
Српска православна црква, заједно са још неким хришћанским заједницама, још увек користи јулијански "стари" календар, а по њему је 25. децембар заправо 7. јануар.
Грегоријански и јулијански календар
Ова разлика настала је 1582. године када је, у време папе Гргура XIII, извршена календарска реформа. Већина празника које обележавају обе цркве данас се због тога празнују у размаку од 13 дана један од другог.
Грегоријански "нови" календар одмах су прихватиле Италија, Пољска, Португал и Шпанија, а убрзо и остале католичке земље. Протестантске земље прешле су на грегоријански календар много касније, а неке православне заједнице су то учиниле тек у 20. веку.
Порука са српске СВЕТЕ ЗЕМЉЕ: Док је Божића, биће и Срба на Косову
Јулијански календар много је старији и увео га је Јулије Цезар 46. године пре нове ере. Иако се данас сматра непрецизним (па је због тога и одбачен), њега и даље користе неке националне православне цркве међу којима су српска, црногорска и македонска, као и руска, грузијска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Копти и неки манастири на Светој гори у Грчкој.