Потресна исповест сестре војника са Кошара: Мог брата су УБИЛИ на Ђурђевдан, а затим му ИЗВАДИЛИ ОРГАНЕ
Трагедија се десила на граници с Албанијом
Душица Коматовић открива да је породица дала велики новац разним мешетарима како би после три године напокон дошла до посмртних остатака њеног брата Саше Коматовића.
Војник резервиста Саша Коматовић дао је живот за отаџбину током битке на Кошарама 6. маја 1999. године са својим другом Владаном Станојевићем.
Породица је његове посмртне остатке сахранила три године касније. Сестра Душица открива да је породица била жртва многих превара.
– Ни данас не знамо како је Саша погинуо. Постоје две верзије. Према једној је рањен, погођен снајпером. Друга је да су Саша и Владан налетели на минско полје и са собом у смрт одвели 28 припадника терористичке ОВК.
Породица нема званичну информацију како је погинуо. Све то се десило на Ђурђевдан пре 18 година.
Саша и Владан су кренули да извуку свог колегу Мандића, који је био рањен. Том приликом креће стравична офанзива терориста и њима се губи сваки траг – прича Душица Коматовић.
Породица је случајно сазнала са Сашин нестанак и погибију тако што је његов отац срео његове саборце у Крагујевцу. Тада почиње потрага.
– Прво су нам рекли да је Саша рањен у главу, а Станојевић у руку и да не знају где су. До нас долазе информације да су примлјени у болницу у Ђаковици, али да је она бомбардована. У Београду смо претраживали болнице и мртвачнице. Обилазили сваки конвој. Разни мешетари покушали су да се овајде о несрећу породице Коматовић.
– Почињу да нас зову неки лјуди и траже нам откуп за Сашу. Говоре нам да је жив и да се налази у зароблјеништву у Македонији. Укупно смо дали око 35.000 марака (17.500 евра).
Један адвокат из Крагујевца, презива се Жигић, који је напустио землју, преварио је много породица на исти злокобан начин. За једно писмо тражили су нам 5.000 марака, а за телефонски позив 10.000 марака. Пристали смо, а разговори су били снимани. Једну касету је узела Државна безбедност, док је другу задржао адвокат.
Хтели смо да се чујемо са Сашом, али нам је адвокат рекао да су они одустали и да је Саша рекао да му спакујемо беле старке, фармерке и мајицу, да му пошалјемо, те да ће се примопредаја извршити у Мађарској. И обавезно да понесемо 35.000 марака.
На крају, породица је пристала на уцену.
– Оставили смо 17.000 марака на уговореном месту, у том хотелу у Мађарској, нашли смо и писмо. Стриц је чекао два дана и на крају се вратио, свестан да је у питању велика превара – каже Душица.
Сестра Душица верује да се брату догодило оно што се десило многим Србима тих година – да је убијен због трговине органима.
– Трагедија се десила на граници с Албанијом. Претпоставлјам да су му узели органе. Био је здрав момак, спортиста… Сви знамо шта се тамо налазило. Мислим на „жуту кућу“ – сматра Душица.