Ратни дневник за 4. јул 1992: Диверзија извиђача ВРС са Купреса на планини Радуши - велики губици на обе стране!
Одломак из књиге „Синови Виторога“
Три српске извиђачко-диверзантске групе из састава 7. купрешке бригаде ВРС, јачине 44 борца, данас су упале у дубину непријатељске територије и напале положај ХВО на Хумцу и базу хрватске војске у селу Скрти на планини Радуши, недалеко од Горњег Вакуфа.
ИЗ ШТАМПЕ ЈЕ ИЗАШЛА НОВА КЊИГА НОВИНАРА ДУШАНА МАРИЋА: Ратни дневник Купреса - Синови виторога
Командант 7. бригаде ВРС пуковник Витомир Грујић је за дан напада одабрао 4. јул, зато што САД тог дана обележавају Дан независности, а како су „омражени Јенкији“ подржавали „Турке“ и „подгерманце“, како је пуковник у својим извештајима називао муслимане и Хрвате, он је хтео да им колективно „честита празник“.
Бригадним извиђачима, познатим као „јутеловци“ (по предратној телевизији „ЈУТЕЛ“ и командиру јединице који се по БиХ ратиштима кретао са лажним документима новинара те телевизијске куће) командовао је заменик командира вода Јово Кнежић Пилац, извиђачима батаљона из Кључа командовао је Раде Стевандић, звани Рекс, док је извиђаче батаљона из Вуковска предводио Нико Леловић, из Вуковска.
Леловић и његова група су иза себе већ имали неколико успешних диверзија на планини Радуши, од којих је најуспешнија она у којој су убили четворицу хрватских официра.
Групе су у акцију кренуле из рејона Вуковска, преко кањона реке Дубоке. Положај ХВО на Хумцу заузели су без већег отпора, а затим су продужили напредовање у непријатељску територију и напали Скрте.
Постоје различити извештаји о току и резултатима акције, али се из свих намеће закључак да је у Скртима дошло до огорчене битке на живот и смрт, („као у америчким филмовима“), у којој је било много мртвих и рањених на обе стране.
Извиђачи и диверзанти ВРС су команди у Купресу поднели извјештај у којем тврде да су на Хумцу убили тројицу, а у Скртима између 30 и 40 хрватских војника! Уништили су и 3 камиона, од којих је један, како тврде, „био са људством“.
У извештају који је пуковник Грујић тог дана послао у команду Другог крајишког корпуса ВРС у Дрвару (командује генерал Грујо Борић) пише да су његови борци ликвидирали 56 хрватских војника. Наводи се да је ту информацију објавио „хрватски радио“, али не наводи се која је радио станица у питању.
У Извештају Зборног подручја ХВО ТОмиславград за 4. јул 1992. године пише да су Срби са Купреса извршили диверзију на Скрте и да је ХВО имао пет мртвих и шест рањених бораца. Муслимански извори бележе да је тог дана страдало 5 војника ХВО и један хрватски цивил.
Оно што је непобитно, то је да је на српској страни било шест мртвих. Погинули су Нико Леловић, Јово Бајић и Марко Голић из Вуковска, те Жарко Бабић, Драженко Никић и Раденко Ступар из Кључа.
Тела погинулих пала су у хрватске руке.
Извиђачи су са собом у Купрес дотерали два заробљеника (по свему судећи у питању су чобани) и стадо од 320 оваца.
И међу самим српским борцима који су учествовали у акцији постоје неслагања око тога шта се догодило у Скртима. Извиђачи из састава две групе из Вуковска тврде да су их бригадни извиђачи „издали“, јер нису хтели да са њима уђу у село и „помогну им“.
Јово Кнежић и његови војници тврде да су пре почетка акције све три групе од команде бригаде добиле изричиту наредбу да не улазе у Скрте, већ да приђу селу у којем се налази хрватска војска, изненада и жестоко ударе по непријатељу и брзо се повуку према Вуковску. Бригадни извиђачи тврде да је тако и учињено, да је у првом делу акција изведена муњевито, да су Хрватима нанесени велики губици, да међу нападачима није било губитака, да су се они ( бригадни извиђачи) након тога повукли, а да су онда Вуковљани и Кључани, мимо договора, понесени успехом али и жељом за узимањем плена, упали у село и убрзо претрпели велике губитке.
У извештају Команде 7. бригаде о том догађају пише да су се извиђачи после почетног успјеха „опустили“ и ушли у село, иако је наредба била да се то не чини. У селу су почели да пљачкају („недисциплина“ и „неорганизовано прикупљање плена“). Хрвати су се консолидовали и извршили противнапад. Међу нападачима је настала паника у којој је шест српских бораца погинуло, а седам рањено.
КЊИГУ „СИНОВИ ВИТОРОГА“, КАО И ОСТАЛЕ КЊИГЕ ДУШАНА МАРИЋА ( Куће на које се смрт навадила, књига прва и друга, Роду на памћење, И јунаци и јадници, Рано истргнути божури и Остављене косе) МОЖЕТЕ НАРУЧИТИ НА ТЕЛЕФОН 064 316 78 06.