"РУСКИ НАРОД И РУСКА ЦРКВА ВАС НЕЋЕ НИКАДА ИЗНЕВЕРИТИ": Московски патријарх упутио ЈАСНУ ПОРУКУ СРБИМА!
У интервију датом "Политици" Патријарх московски и све Русије Кирил говори о односима српског и руског народа, о односима наших цркава, Косову и Метохији, стању у Украјини и незаконитој "аутокефалности Украјинске православне цркве".
У време агресије, тадашњи патријарх московски и све Русије Алексије дошао је у Београд и пред Храмом Светог Саве заједно с патријархом Павлом служио молебан за мир пред десетинама хиљада верника.
Данас патријарх Кирил наставља његовим стопама пружајући безрезервну подршку српском народу.
Како су Путин и Си НАДМУДРИЛИ Меркелову и Макрона: ПОМРСИЛИ ИМ КОНЦЕ - интереси Србије су ЗАШТИЋЕНИ
"Покушаће СВИМ СИЛАМА да нас СЛОМЕ..." Дачић открива ШТА НАС ЧЕКА после Берлина, и каква је СТРАТЕГИЈА СРБИЈЕ
"За сигурну будућност наше деце потребни су нам пријатељи" Ауторски текст председника Србије Александра Вучића
Од тог догађаја прошло је две деценије. На питање каква су његова сећања на ту несрећну 1999. и колико су ти утисци допринели учешћу Русије у украшавању Храма Светог Саве, Његова светост патријарх Кирил каже:
- Имао сам више пута прилику да боравим у Београду 1999. године, када су вашу земљу нелегитимно напале земље НАТО. Југославија, ослабљена вишегодишњим економским санкцијама, била је жртва циничне агресије и уцене; према њој су примењени двоструки аршини. Такве интервенције смо касније видели и на Блиском истоку. Становници Југославије су патили зато што су тежили да остану слободни, зато што су желели да сачувају своју земљу и светиње својих отаца од насртаја терориста.
Сећам се разних слика Београда. Било је тренутака када је изгледало као да је град замро, када је у њему владала атмосфера напетости, сталног ишчекивања скривене опасности. Шокантне су биле слике разбијених прозора и зграда оштећених бомбардовањима. Сећам се звука сирене за ваздушну опасност и звукова рата који су оглашавали нечију смрт. Али се сећам и другачијег Београда, Београда који није престајао да ради и у којем није престајао јавни живот, без обзира на ваздушне нападе НАТО авијације. Из разговора с југословенским политичарима и обичним људима у храму и на улицама урезала ми се у сећање њихова унутрашња снага.
Посета Његове Светости патријарха Алексија догодила се на Побусани понедељак, односно у периоду Васкрса. Код Храма Светог Саве на Литургији се окупило више хиљада људи. Патријарси Алексије и Павле молили су се за људе свих националности који су пали као жртве тог нелегитимног рата. На њиховим лицима видела се ускршња радост, нада. Спонтано су долазиле речи Светог Писма које су се читале пред ускршње јутрење, о томе да су Господа Исуса Христа приковали на стуб преко руку безаконика и убили га; али Бог га је васкрснуо ослободивши га окова смрти, јер није било могуће да га смрт задржи (Дап. 2:23-24). Био је ведар сунчани дан. И Храм, чија се купола надносила над мноштвом верника, симболизовао је присуство вечности.
Околност да Русија и Руска Православна Црква учествују у украшавању тог величанственог Храма јесте испољавање дубинске, никада непрекинуте везе између наших Цркава и народа о којима оне воде духовну бригу - каже у разговору за Политику патријарх Кирил.
Узрок агресије и бомбардовања Србије било је Косово и Метохија. Како у Руској Православној Цркви данас гледају на догађаје на Косову, где су сада угрожене не само древне српске светиње, већ и опстанак српског народа?
- Од самог почетка рата на Косову и процеса насилног отцепљења те покрајине од Србије наша Црква је осуђивала НАТО агресију. Ми смо такође устајали у одбрану права Српске Цркве, која вековима одговара за очување православних светиња у тој области. Ми се дивимо храбрости Срба који, без обзира на претње по живот, нису напустили земљу предака. Знам колико је та земља, као колевка српског народа и државности, важна свакоме Србину.
Ми саосећамо са судбином историјског и културног наслеђа српског Православља на Косову и Метохији које се налази под претњом уништења. Посебно нас боли патња Срба који живе на тој територији, од којих су многи били жртве насиља. Наравно, људи који се обрачунавају са косовским Србима мораће да одговарају пред Богом за своје злочине. Али надам се и да ће на крају међународна заједница објективно истражити те злочине и да ће кривци добити заслужену казну.
Ми се искрено молимо за нашу српску браћу и сестре који живе не косовској земљи. Наша Црква подржава напоре Русије на очувању светињв на Косову. Последњих година ми смо прикупљали средства за обнову објеката Призренске богословије, пружана је подршка храмовима и манастирима на Косову.
Дај Боже да историјска правда победи у тој древној покрајини!
Након тога патријарх Кирил се осврће на стање у Украјини и питање нелегалног додељивања "аутокефалност Украјинској православној цркви".
Истиче да је руска црква захвална Богу да ниједна помесна Црква не признаје расколничке поступке које је патријарх Вартоломеј предузео у Украјини. Пита се како после тога он може да се назива поглаваром 300 милиона православних становника планете? Данас је његов ауторитет у светском Православљу значајно пољуљан.
- Јединству светог Православља задат је веома тежак ударац неканонским поступцима Цариградске Патријаршије у Украјини. Једнострано "враћање" чина расколницима кажњеним од легитимне црквене власти, давање такозване аутокефалности уз потпуно игнорисање вишемилионске канонске Цркве која постоји у земљи и коју признаје читав православни свет, све то није само мешање једне помесне Цркве у послове друге, већ и рушење самог канонског устројства Православља. Почев од апостолских времена, у Цркви Христовој се посебно сложени проблеми решавају саборним разумом читаве Пуноће црквене. Нажалост, нека наша браћа ту саборну природу Цркве већ не признају. Једна помесна Црква прогласила је себе за главну, за главу свих помесних Цркава и доделила себи право да самовољно укида одлуке њихових Архијерејских Сабора и да проглашава "благодатним" свете Тајне чак и оних расколника који су рукоположени од стране самозваница и који уопште немају никакво посвећење у епископски чин. Таква гледишта се не слажу са историјом Цркве, укључујући и недавну - истиче патријарх Кирил.
Већина помесних Православних Цркава позвала је на свеправославни дијалог у вези са украјинским питањем. Да ли је такав дијалог могућ у ситуацији у којој су прекинути односи између највеће помесне Цркве и "прве међу једнакима", за коју је уобичајено да председава на свеправославним Саборима?
- Руска Православна Црква увек се залагала за решавање спорних питања и неспоразума насталих у нашој православној породици путем међусобног дијалога и сарадње помесних Цркава. Чак и у ситуацији када је Цариградска Патријаршија почела отворено да изјављује да има намеру да "дарује аутокефалност" расколницима у Украјини, ми смо се и даље надали отвореном и братском дијалогу између наших Цркава. С тим циљем ја сам у августу прошле године отпутовао у Фанар, али сусрет с патријархом Вартоломејем показао је да је у Цариграду већ одавно донета одлука и да не желе да је с нама принципијелно разматрају. Ми и сада подржавамо идеју да се о украјинском црквеном питању заједнички расправља између Православних аутокефалних Цркава. Подразумева се да расколничка такозвана Православна Црква Украјине не треба да учествује у таквој расправи. Осим тога, питање је колико је цариградски патријарх, пошто представља заинтересовану страну, меродаван да сазива свеправославни скуп и, тим пре, да председава на таквом сабрању. Из горе поменутог писма патријарха Вартоломеја архиепископу албанском Анастасију јасно је да Цариград у начелу одбија да било с ким разматра украјинско питање - истиче он.
Може ли "украјински рецепт" бити примењен на територије других помесних Православних Цркава? Ово питање се, пре свега, тиче Македоније и Црне Горе, за које је, истина, патријарх Вартоломеј у недавном интервјуу за лист „Политика" рекао да се оне не могу поредити са Украјином.
- Ако се одбаце споредни детаљи, "украјински рецепт", како сте га Ви назвали, веома је једноставан: цариградски патријарх је себи дао право да од сада може да ревидира било који документ и договор које су издали његови претходници уколико му њихов садржај више не одговара. Тако је, заједно са сензационалном одлуком о укидању грамате из 1686. године о предаји Кијевске митрополије у јурисдикцију Руске Православне Цркве, Синод Цариградске Патријаршије укинуо и древно канонско правило које забрањује другобрачност свештенства.
Следствено, то што је патријарх Вартоломеј у интервјуу за ваше новине рекао о Македонији и Црној Гори уопште не гарантује да се украјински сценарио тамо неће поновити. Македонија и Црна Гора су сада независне државе, а то значи да актуелност канонских граница Српске Православне Цркве, према Томосу из 1922. године, Фанар може лако оспорити, како се догодило са поменутим актом из 1686. године. И није случајно то што је у том интервјуу патријарх Вартоломеј напоменуо да оно што припада Србији припада њој канонски и еклисиолошки, он намерно није говорио о Српској Цркви, већ о Србији као држави, алудирајући тиме на њене савремене границе - упозорава Патријарх московски и све Русије.
Иако патријарх Вартоломеј говори да сада нема намеру да мења границе Српске Православне Цркве, он уједно изјављује и да је Цариградска Патријаршија спремна да прекорачи те границе уколико стигне одговарајући захтев или се појави некаква „виша црквена потреба". Ту „вишу црквену потребу" у Фанару схватају на свој начин. И у случају са Украјином Цариград се одлучио на упад онда када се стекао одређени збир политичких чинилаца и када су му се украјински политичари и расколници обратили са захтевима.
У једном интервјуу цариградски патријарх је објаснио одлуку о давању Томоса украјинским расколницима. Он инсистира на томе да се већина украјинског народа налазила ван Цркве због непремостиве провалије коју је Московска Патријаршија продубила међу верницима.
Годишњица велике победе: На стотине хрватских полицајаца напало српско село, па налетело на 16 "шешељеваца"!
ДИПЛОМАТСКА ОФАНЗИВА СРБИЈЕ ЗА СВЕТУ ЗЕМЉУ: Вучић и Салвини у среду у Риму у четири ока о Косову и Метохији!
(ФОТО) Погледајте нечовечне поруке које су нам НАТО пилоти исписивали на крстарећим ракетама током агресије
- То није тачно, пре свега у погледу украјинског народа. Он је богољубив и, као и пре, веран канонској Цркви. Погледајте снимке и фотографије годишњих литија на Дан крштења Русије - у Кијеву и регионима Украјине!
У њима учествују на десетине хиљада, стотине хиљада верника: иду с иконама и крстовима и, појући молитве, благодаре Богу... То се не може постићи вештачки, за новац или насилно. Могу се принудно из читаве земље довести студенти и државни службеници, како се то чинило у совјетско време или како то сада покушавају да учине власти у Украјини. Али онда то није литија већ митинг: заставе, пароле, народне песме... Таква слика не може да превари верујући народ: она не изгледа нарочито уверљиво чак ни за нецрквеног човека, лаика.
У каквом положају је данас Украјинска Православна Црква која се налази под покровитељством Руске Православне Цркве? Како живе епископи, свештеници, верници? Каква им је будућност?
- У Украјини је сада било време председничких избора, па је властима било потребно да покажу обећано „уједињење Православља". На канонску Цркву и даље се врше веома интензивни притисци. Уз подршку власти и полиције заузимају се њени храмови. Служба безбедности покреће кривичне поступке против њеног свештенства. Усвојени су закони који имају циљ да се легализује заузимање храмова и, штавише, да Украјинска Православна Црква буде лишена свог имена, да буде натерана да промени назив у „Руска Црква". Ово је време искушења за Цркву, али и време светлих примера хришћанске храбрости. Вандалских аката против наших цркава и паљења храмова има на десетине по читавој Украјини. Приказан ми је снимак заузимања храмова: види се како туку и из цркве избацују старце и жене; како бију наше свештенике и како људи служе Литургију на мразу пошто их не пуштају у храм који су изградили сопственим рукама.
А наши верници ће себи изградити нове храмове. Јер, Црква у Украјини - то су срца верникв, а не камени зидови. Можете украсти име од Цркве, можете украсти зграде, али веру код народа нико не може уништити нити украсти. Не могу се вршити вештачке „корекције" у зависности од политичке ситуације. Они који то сада покушавају да ураде у Украјини нису ништа друго до бедници. Они не могу да замисле истинску снагу и лепоту православне вере и Православне Цркве. Украјинска Православна Црква на челу са митрополитом Онуфријем јесте једина канонска Црква Украјине. Она је духовно јака и ја верујем да ће се, милошћу Божјом, одупрети искушењима - закључује патријарх Кирил.