"Свет мора да зна за Јасеновац" Стефановић: Изложба о Јасеновцу отворена у Дому Војске
Логор у Јасеновцу је по броју жртава трећи логор у Другом светском рату
Поводом 75 година од пробоја последње групе јасеновачких логораша у великој галерији Дома Војске Србије данас је отворена мултимедијална изложба "Концентрациони логор Јасеновац 1941-1945. године''. Изложба је реализована у организацији Јавне установе спомен подручје Доња Градина из Републике Српске, а под покровитељством Министарства одбране и Министарства културе и информисања Србије.
НОВЕ МЕРЕ СТУПАЈУ НА СНАГУ! Мења се радно време угоститељских објеката
ПРЕМИНУЛО ШЕСТОРО ПАЦИЈЕНАТА: Алармантно стање у краљевачкој ковид болници, деветоро људи на интензивној нези
ДА ПЛАНА БУДЕ ЛЕПША И ДА СЕ ЛАКШЕ ДИШЕ: Засађено 330 садница дрвећа и жбуња
Министар одбране Небојша Стефановић рекао је на отварању изложбе да се не сме дозволити да се забораве стотине хиљада Срба, Јевреја, Рома и другог нехрватског становништва убијених у логорима смрти, као ни то да њихова страдања буду ''релативизована, срамотно оправдавана и потискивана у заборав''.
Стефановић је казао да је Јасеновац симбол суноврата човецанства и злочиначка јама која је ''прогутала и затрла целе породице'', а преживеле, како је рекао, осудила на живот са језивим сећањима.
Истакао је да Јасеновац није био никакав радни камп, као што се данас покушава представити, и да цео свет то зна, као и да је НДХ једина фашистичка земља у у Другом светском рату која је имала логоре за децу.
- Каква то мржња убије последње зрно људскости у човеку и претвори га у такву звер спремну да мучи и убија децу. Зато нема те релативизације, нема тог смањивања бројева, искривљавања истина које могу те нељуде направити мањим нељудима - рекао је Стефановић.
Нагласио је да дугујемо жртвама да сачувамо њихову видљивост за будућност и да је изложба о Јасеновцу допринос незабораву.
- Ово је сведочанство дела наше прошлости, тужног дела са страховитим страдањем нашег народа, али уједно и наше подсећање колико су мир и стабилност важни за бољу будућност - поручио је Стефановић.
Министарка културе и информисања Маја Гојковић истакла је да изложба "Концентрациони логор Јасеновац 1941-1945. године" подсећа на једно од најболнијих места у читавој историји српског народа, али и да афирмише неговање културе сећања, као битног дела националног и културног идентитета.
Гојковић је навела да мултимедијална изложба осликава вапај за слободом, али и даје реалистични и сурови приказ живота у концентрационом логору.
- Аутентицни прикази највећег зла које је задесило човечанство изузетно су важни, не само због покушаја да се злочин негира и релативизује, већ и да би генерације које сада живе, као и оне будуће, добиле праву слику шта се дешавало на овим просторима у Другом светском рату и зашто је важно сасећи зло у самом корену - рекла је Гојковић.
Указала је на значај реализације идеје изградње меморијалног комплекса, као vecxnog сећања на страдале у Јасеновцу и као опомене на злочин чији је мрачни циљ, како каже, био истребљење једног народа.
- Свет мора да зна за Јасеновац, место стратишта Срба, Јевреја и Рома. Дугујемо то невиним жртвама, "Дари из Јасеновца", али и поколењима која долазе - казала је Гојковић.
Ауторка изложбе и директорка Јавне установе "Спомен-подруче Доња Градина" Тања Тулековић казала је да је логор у Јасеновцу, формиран августа 1941.године, по броју жртава трећи логор у Другом светском рату, као и да је ''без премца'' по зверствима која су учињења.
Она је цитирала немачког капетана Артура Хефнера који је новембра 1942. рекао за Јасеновац да је логор најгоре врсте који се може поредити са Дантеовим ''Паклом''.
Додала је да је највећи број јасеновачких логораша, њих 366.000, убијено у Доњој Градини која је 1975.године пороглашена спомен-подручјем наводећи да се на 117 хектара простире девет гробних поља са 105 масовних гробница.
Изложбу "Концентрациони логор Јасеновац 1941-1945. године" чине документарни материјали, фотографије, видео материјал и предмети из логора.
У реализацији изложбе учествовали су и Музеј Војводине, Архив Србије, Архив Југословенске кинотеке, Музеј Републике Српске и Архив Републике Српске.
Изложба ће у Дому Војске Србије бити отворена до 13.фебруара 2021.године.