УСПОСТАВЉАЊЕ НОВЕ САРАДЊЕ СА НАЈВЕЋОМ СИЛОМ! Ђурић: Србија и Америка на прагу редефинисања односа
Истиче и да је Србима над главом "висила" претња нових масовних чинова насиља и протеривања.
Новоименовани амбасадор Србије у САД Марко Ђурић изјавио је да је на ту функцију изабран у тренутку када су две земље на прагу могућег редефинисања односа, који би и поред непријатељства из блиске прошлости и несугласица које и данас постоје између две земље требало да се врате на колосек старог пријатељства и савезништва.
Ево зашто овог викенда нико неће морати да апелује на људе да остану код куће
НИКОЛА РАДОСАВЉЕВИЋ – ПУНА ПОДРШКА ПРЕДСЕДНИКУ ВУЧИЋУ ПО ПИТАЊУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
ПРОЦУРЕО СРАМАН ЗЕЛЕНОВИЋЕВ СНИМАК: Прозивао Ђорђевића па открио подли план свог кума Ђиласа
Ђурић је истакао да је у интересу Србије да поправи свој имиџ у друштву и да успостави нове канале сарадње са највећом војном, политичком и економском силом света.
- То није одступање од наше званичне политике неутралности, већ је реч о употпуњавању те политике - рекао је Ђурић.
На челу владине Канцеларије за Косову и Метохију Ђурић је провео више од седам година, а као највећи успех издваја то што је очуван какав-такав мир, као и политичко уједињење и консолидацију Срба у јужној покрајини.
- Највећи резултат, међутим, није материјалне природе. У периоду у којем сам био на челу Канцеларије за КиМ, наши људи у покрајини су из атмосфере дефетизма и готово безнађа поново израсли у један поносан и снажан колектив - нагласио је Ђурић.
Оно што је затекао када је постао директор Канцеларије за КиМ, како каже, јесу наслеђени споразуми који су везивали руке Србији на Косову и Метохији.
- Срби на Космету су били такорећи препуштени сами себи, посвађани и разједињени, остављени на милост и немилост албанском политичком естаблишменту, који је српске политичке представнике куповао ситним привилегијама и третирао их као пуку декорацију - додао је.
- Данас су Срби кадри да се политичким средствима и једним гласом боре за свој положај и интересе на Косову и Метохији - казао је некадашњи директор владине канцеларије.
- Албанци верују да им то није у интересу. Реч је о једном заосталом етноцентричном поимању друштва у којем нема места за друге и другачије и да тога нема Албанци би успели да сагледају да је просперитет Срба на КиМ у њиховом интересу - навео је Ђурић.
Наглашава и да би Албанци волели од Београда да добију признање и то не као грађанско и отворено друштво, већ као друштво које почива на идеји потпуне албанске доминације и истиче да су таква очекивања, најблаже речено, нереална.
Упитан каква је безбедносна ситуација на КиМ, Ђурић одговара да је ситуација у Нагорно-Карабаху отрезнила и оне који су били подсмешљиви према сталним упозорењима Србије да је КиМ и даље буре барута које може да експлодира уколико се њиме неодговорно рукује и да на КиМ и данас постоје бројни дестабилизујући фактори.