НА ДАНАШЊИ ДАН УМРО ЈОСИП БРОЗ ТИТО: Створитељ и гробар комунистичке Југославије
Четвртог маја 1980. године у Љубљани умро је Јосип Броз Тито, вођа партизанског покрета у Југославији, доживотни маршал и председник, генерални секретар КПЈ, оснивач Покрета несврстаних. Стваралац и гробар Југославије.
"Умро је друг Тито" - објавио је 4. маја 1980. године спикер на ТВ Београд. Тог тренутка стала је цела Југославија. Доживотни председник СФРЈ, генерални секретар КПЈ, оснивач Покрета несврстаних, народни херој, икона "братства и јединства", стваралац и гробар Југославије, изгубио је најважнију битку - битку за живот.
АЛАРМАНТНО УПОЗОРЕЊЕ ЗА МАЈ У СРБИЈИ: Прете ПОПЛАВЕ, 19 кишних дана стиже, а ово место је НАЈКРИТИЧНИЈЕ
ВЕЛИКЕ ПРОМЕНЕ У СРПСКИМ ШКОЛАМА: На снагу ступају СТРОГА ПРАВИЛА, а екскурзија у иностранство неће бити
ДАНАС ЈЕ ЗАКЛОПИТА СУБОТА - Сматра се за женски празник, али мушкарцима је једна ствар строго забрањена!
Јосип Броз је рођен у хрватско-словеначкој породици од оца Хрвата и мајке Словенке у селу Кумровец, у Хрватској (тадашњој Аустроугарској). Када је регрутован, веома се истакао у војној служби и постао је најмлађи водник у Аустроугарској војсци у то време. Након што су га за време Првог светског рата тешко ранили и заробили Руси, Броз је послат у радни логор на Уралу. Након чега је учествовао у Октобарској револуцији, а касније се прикључио и Црвеној армији у Омску. По повратку у земљу, дошао је у новоосновану Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, где се прикључио Комунистичкој партији Југославије (КПЈ).
Тито је био главни вођа друге Југославије, социјалистичке федерације која је постојала од 1943. до 1992. Упркос томе што је био један од оснивача Информбироа, убрзо је постао први члан Информбироа који је почео да пркоси совјетској хегемонији и једини који је успео да напусти Информбиро и отпочне сопствени социјалистички програм.
Његов живот, посебно онај пред Други светски рат испуњен је бројним контроверзама и велом тајни. Зна се да је био аустроугарски официр који је у Првом светском рату ратовао на територији Србије и Русије. У Русији је заробљен а касније је као симпатизер комунистичке идеје приступио Црвеној армији. У ослобођену Краљевину Југославију вратио се након завршетка Првог светског рата и приступио КПЈ. Степеништем партијске хијерархије брзо се пео те је 1937. године изабран за Генералног секретара КПЈ. Од тада почиње његов вртоглави успон.
Као вођа партизанског покрета био је за бескомпромисну борбу против фашизма без обзира на жртве. Залагао се за обнову Југославије на федеративним основима, на "братству и јединству" свих народа и "народности". Та његова борба, по неким каснијим аналитичарима, имала је за циљ да се борба води у пределима где су углавном живели Срби, да што више Срба страда у рату, а да се истовремено уништи средњи слој српског друштва и "великоспска буржоазија".
Након рата сурово се разрачунао са свим противницима новог режима, па и са неким најбижим сарадницима, који се нису до краја слагали са његовим идејама. Створио је државу "исцепкану" на 6. република и 2. аутономне покрајине, која је нажалост умрла заједно са њим, у крви и диму. У тој новој држави бар пола Срба остало је да живи ван Србије, створио је Бошњачку нацију, а од Старе Србије створио Македонију и македонску нацију. Србију је "поделио" на три дела, створивши на њеној територији две покрајине, које пре тога у том облику и тим границама никада нису постојале. Иако су Срби чинили велики проценат у другим републикама, њима није била дата аутономија и покрајине. Границе између република исцртаване су без икаквог историјског или етничког основа.
Вешто је балансирао у Хладном рату правећи од своје земље "тампон зону" између два блока. Игром "мало с једним мало с другим" успео је да обезбеди да га цене и поштују у целом свету. Са азијским и афричким земљама основао је Покрет несврстаних, који и дан данас постоји, али без неког већег значаја у свету.
Његов приватни живот испуњен је бројним контроверзама. Шириле су се гласине да је убачени страни шпијун који је "склонио" правог Тита, затим да је цела његова биографија обичан фалсификат. Његов биограф Владимир Дедијер каже да је Тито сваки пут говорио различит број деце колико их је било у породици, односно својих браће и сестара, или да је Тито говорио да говори само српско-хрватски, руски и помало енглески а да његови биографи истичу да је говорио и чешки, словеначки, немачки (са бечким акцентом), разумео и читао француски и италијански, такође говорио је и киргиски.
СУНЧАНИ ДАН ВИКЕНДА ЈЕ ПРЕД НАМА: Искористите лепо време, јер поново стиже КИША И ГРМЉАВИНА!
Да ли људи имају шесто чуло – за магнетизам?! Ново откриће би могло да објасни МНОГЕ СТВАРИ!
Чији је ДВОГЛАВИ ОРАО?! Ево шта заправо значи овај моћни СИМБОЛ!
Савременици доводе у питање и део његове биографије да је био браварски радник који је имао тежак живот испуњен револуционарном борбом и хапшењем и постављају питање како је тај "мученик и револуционар" успео да научи да свира клавир, чиме је одушевио и Британску краљицу Елизабету ll.
Још много контроверзи прати доживотног председника СФРЈ. Хоће ли оне икада бити разрешене или не, време ће показати. Остаје несумњиво то да је он био једна од најупечатвљивијих личности на Балкану у XX веку. Последице његових чињења осећају се, нажалост и данас.