Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

"ЗА ПРОМЕНУ": Парада поноса данас у Београду, шетња почиње у 12 сати

17.09.2017. 07:26
Пише:
Танјуг
LGBT
ЛГБТ / Извор: Профимедиа

Очекује се да ће Прајд 2017 у Београду проћи регуларно

У Београду ће данас бити одржана Парада поноса, уз учесће премијерке Ане Брнабић и неколико министара, а како очекује министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, све би требало да протекне без проблема.

Шетња почиње у 12 сати на Цветном тргу, а организује се под слоганом „За промену".

- Безбедносну процену је радила Дирекција полиције, формиран је штаб који се тиме бави, ми смо у сталној комуникацији са свима, све тече у складу са законом и у складу са проценама које смо имали раније. Очекујем једну сасвим нормалну атмосферу - рекао је Стефановић.

Дан уочи Параде поноса: Ана Брнабић отворено проговорила о својој сексуалној оријентацији

Стефановић очекује да Прајд протекне БЕЗ ПРОБЛЕМА

На Паради ће учествовати председница Владе Ана Брнабић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић, а очекује се и министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић..

Ружић је рекао да је Србија данас узорна земља у којој се права мањинских група гарантују и поштују, а своје учешће на Паради поноса објаснио је жељом да промовисао толеранцију и заштиту људских права.

Учешће је најавио и градоначелник Синиша Мали, који је недавно рекао да Београд показује да је град без дискриминација и са једнаким правима за све, а посебно правом на будућност.

Председник Србије Александра Вучић рекао је да неће учествовати у Паради поноса.

Члан Организационог одбора Београд Прајда 2017 Горан Милетић говорећи о атмосфери у друштву пред "шарену шетњу" указује посебно на три елемента - законе који штите припаднике ЛГБТ заједнице, подршку премијерке и већу спремност младих да се "аутују".

Zastava LGBT
Застава ЛГБТ / Извор: Профимедиа/илустрација

Први "Прајд" у Београду, 2001. године, остао је запамћен по насиљу, а 16 година касније, ситуација, иако веома споро, ипак осетно иде на боље, за шта је јасан сигнал долазак највише министара до сада, навео је он у изјави за Танјуг.

Присуство највише припадника извршне власти откада се "прајдови" организују, Милетић види као разлог за радост припадника ЛГБТ заједнице.

- Долазак премијерке је заиста добар сигнал, а градоначелник Мали је долазио и ранијих година, што је такође добро јер ово је Београд Прајд и јако је важно да је он препознао колико је то важно за Београд и да није мала ствар када он дође - каже Милетић.

Више улазних пунктова

Осим што ће, због радова на Славији, шетња бити померена за пар стотина метара, више улазних пунктова ће бити једина промена, најављује Милетић.

- Цео програм ће трајати два до три сата, а где ће бити улазни пунктови знаће се наредних дана - каже.

Што се тиче захтева који се упућују са Прајда али и целе Недеље поноса која је у току, и они су, наводи Милетић, остали исти као ранијих година.

- Три су основна захтева којих се придржавамо, а први се бави вршњачким насиљем у школама, будући да је оно један од основних проблема за ЛГБТ заједницу - истиче Милетић који прецизира да се уствари залажу за доношење Алексиног закона.

Zastava LGBT
Застава ЛГБТ / Извор: Профимедиа/илустрација

Други захтев, према његовим речима, тиче се законских решења која би особама које желе да промене пол то омогућиле у свим аспектима. 

- Имамо парадоксалну ситуацију да држава плаћа промену пола, али не даје тачан правни оквир како да се добије нови ЈМБГ и ново име, то је све препуштено судовима и то неко врло лако реши а друге људе прате страшне приче - наводи.

Трећи захтев који је МИлетић истакао тиче се закона о регистровању истополног партнерства.

- То је нешто што је табу и за шта се сматра да је "превише за Србију"  - каже Милетић и истиче да то сматра неопходним.
Помак на боље, Милетић види и у раду медија, јер сада, "постоји много извештаја и људи се осећају сигурније и мање размишљају да ли да кажу својој околини".

Бољи су и закони који су после 2001. донесени, каже, па су сада припадници ЛГБТ заједнице боље застићени у односу на ранији период.

- Од 2001, не може се рећи да се ништа није променило, али је та промена веома спора - сматра Милетић.