Због сцене на Солунском гробљу плакаће сваки Србин: Деда Ђорђе гледа поносно српску војску и лије сузе! (ВИДЕО/ФОТО)
На српском војничком гробљу Зејинтинлик одржана је церемонија обележавања 101. годишњице пробоја Солунског фронта
Централни скуп поводом обележавања 101. годишњице од пробоја Солунског фронта, једног од најславнијих тренутака српске историје који се у свету памти као симбол велике храбрости и пожртвованости српског народа, одржан је данас у Солуну, на српском војничком гробљу Зејтинлик.
Венци су положени и на савезничка гробља Француске, Британије, Италије и Русије.
Иако има 92 године, чувар српског војничког гробља на Зејтинлику, Ђорђе Михаиловић или како га многи Срби од миља зову "Чика Ђорђе" није пропустио прилику ни овога пута да дочека српску и грчку делегацију и све оне који су дошли да се поклонегробовима српских страдалника за слободу приликом пробоја Солунског фронта у Првом светском рату.
Тамо где су живот дали и отац и син нема заборава: Плава гробница стоји, а сећања након 103. година од голготе не бледе! (ВИДЕО)
Године му ништа не могу! Иако је загазио у ДЕСЕТУ ДЕЦЕНИЈУ, чика Ђорђе поносно стоји док се ори БОЖЕ ПРАВДЕ (ВИДЕО)
СИМБОЛ СРПСКЕ ХРАБРОСТИ: Обележена 103. годишњица од битке на Кајмакчалану
Дека Ђорђе подсетио је све на историју и дешавања кроз која је прошла српска војска, али и како је настало гробље "Зејтинлик".
Чика Ђорђе је посао чувара гробља наследио од свог оца Ђура, а који је на то место дошао после свог оца, Сава Михаиловића, солунског добровољца из Грбља код Боке Которске. Како је једном приликом рекао, највећа жеља му је била да дочека стогодишњицу пробоја Солунског фронта, што му се и испунило.
Од 2014. године, Ђорђа је на месту чувара Зејтинлика услед старости и болести, заменио Предраг Недељковић. Предраг је родом из Краљева и није у сродству са Ђорђем, али посао обавља као да су у сродству.
- Решио сам да будем чувар овог гробља и чистог родољубља. Мој деда је био Солунац - рекао је Предраг, Михаиловићев наследник.
Колико је посвећен свом послу, који обавља више од педесет година, најбоље сведочи и то да је дека Ђорђе и данас док се војска постројавала за свечаност стајао, помало наслоњен на споменике, поносно посматрао и плакао док се церемонија одвијала. Нико од присутних није остао имун на ову сцену.
Након комеморативне церемоније, служена је литургија на српском језику. Литургији су присуствовали чланови српске и грчке делегације. Државни секретар министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић положио је венац у име Владе Србије, као и начелник кабинета Војске Србије Синиша Крешовић и представници Грчке, Италије, Француске и Британије.
Пробој Солунског фронта представља један од најтежих и најсудбоноснијих периода новије националне историје. Било је то доба великог страдања цивилног становништва и српских војника који су месецима истрајавали у борбама које су за циљ имале пораз непријатеља на Солунском фронту.
Борбе на Солунском фронту уткане су у колективну свест као раздобље безмало античке трагичности, несебичног јунаштва и истинске хуманости. Чувајући дубоко у себи лучу слободе и националног поноса, непоражена српска Војска и део избеглог цивилног становништва нашао је уточиште у пријатељској грчкој земљи. Постојбина јунака код Маратона и Термопила отворила је широм своје срце и пригрлила нововековне јунаке који су, ношени истим идеалима као и њихови антички узори, били светао пример херојства и слободе.
По окончању ратних дејстава одлучено је да се на заједничком гробљу сахране сви погинули ратници на Солунском фронту. За место је одређен плато на коме се налазило гробље Главне војне пољске болнице српске војске.
Припреме за овај подухват почеле су 1926. године, када Саво Михаиловић бива постављен на чело групе која је добила задатак да прикупи посмртне остатке изгинулих ратника раштрканих по широком простору на ком су се водиле борбе на Солунском фронту.
ПОТОМАК СОЛУНСКОГ БОРЦА НА КОМЕМОРАЦИЈИ НА ОСТРВУ ВИДО: Сваки Србин треба да дође на ово место!
ВЕЧНА СЛАВА СРПСКИМ ЈУНАЦИМА! Завршена комеморација на острвима Крф и Видо, Додик и Ђорђевић положили венце у "Плаву гробницу" (ФОТО)
ИСПОВЕСТ ПРАУНУКА ЖИВОЈИНА МИШИЋА! Открио НЕПОЗНАТЕ ДЕТАЉЕ живота СЛАВНОГ ВОЈВОДЕ
Идејно решење изгледа српског војничког гробља добијено је исте године на конкурсу, а дело је архитекте Александра Васића чију је идеју разрадио Николај Краснов. Сав материјал за изградњу гробља потицао је из Југославије, где је prеthodno и обрађен.
Завршни радови отпочели су 1933. године под руководством архитекте Будимира Христодула, једног од 1300 каплара. Приведени су крају крајем 1936. године, да би 11. новембра 1936, на Дан примирја у Првом светском рату, било обављено свечано освећење маузолеја са капелом и костурницом.
Делегације Србије и Грчке у недељу 29. септембра одаће почаст страдалима и у Поликастру код Солуна.
Делегација Владе Србије у недељу ће положити венце и на спомен костурницу у месту Удово, у Северној Македонији.
БОНУС ВИДЕО: ТАЈНА ПОТОПЉЕНЕ ХИТЛЕРОВЕ ФЛОТЕ: Знате ли да на дну Дунава и дан-данас лежи више од 200 нацистичких бродова? (ВИДЕО)