"И данас кад легнем чујем пуцњаву" Оставили смо родну кућу и магарца, а у Србију побегли - НИКАДА ПРЕЖАЛИТИ НЕЋЕМО
4. августа 1995. године почела је злочиначка акција Олуја током које је протерано више од 280.000 Срба
Злочиначком акцијом Олуја хрватске полиције и војске, која је трајала од 4. до 8. августа 1995, завршен је четворогодишњи оружани сукоб, а према налазима Међународног суда правде, извештаја УН тела и локалних невладиних организација, у тој акцији је ову област око Книна напустило око 280.000 Срба.
Док Срби плачу, Хрвати славе на "КРИЛИМА ОЛУЈЕ": Саво Штрбац за СД открива каква је улога Америке била у злочину
ОЛУЈА У ХАГУ - ЗЛОЧИНИ БЕЗ КАЗНЕ: Како је Трубинал од ратних зликоваца Готовине и Маркача направио хероје?
Прошло је 26 година, Србија не заборавља жртве, али храбро чува мир: Шта сада кажу српски политичари - БРЕМЕ "ОЛУЈЕ"
Циљ ове операције је био заузимање највећег дела територије Републике Српске Крајине, која је била активна за време рата водећи политику засновану на тежњи Срба у Хрватској да остану у Југославији. Операција је званично трајала 4 дана, завршила се падом Републике Српске Крајине и успостављањем контроле Републике Хрватске над том територијом.
Са територије РСК коју је заузела хрватска војска избегло је око 280.000 Срба. Међународни суд правде је фебруара 2015. године одбацио међусобне тужбе Хрватске и Србије за геноцид. Пети август у Хрватској се слави као "Дан побједе и домовинске захвалности", док је у Србији и Републици Српској 4. август Дан жалости.
За 26 година променило се много. Људи из избегличких колона су се скућили, деца су одрасла и наставила своје животе. Међутим, једно је сигурно, оно што се догодило током четири дана трајања "Олује", памтиће заувек.
Д.Т. (76) за портал СрбијаДанас каже да су јој два сина била на ратишту и да није спавала из страха да је не убије неко.
- Знам само да су нас терали као стоку, нису нам дали да покупимо из куће шта нам је било потребно. Ми са троје мале деце од 5 година идемо у колонама дан и ноћ. Нисмо спавали да нас не убије неко. Не знаш да ли су ти деца жива, а обојица синова су ми била на ратишту. Кад смо дошли у Србију, нигде никога немаш. Данима сам чекала да ми се деца јаве - прича жртва "Олује" Д.Т.
Њен син, Б.Т. (54), се борио на српској страни са братом, кумом и комшијом. Како каже, граната је пала поред њега и оштетила му слух.
- Ми смо као војска бежали аутомобилом. Данима нисмо знали да су наше породице живе. Извлачио сам мртве и пружао рањенима помоћ. И данас, кад легнем, чујем пуцњаву и буку. Мука ми је кад се сетим како смо морали да одемо. Никада нећу прежалити и заборавити како смо отишли из својих кућа - каже он.
Његова сестра, Д.Т. била је дете, али сећа се како су људи у колонама делили храну и да је ноћима плакала због хладноће и страха.
- Имали смо магарца, који је нажалост остао тамо. И данас га се сетим са сузама у очима. Кад смо дошли у Србију, сви смо сањали пуцњаву и трзали се - рекла је она.
БОНУС ГАЛЕРИЈА - Тужне фотографије из некадашње Републике Српске Крајине