Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Знате ли шта значи реч АМИН? Стално је користимо, а ово је права ИСТИНА

01.09.2017. 06:54
Пише:
Србија Данас
sunce i cveće u Srbiji
сунце и цвеће у Србији / Извор: Профимедиа

Ова реч је једна од ретких која је остала готово непромењена од свог настанка

Реч којом се завршава свака молитва је амин. А она има једноставно значење.

ДА ЛИ ЗНАТЕ КОЈИ ЈЕ ДАНАС ПРАЗНИК?! Верници у Србији данас изговарају ОВЕ РЕЧИ за СПАС ДУШЕ!

Амин је реч која потиче од хебрејске речи āмēн (אָמֵן)

СВЕЋУ ПАЛИМ, КОЛАЧ СЕЧЕМ: Знате ли како смо почели да славимо славе?

Ова реч је једна од ретких која је остала готово непромењена од свог настанка. Преживела је хиљаде година, а њен облик је само прилагођен на неколико различитих језика, док је значење остало исто.

Ова реч датира из времена првих писаних речи и појављује се у најранијим јеврејским списима.

Sveće
Свеће / Извор: Профимедиа/илустрација

Њено значење везује се за одобравање и означава нешто што ће се тек догодити. Превод речи амин је – “нека буде тако!”, “Тако је!”. Амин се користи и да се укаже на то да се неко веома слаже са нечим и у том смислу значи "ваистину, без сумње, неспорно", пише Национална географија.

Амин у хришћанству

Ово је једна од ретких хебрејских речи која је у литургију хришћанске Цркве ушла у неизмењеном облику због своје ванредне светости: то не треба да чуди пошто се у јеванђељима користи чак 77 пута, и то се већином ставља у уста Спаситеља.

Порекло речи "Амин" из јудаизма

Етимолошки, долази од хебрејског глагола "аман" што се преводи као "оснажити, потврдити". Међутим, корен ове речи је општесемитски и може се наћи и у арамејском језику којим је говорио и на којем је проповедао и сам Исус Христ. Реч амин је из јудаизма ушла у грчки језик ране Цркве, а из грчког у латински из којег се затим расејала по Западној Европи. Овде треба рећи једну важну ствар: латински је био званични језик Источноримског царства све до 610. године, али током целе историје уједињеног Римског царства и касније грчки је био језик културе и филозофије, па самим тим и религије.

Граматичари сматрају да је сугласнички корен ове речи "амн" (јер "алеф" има функцију сугласника у морфологији хебрејског) и да тај корен значи "бити чврст, потврдити, поуздано, верно, имати веру, веровати".