ШТА ЈЕ РЕШЕЊЕ КОСОВСКОГ ЧВОРА? Ако разграничење није опција, шта јесте?
Сви званичници као мантру понављају да је спас у компромису
Разграничење Србије и тзв. Косова више није опција, поручио је шеф дипломатије Европске уније Ђузеп Борељ и тако поново оставио простор за питање од милион долара: "Шта јесте?".
КАДА ЋЕ СЕ НАСТАВИТИ ДИЈАЛОГ ИЗМЕЂУ БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ? Огласила се Европска унија
Српска листа: Познат нови градоначелник Северне Митровице, највећа излазност до сада
ИЗБОРИ ЗА ГРАДОНАЧЕЛНИКА: У Косовској Митровици гласали челници Српске листе!
Сви званичници као мантру понављају да је спас у компромису, али се нико не усуђује да јасно каже шта је компромис. Чини се, ипак, да сви путеви до "болног компромиса" воде преко договора о ономе што је већ потписано, формирању Заједнице српских општина (ЗСО).
Разграничење као опцију за компромис јавно је споменуо председник Александар Вучић у августу 2018. године, а онда је шест месеци касније и тадашњи министар спољних послова Ивица Дачић изјавио да је то и "званични предлог Србије".
Унутар Европске уније ова идеја није дочекана са одобравањем, а највећи отпор пружали су Немачка и Велика Британија, уз објашњење да би отворила Пандорину кутију прекрајања граница и изазвала домино ефекат међу другим земљама на Балкану. Конкретно, да би била иницијална каписла за, рецимо, одвајање Републике Српске од Босне и Херцеговине, али и поделу Северне Македоније.
На мала врата ју је својевремено вратио Џон Болтон, већ неко време бивши саветник за националну безбедност америчког председника Доналда Трампа, изјавом да су лидери Србије и тзв. Косова о њој разговарали 2018. године, и тако постао први амерички званичник који је потврдио да је о њој већ било речи иза кулиса.
У јавности се око тога подигла бура, скоро да нема земље која се није изјаснила, чак се и чинило да је бивша шефица ЕУ дипломатије Федерика Могерини кокетирала са том идејом. Међутим, изгледа да је Унија, овога пута у лику њеног наследника Бореља, ставила тачку на те приче.
- Од администрације Џоа Бајдена очекујем снажно партнерство са ЕУ у свим питањима, јер се не такмичимо на Балкану, поготово када се ради о дијалогу Београда и Приштине. Оне морају да нађу решење и ЕУ га неће диктирати. Пре неколико месеци предлог је био размена територија. Али то више није опција - јасан је Борељ, уз опаску да и у ЕУ има земаља које се противе размени територија.
ЕУ жели, додао је он, да буде посредник и да за сада ствари иду доста добро.
- Председавао сам једним од састанака о дијалогу Приштине и Београда. Емоције су јаке и мислим да је разумљиво јер је дијалог захтеван и тежак, оптерећен историјом - рекао је Борељ.
За званичнике тзв. Косова решење је, како понављају, независност, али је јасно и да Србија на то не пристаје. Овдашњи званичници упозоравају и да "све што се постиже на Западном Балкану мора да буде плод компромиса".
То је недавно рекао и специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак, уз оцену да ће решење косовског питања бити болни компромис.
- То није лак процес, решење ће бити болни компромис, али ће бити вредно тога - рекао је Лајчак.
Докторант и асистент на Факултету политичких наука Стефа Сурлић каже да је стратегија ЕУ изгледа да понуди примену овог садашњег оквира, ЗСО уз очување српске културне баштине на Косову, али напомиње да то за Београд није довољно.
- И не може да се очекује да то буде залог за коначани споразум. Зато мислим да је стратегија ЕУ да се решава једно по једно питање и да се чека повољнији политички моменат да Приштина постане свесна да не може да реши свој статус без Београда и самим тим да буде спремна за већи уступак - прича Сурлић.
Наводи и да му се чини да нас очекује "затишје пред буру", и да је оно на шта би Србија могла да пристане велика аутономија, пре свега за Север Косова и српске средине, да та аутономија превазилази тзв. Устав Косова који би омогућио Србима да имају осећај да живе у Србији, као и заштиту за верске објекте.
- Оно што је потребно јесте и да та аутономија буде гарантована кроз разне институционалне и међународне гаранције - напомиње Сурлић.
До компромиса води, пре свега, спровођење и формирање ЗСО, напомиње Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику.
- Борељ је рекао и да ЕУ неће диктирати решење, и да Београд и Приштина морају сами да га нађу. Након три сусрета на највишем нивоу и шест експертских састанака, јасно је да је формирање ЗСО и даље камен спотицања у дијалогу Београда и Приштине. Око тог питања не би смело да постоје недоумице јер је испреговарано и дефинисано Бриселским споразумом из 2013. и допуњено 2015. године - напомиње Грубјешић.
Она подсећа и да у Бриселском споразуму такође пише да две стране неће спречавати једна другу у напретку ка ЕУ.
- А управо нерешено косовско питање спречава Србију у напретку. Финално решење мора да буде компромисно, а не наметнуто, јер ће једино тако бити и одрживо и применљиво. Промена у Вашингтону ићи ће у правцу већег препуштања ЕУ, а нарочито Немачкој, бављење дијалогом и боље координације и сарадње. У том смислу, није реално очекивати наставак дијалога пре фебруара - марта следеће године - сматра Грубјешић.
Ипак, политички аналитичар из Приштине Неџмедин Спахиу каже да је ЗСО задња монета коју ће тзв. Косово платити, и да је кључ да ЗСО буде таква да онемогући да Срби уцењују тзв. Косово, али и да спречи тзв. Косово да загорчава живот Срба.
- Јесте одлучено да ће ЗСО бити формирана, али је ствар у њеној надлежности. Питање је коју ће цену платити Косово да би Србија признала независност. Свугде где се појавила оваква ситуација, да се једна територија отцепи, морала је да се плати нека цена. Када се Грчка отцепила од Отоманске империје добила је признање европских сила, али не и од Отоманске империје - сматра он.
Тежња Србије је, каже Спахиу, да сачува положај који имају Срби на Косову, а то значи и утицај.
- Већина на Косову се плаши да би Србија могла да злоупотреби ЗСО и да уцењује власт, у спољној политици, или око инфраструктуре, и да, рецимо, ако добије ингеренције просторног планирања, уместо аутопута инсистира да се направи Парк мира. А Срби се плаше да ће ЗСО бити таква да ће централна власт моћи да их злоупотреби, да их протера са Косова. Плаше се да ће моћи, на пример, власт моћи да изгради хидроцентралу у Штрпцу и тако им загорча живот. Једино решење је да ЗСО буде таква да се не злоупотребе њене ингеренције али и да се не угрози живот Срба - напомиње Спахиу.