ТРИ ПОРУКЕ САМИТА на коме се под великим тензијама разговарало о Косову: Шта је следећи корак?
Решавање косовског конфликта добило је посебан формат под директним окриљем две најмоћније чланице ЕУ - Немачке и Француске
Берлински самит који је у немачкој престоници, окупио лидере земаља Западног Балкана под окриљем моћног европског двојца - немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Емануела Макрона - донео је три важне поруке. У донекле тензичном тону, уз неколико вербалних окршаја због приштинских такси, али и прекрајања граница на Балкану, петочасовни сусрети у чијем је фокусу било Косово, нису били некакав "дан Д" за будућност српске покрајине, али су сасвим сигурно поставили нове темеље на којима ће се исковати њена будућност.
У тим темељима, уцртала се Немачка као најмоћнија европска чланица, а управо је Меркелова, заједно са Макроном, кроз организацију овог сусрета посала важне поруке свим играчима у косовској и европској будућности региона.
Харадинај и Макрон показали ЖЕСТОК СУКОБ у Берлину! Варнице биле и током фотографисања! (ВИДЕО)
"Неће им проћи изјава да је ЕВРОПА НЕСПОСОБНА, Меркелова је љута": Након Берлина приштинска столица ПОЉУЉАНА
УБИЛИ БОГА У ЊЕМУ! НАПАДНУТ ХАРАДИНАЈЕВ РОЂАК! Избоден ножем, разбијена глава...
Немачка неће дозволити да јој Косово "исклизне из руку"
Можда као најважнија од свих могла би да се тумачи баш ова порука, јер на известан начин враћа бројач на почетак. Самит је организован у тренутку када су преговори Београда и Приштине, уз посредовање ЕУ, у потпуном ћорсокаку, након месеци драконских такси и агресивног става Приштине према сваком виду компромиса, али и нове америчке визије у решавању косовског питања. Једним потезом, у друштву Макрона, познатог као моћног европског лидера, који за разлику од ње није претерано заитересован за проширење ЕУ, али ни за директно уплитање у решаване косовског спора, немачка канцеларка је кроз организацију самита у свом дворишту - вратила карте у своје руке.
Европској дипломатији је тиме поручила да није добро радила свој посао, а Америци да није спремна да препусти "косовске узде". Прецизније се све може сагледати када се пажљиво погледа позивница за Берлин. На њој се званично није нашао нико од европских бирократа и званичника који су задужени за дијалог Београда и Приштине у Бриселу.
Како је пренела РСЕ, комесар надлежан за питања проширења Johannes Хан није позван у Берлин, а ућешће посреднице у дијалогу је потврђено након што је позвани председник Европске Комисије, Жан Клод Јункер, у немогућности да сам присуствује скупу, одлучио да пошаље Федерику Могерини као замену. Ни Могерини, дакле, није првобитно планирана у Берлину. Медији су спрекулисали да је то баш зато што се Могерини никада није јавно оградила од идеје разграничења Косова. То су многи протумачили као њену прећутну подршку моделу који би укључио прекрајање граница и против кога се Немачка недвосмилено изјаснила.
Ту долазимо и до САД. Баш разграничење је модел које су САД јасно подржале, поткрепљујући залеђину том моделу писмима америчког председника Доналда Трампа председнику Србије Александру Вучићу и тзв. косовском председнику Хашиму Тачију, којима је сугерисао потписивање коначног споразума у Вашингтону где би, како је навео, "угостио два лидера".
Два процеса су пратила један други - губљење конаца у Бриселу и преузимање истих тих конаца у Вашингтону. Није тешко помислити да је то могло да изиритира званични Берлин и Меркелову, који су годинама словили за европску силу која даје "последњу реч", барем када је Балкан у питању.
Мада званични Вашингтон није имао своје место у Берлину, у његово име говорио је управо Тачи који је читав дан "вртео плочу" о томе да никаквог решења за Косово не може бити без САД као и да је европска дипломатија подбацила. Истовремено, он се, барем у изјавама медијима, отворено залагао за разграничење, помињући међутим само онај део приче који Приштини одговора и за који се он лично залаже - Прешевску долину.
Решење за Косово мора да се нађе, и то скоро
Друга важна порука послата је управо Београду и Приштини. И то је порука - враћајте се за сто. Другачије речено, таксе морају да се укину, преговори да се наставе, решење да се пронађе, а стрпљења за балканске препирке и надмудривања - нема. Мада конкретан резултат по питању наставка дијалога није направљен, а остало је неизвесно и где би био настављен у будућности - у Бриселу или можда негде другде - јасно је да притисак европског двојца неће јењавати. Договорено је, у том смислу, да се следећи састанак одржи 1. јула у Паризу чиме је и овај формат разговора (Немачка и Француска са лидерима Западног Балкана и са фокусом на Косово) добио и свој "званични живот", уз наглашавање да га не треба мешати са Берлинском процесом који већ годинама окупља лидере Западног Балкана и ЕУ и у чијем фокусу је проширење на наш регион.
Решавање косовског конфликта добило је посебан формат под директним окриљем две најмоћније чланице ЕУ - Немачке и Француске. То је након састанка потврдио и црногорски председник Мило Ђукановић, рекавиши медијима да је договорено да дијалог и даље буде под покровитељством ЕУ, али да се сад непосредно укључе и Берлин и Париз. Такође, на званичном сајту немачке канцеларке објављени су закључци са самита, у којима је посебно наглашен значај постизања коначног, правно обавезујућег споразума о потпуној нормализацији односа Београда и Приштине.
С друге стране и Меркелова и Макрон покушали су у Берлину да извршен јак притисак на приштинску делегацију, али пре свега на приштинског премијера Рамуша Харадинаја да укине таксе. Тај притисак пренео се и у вербални окршај Макрона и Харадинаја у коме се пале и претње које се тичу европске будућности тзв. Косова. Безуспешно. Надвладала је Харадинајева бахатост, која чини се проистиче управо из тога што се његов став против прекрајања граница поклапа са немачким и што он, за разлику од Тачија, заступа тезу о територијалној целовитости такозваног Косова. Када је реч о укидању такси, позиција Србије је чврста - док има такси, неће бити дијалога. Намеће се онда питање зашто Немачка и Француска нису и сломиле Харадинајев став у Берлину. Одговор треба тражити управо у поклапању ставова, међутим, слике окршаја које су забележене у Берлину сугеришу да је и моћном европском двојцу - доста.
И можда баш те слике најјасније говоре о томе колико им је важно да се Београд и Приштина врате за сто, да се ситуација стабилзује и врати у мирне оквире, без затезања, претњи и потребе за санкцијама. То и не треба да чуди, јер европски стручњаци и превише често упозоравају на опасност еруптирања балканског бурета барута. Једноставно, ни Немачка ни Француска не желе да толеришу политичаре који се играју са упаљачем поред запаљивог бурета.
Албанци, дозовите се памети! Јасан став ЕУ после састанка у Бриселу!
"Самит у Берлину РЕСЕТОВАЊЕ ДИЈАЛОГА!" Немачки канцелар Вебер верује у скорије СУШТИНСКЕ ПРЕГОВОРЕ по питању КиМ!
КАНДИДАТИ СРПСКЕ ЛИСТЕ ПОД РЕДНИМ БРОЈЕМ 62: Кампања траје од 13. до 17. маја
За проширење и чланство у ЕУ мора још много да се ради
Нема сумње да се у Берлину најмање говорило о уласку земаља Западног Балкана у ЕУ и баш то је, чини се, једна од најважних порука петочасовног сусрета. Јер док су проблеми у региону толики да за њихово решавање мора да се додатно, и преко свих разумних мера ангажују најмоћније европске чланице, да посредују у свађама и чаркама, онда је јасно да такве земље нису ни близу оним вредностима које би нека будућа нова чланица ЕУ морала да има.
А ни ЕУ није без проблема, о чему је јасно у више наврата говорио управо Макрон који је и довео у питање проширење Уније до потпуне реформе у сопственом дворишту. Са таквим картама, још дуго ће једина реченица о проширењу након састанака европских и лидера Западног Балкана гласити као ова са минулог самита:
- На скупу је било речи о заједничкој европској перспективи Западног Балкана.