БОРБЕНИ ДЕЧАК ЈАЧИ ОД ЦЕРЕБРАЛНЕ ПАРАЛИЗЕ: Упркос тешкој болести не одустаје од својих снова (ВИДЕО)
Велики животну борбу заједно с Хасаном воде и његови родитељи који ни у једном тренутку не посустају
Десетогодишњем Хасану Јукићу из Бјелава надомак Сребреника годину дана након рођења дијагностификована је церебрална парализа којој не допушта да га савлада.
ПАНИКА У РЕДОВИМА МИЛОВОГ РЕЖИМА: Откривени Ђукановићеви шпијуни у Србији (ФОТО)
"АМФИЛОХИЈЕВО СРЦЕ И ПРИТИСАК..." Докторка Бојовић у визити код митрополита, открила у каквом је стању
ТУГА У ЗЕНИЦИ: Пешак страдао у саобраћајној несрећи
Упорношћу пркоси бремену, а с осмехом на лицу Хасан живи у нади да ће једног дана постати лекар који ће спасавати животе.
Овај ученик четвртог разреда основне школе у својој ђачкој књижици ниже петице, а од вршњака се разликује по нарушеним моторичким способностима. Препознатљив је по ведром духу, али и невероватној упорности да савлада препреке које му се намећу и што је најважније у томе је успешан.
Велики животну борбу заједно с Хасаном воде и његови родитељи који ни у једном тренутку не посустају, већ на све могуће начине покушавају да олакшају живот свом мезимцу. За бригу о њему посебно је задужена мајка Зијада која 24 сата бди над Хасаном.
Хасан је рођен као беба без индикација на могуће здравствене проблеме, међутим, годину дана касније, због приметно нарушених моторичких способности, дијагностификована му је церебрална парализа.
- Као беба се понашао сасвим нормално, али наша борба почела је управо након те дијагнозе. Све време сам му посвећена - облачим га, купам, доносим да једе, водим у школу по редовном наставном плану и програма града, где му помажем да обави све оно што треба. Ја сам мајка и морам му бити у потпуности посвећена - каже Зијада.
Ова храбра жена истиче да су обавезе око особе с церебралном парализом изузетно велике, често мукотрпне, а посебно физички напорне. Зимски месеци су најтежи, а управо још један такав период предстоји овој породици.
- До школе идем пешице, отприлике пола сата, а оно што ми физички најтеже пада је гурање инвалидских колица у којима се он налази. Међутим, сав терет одагна његова борба коју свакодневно видим. Труди се стално да вежба, придржава се упута лекара, много учи, учитељица је задовољна њиме и то је оно што мени даје снагу за даљи живот. Он је мамин херој - наставља Зијада.
Хасан је до данас имао два оперативна захвата у Босни и Србији који су довели до одређеног напретка. Охрабрујуће је и то да би након још неколико хирушких интервенција његова покретљивост могла бити повећана на већи ниво.
- Моја нада је да ће он у догледно време моћи да постане колико, толико самосталан. Муж и ја ћемо некада отићи с овог света, а он ће остати сам. Због тога имам жељу да заврши основну и средњу школу, али и факултет, да може себи да обезбеди новац за егзистенцију. То је сан сваког родитеља, па тако и мој - наставља она.
Упркос својим потешкоћама Хасан се труди самостално да прави кораке, тако што потпору користи из комада намештаја. С ведрим изразом лица каже да је његов дан испуњен разним активностима.
- Јутро почињем обављањем личне хигијене, доручком и одласком у школу где ми је прилично лепо. Тамо имам другаре који су ме одлично прихватили, без обзира на то што сам у колицима. Велико разумевање има и моја учитељица, трудећи се да прочита мој рукопис који је другачији од осталих због отежане моторике руку - каже Хасан и додаје да по повратку из школе одмах обавезно пише домаћи, затим игра видео игрице, гледа ТВ, игра се лоптом и слично.
Овај дечак обожава да вежбати и на справама које су намењене за особе с церебралном парализом, а то што лопту ногама не може да шутне не умањује његову љубав према фудбалу.
- Обавезно гледам фудбалске утакмице, а посебно репрезентације БиХ за коју игра и мој омиљени играч Един Џеко. Од предмета су ми најдражи математика, веронаука и физичко, иако се ту највише трчи, што ја не могу. На утакмицама ме бирају да будем судија или да вежбам у сали на лествцама - наводи Хасан који има жељу да заврши и Медицински факултет и постане успешан лекар.
Као и свим остали особама са инвалидитетом и Хасану и његовој мајци проблем представљају архитектонске баријере за посету здравственим установама, школи и осталим институцијама у којима не постоје специјализиране рампе.
- Често ми се деси да Хасана морам да оставим испред Дома здравља и одем по доктора, а тако и у свим осталим објектима у које морамо да уђемо. Сматрам да би надлежни требало да поклоне већу пажњу решавању овог проблема који би свима нама олакшао кретање - додаје Зијада.
Иначе, Хасанови родитељи су незапослени, а он има загарантована месечна примања од 450 КМ колико добија на основу своје дијагнозе. Родитељи на све начине покушавају доћи до егзистенције, а један од њих је и тај да Зијада производи домаће салате.
Након што свог сина припреми за спавање, ова храбра мајка током ноћи обавља послове који су везани за припрему поврћа. Резултат њеног труда је и тај да свом јединцу може испунити жеље које су скромне, али довољне за његов блистав осмех на лицу који нема цену.