БОСНА НЕМА ЈАСАН ПЛАН ЗА НАБАВКУ ВАКЦИНА: Грађани забринути, држава се не оглашава
БиХ још увек није изашла са информацијом коју вакцину планирају да набаве
У Хрватској и Србији вакцинација становништва против коронавируса почеће већ до краја године, пише портал klix.ba U Босни и Херцеговини почетак вакцинације почеће најраније у јануару, а то се може одужити чак и до марта.
Следе још веће донације: Меридиан помогао Влади Црне Горе и читавом региону
НА ЈАДРАНУ СТРАХОВИТО НЕВРЕМЕ! Хрватска погођена олујама, таласи достизали и до шест метара (ФОТО/ВИДЕО)
ПАДА ХРВАТСКИ КРИЗНИ ШТАБ? Лекари и научници на ногама, траже НАЈОШТРИЈЕ МЕРЕ против короне
Иако је у оптимистичном сценарију вакцинација у марту нешто што је мало могуће, мањак јасне позиције БиХ у светској утрци за вакцинама подстиче разумну дозу пропитивања.
Несумњиво, Хрватска има предност због чланства у Европској унији. Осигурала је довољан број вакцина за више од 50 посто становништва, а иако је почетак процеса вакцинисања испрва планиран за 15. јануар, последње информације говоре како ће редови пред амбулантама почети да се формирају пре Божића.
Директор Хрватског завода за јавно здравство Крунослав Цапак казао је у петак да ће у земљу прво стићи довољан број доза за око 62.000 грађана те да је реч о вакцини произвођача Фајзер и БиоНТек.
Ипак, ни чланство у ЕУ није гаранција да ће земља добити оно што жели, па је Загреб осигурао 2,7 милиона доза Фајзерове вакцине иако су од Брисела тражили 3,6 милиона.
Да би попунили рупу, Хрвати су наручили вакцине од више произвођача - Džonson&Džonson, Модерна и КјурВака. Укупни број осигураних вакцина за Хрвате биће 5,6 милиона, бар што се тиче првог таласа.
У Србији, премијерка Ана Брнабић у суботу је охрабрила грађане обећањем како ће и они највероватније прве вакцине моћи користити већ у овом месецу, пише Klix.ba.
Како се наводи, Београд ће са Фајзером и БиоНТеком потписати споразум о набавци већ у понедељак, а паралелно с тим обављају тестове на руској вакцини Спутњик В како би одлучили да ли ће је користити, а преговори се воде и са кинеским произвођачима вакцине.
Чини се да Београд ништа не препушта случају јер је Брнабић казала да се разговара и са Астром Зенеком.
- Прво ће ЕУ да намири своје чланице, а ми не можемо да чекамо да будемо у следећој фази. То је потпуно нормално. Наша политичка одговорност је да пробамо да вакцина буде што пре у Србији и да имамо већи спектар тих вакцина - рекла је Брнабић.
Што се тиче БиХ једина званична информација којом се располаже јесте да је Савет министара саопштио како је Министарство цивилних послова закључило уговор о набавци 1.230.000 доза вакцина, довољно за 20 посто становништва, а које би могле доћи у Босну и Херцеговину у првом кварталу 2021. године.
Другим речима, није прецизирано да ли ће то бити почетак јануара или март, што је изузетно важно у време када је друштву потребна конкретна информација, по узору на суседе који у овом случају баратају распоном од неколико седмица.
Такође, није познато шта ће бити са наредним таласом вакцина, оним који би требали осигурати имунизацију за још 30 посто становништва , како би се достигао проценат од укупно 50 посто, чему стреме државе чланице ЕУ.
Званичне институције БиХ не желе коментарисати ни појединости као што су конкретни произвођачи вакцина све док их не одобре европске и америчке агенције.
Хрватска и Србија такође чекају одобрења, али то их не спречава да раније уђу у игру са произвођачима. То не значи да бх. власти то не чине, али то није јасно и то је суштина проблема.
Иако је одобрење вакцина и више него важно, то не значи да бх. власти не могу унапред обавестити грађане о евентуалним преговорима и информацијама о броју осигураних или потенцијално осигураних доза, слично као што то чине Хрватска и Србија и првенствено јер транспарентност и јасноћа у кризном периоду грађанима даје потребну дозу оптимизма.
Треба напоменути да ће Агенција за лекове и медицинска средства БиХ свакако морати одобрити све и једну вакцину која дође на тло БиХ, без обзира била она Фајзерова или Спутњик В с којом кокетира здравство у бх. ентитету Република Српска.
Није најјасније колико је БиХ спремна за складиштење вакцина као што је Фајзерова која захтева хлађење на ниском температурама. Ипак, на срећу постоје охрабрења која наводе на закључак како то неће бити проблем.
Шеф Службе за епидемиологију Завода за јавно здравство Федерације БиХ и члан Кризног штаба Министарства здравства Федерације БиХ Сањин Муса казао је како у Федерацији постоје регистроване велепродаје с одговарајућим капацитетима за адекватно складиштење и дистрибуцију споменутог броја вакцина и осигуравање хладног ланца.