ЦРНОГОРСКЕ ВЛАСТИ СЛАВЕ ЗЛОЧИНЦЕ КОЈИ СУ ИХ БОМБАРДОВАЛИ: Датум уласка у НАТО "црвено слово", грађани ШОКИРАНИ

Жар са којом су црногорски властодршци обележили годишњицу уласка земље у Северноатлантску алијансу, мора се признати, затекла је неспремним већину Црногораца.

Пуна два дана трајале су приредбе и изливи дубоке љубави и оданости црногорског државног врха НАТО "партнерима". Наравно, све је симболично почело првом званичном посетом председника Црне Горе Мила Ђукановића седишту НАТО-а у Бриселу. Осим што је реч о првој посети шефа црногорске државе по ступању на ту функцију, Ђукановић је уједно био и први државник који је посетио ново здање седишта НАТО-а, па своје задовољство том чињеницом није крио ни генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг.

Ипак, много важније од тога је да је Ђукановић искористио ту прилику да истакне да најмлађа чланица НАТО-а има сасвим јасан став према Русији, и како уједно његова скорашње изјава о "заокрету ка Москви" не би била криво протумачена.

- Видео сам да је део аналитичара и део медија ту моју изјаву покушао да интерпретира као заокрет од НАТО-а ка Русији. Нема ништа од тога. Реч је о тендециозним покушајима спекулисања у односу на државну политку, чији сам протагониста. Црна Гора се не декларише само јаким речима него искреном и истрајном политиком припадности систему чији смо саставни део. Нема дилеме да ли ћемо се придржавати спољне политике Европе, односно НАТО-а -нагласио је Ђукановић у штабу Алијансе.

Истог дана, своје активности у склопу обележавања годишњице чланства у НАТО-у имао је и министар одбране Предраг Бошковић, који је током посете америчком носачу авиона "Хари Труман", који се налазио у међународним водама испред црногорске обале, на лицу места могао да се увери каква је Црна Гора постала сила уласком у НАТО.

Ипак, ни ту није био крај, па је већ сутрадан уследила демонстрација једног од, како је поручено, главних "директних бенефита" чланства у алијанси, тзв. "ер полисинга", када су авион Владе Црне Горе, у којем се налазио црногорки министар одбране, изнад Јадранског мора кобајаги "хапсили" ловци ратног ваздухопловства Грчке и Италије, који од 5. јуна отпочињу патролу над црногорским небом.

Иако је министар Бошковић саопштио да то значи да су сада црногорско небо и море заштићени, што представља "само мали део бенефита које Црна Гора црпи из чланства НАТО-у", судећи по већини реакција на порталима и друштвеним мрежама, рекло би се да Црногорци нису претерано одушевљени.

Ђетићи, па претерасте овај пут: За један дан на мору у Црној Гори, можете летовати 10 дана у Грчкој

Околност да су небо и акваториј Црне Горе званично под контролом других држава многи дефакто тумаче као губитак суверенитета, па црногорски грађани у начелу и нису присталице државне логике да "туђа рука најбоље свраб чеше".

Ни ту није био крај егзалтацији владајуће елите бајком НАТО-а, па је синоћ као кулиминација дводневног славља премијер Душко Марковић на Цетињу уприличио свечани пријем за комплетан државни врх, на коме су присуствовали представници законодавне, извршне и судске власти, као и дипломатског кора и друге високе званице, пред којима је премијер истакао да је улазак у НАТО означио "почетак новог доба за Црну Гору".

- У години чланства наша економија је забележила импресиван напредак са стопом раста, која је међу највећим у Европи. То је допринело отварању нових радних места и повећању животног стандарда наших грађана. Резултати указују да је Црна Гора чланством у НАТО добила прилику да обезбеди динамичан развој и достигне квалитет живота какав данас имају најразвијеније земље у европском и евроатлантском простору - казао је Марковић.

Иако становници Црне Горе вероватно не могу до краја да докуче о чему заправо говори њихов премијер, након дводневне грозничаве прославе у част Северноатлантског савеза, закључак је да је обожавање црногорских властодржаца према алијанси већ достигло религиозне размере.

Ипак, уздизање НАТО-а на ниво култа, по црногорске властодршце има и своје веома практичне разлоге. Имајући у виду да је сада и дословце контрола црногорске територије под ингеренцијом алијансе, као и да је ситуација истоветна када се ради о економским токовима у земљи, није тешко приметити да свако ко претендује на власт у Црној Гори мора имати подршку структура алијансе. Тим пре се религиозна опијеност црногорске владајуће елите НАТО-ом може лакше објаснити.