CRNOGORSKE VLASTI SLAVE ZLOČINCE KOJI SU IH BOMBARDOVALI: Datum ulaska u NATO "crveno slovo", građani ŠOKIRANI

Žar sa kojom su crnogorski vlastodršci obeležili godišnjicu ulaska zemlje u Severnoatlantsku alijansu, mora se priznati, zatekla je nespremnim većinu Crnogoraca.

Puna dva dana trajale su priredbe i izlivi duboke ljubavi i odanosti crnogorskog državnog vrha NATO "partnerima". Naravno, sve je simbolično počelo prvom zvaničnom posetom predsednika Crne Gore Mila Đukanovića sedištu NATO-a u Briselu. Osim što je reč o prvoj poseti šefa crnogorske države po stupanju na tu funkciju, Đukanović je ujedno bio i prvi državnik koji je posetio novo zdanje sedišta NATO-a, pa svoje zadovoljstvo tom činjenicom nije krio ni generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg.

Ipak, mnogo važnije od toga je da je Đukanović iskoristio tu priliku da istakne da najmlađa članica NATO-a ima sasvim jasan stav prema Rusiji, i kako ujedno njegova skorašnje izjava o "zaokretu ka Moskvi" ne bi bila krivo protumačena.

- Video sam da je deo analitičara i deo medija tu moju izjavu pokušao da interpretira kao zaokret od NATO-a ka Rusiji. Nema ništa od toga. Reč je o tendecioznim pokušajima spekulisanja u odnosu na državnu politku, čiji sam protagonista. Crna Gora se ne deklariše samo jakim rečima nego iskrenom i istrajnom politikom pripadnosti sistemu čiji smo sastavni deo. Nema dileme da li ćemo se pridržavati spoljne politike Evrope, odnosno NATO-a -naglasio je Đukanović u štabu Alijanse.

Istog dana, svoje aktivnosti u sklopu obeležavanja godišnjice članstva u NATO-u imao je i ministar odbrane Predrag Bošković, koji je tokom posete američkom nosaču aviona "Hari Truman", koji se nalazio u međunarodnim vodama ispred crnogorske obale, na licu mesta mogao da se uveri kakva je Crna Gora postala sila ulaskom u NATO.

Ipak, ni tu nije bio kraj, pa je već sutradan usledila demonstracija jednog od, kako je poručeno, glavnih "direktnih benefita" članstva u alijansi, tzv. "er polisinga", kada su avion Vlade Crne Gore, u kojem se nalazio crnogorki ministar odbrane, iznad Jadranskog mora kobajagi "hapsili" lovci ratnog vazduhoplovstva Grčke i Italije, koji od 5. juna otpočinju patrolu nad crnogorskim nebom.

Iako je ministar Bošković saopštio da to znači da su sada crnogorsko nebo i more zaštićeni, što predstavlja "samo mali deo benefita koje Crna Gora crpi iz članstva NATO-u", sudeći po većini reakcija na portalima i društvenim mrežama, reklo bi se da Crnogorci nisu preterano oduševljeni.

Đetići, pa preteraste ovaj put: Za jedan dan na moru u Crnoj Gori, možete letovati 10 dana u Grčkoj

Okolnost da su nebo i akvatorij Crne Gore zvanično pod kontrolom drugih država mnogi defakto tumače kao gubitak suvereniteta, pa crnogorski građani u načelu i nisu pristalice državne logike da "tuđa ruka najbolje svrab češe".

Ni tu nije bio kraj egzaltaciji vladajuće elite bajkom NATO-a, pa je sinoć kao kuliminacija dvodnevnog slavlja premijer Duško Marković na Cetinju upriličio svečani prijem za kompletan državni vrh, na kome su prisustvovali predstavnici zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, kao i diplomatskog kora i druge visoke zvanice, pred kojima je premijer istakao da je ulazak u NATO označio "početak novog doba za Crnu Goru".

- U godini članstva naša ekonomija je zabeležila impresivan napredak sa stopom rasta, koja je među najvećim u Evropi. To je doprinelo otvaranju novih radnih mesta i povećanju životnog standarda naših građana. Rezultati ukazuju da je Crna Gora članstvom u NATO dobila priliku da obezbedi dinamičan razvoj i dostigne kvalitet života kakav danas imaju najrazvijenije zemlje u evropskom i evroatlantskom prostoru - kazao je Marković.

Iako stanovnici Crne Gore verovatno ne mogu do kraja da dokuče o čemu zapravo govori njihov premijer, nakon dvodnevne grozničave proslave u čast Severnoatlantskog saveza, zaključak je da je obožavanje crnogorskih vlastodržaca prema alijansi već dostiglo religiozne razmere.

Ipak, uzdizanje NATO-a na nivo kulta, po crnogorske vlastodršce ima i svoje veoma praktične razloge. Imajući u vidu da je sada i doslovce kontrola crnogorske teritorije pod ingerencijom alijanse, kao i da je situacija istovetna kada se radi o ekonomskim tokovima u zemlji, nije teško primetiti da svako ko pretenduje na vlast u Crnoj Gori mora imati podršku struktura alijanse. Tim pre se religiozna opijenost crnogorske vladajuće elite NATO-om može lakše objasniti.