ЧУДА КОЈА СУ СЕ ЗБИЛА НА ОСТРОГУ: Светим га сматрају све три вероисповести, А ОВО СУ САМО НЕКА ОД МНОГИХ!

Острог / Извор: Профимедиа/илустрација

Зна се за многе који су се духовно преобразили након посете манастиру. Неки од њих напустили су раскалашан живот пошто су доживели просветљење.

Манастир Острог посећују верници из свих делова света, сами или у организованим групама. Богатство и лепота овог манастира лежи у чињеници да га светим сматрају све три вероисповести - и православна и римокатоличка и исламска. Оне деле исто уверење да су мошти Светог Василија Острошког чудотворне за све верујуће и духовне људе.

Зна се за многе који су се духовно преобразили након посете манастиру. Неки од њих напустили су раскалашан и неуредан живот пошто су доживел просветљење током сна у Острогу. Други су нашли лек својој телесној бољци пред моштима Светог Василија Острошког. Небројени су и случајеви враћања моћи говора... Многи од исцељених за чувара свог дома и свог свеца заштитника, као и за своју крсну славу узимају Светог Василија Острошког.

Поново заједно: пословнице UNIQA осигурања отварају врата 11. маја

ТРЕЋЕ ВЕЧЕ заредом: Беранци БРАНИЛИ СВЕТИЊЕ И СВЕШТЕНИКЕ, па ПРИВОЂЕНИ после протеста (ВИДЕО)

ТУЖИЛАШТВО ЧЕКА ДОКУМЕНТАЦИЈУ: Отворена истрага због корона вируса у болници и дому за старе

Лек за америчког сенатора

Небројене су приче о чудима која су се збила у Острогу. Једну од њих забележила је у својој књизи "Плави голуб" америчка списатељица нашег порекла Дојна Галић Бар, иначе психијатар по образовању, удата за сенатора САД Вилијама Бара.

Републикански сенатор из Илиноиса, Бар је 1970. преживео атентат, али је остао без ноге. Трпео је ужасне болове, а онда се јавила и грозница.

Према ономе што је записала његова супруга, једне ноћи сањао је како се пење уз високу стену на којој се налази мала бела црква, и пред њом старац беле косе и браде. Он га је поздравио на непознатом језику, а онда провео кроз бројне одаје у којима су чекали болесници које је својим додиром исцељивао...

Сан се понављао из ноћ и у ноћ, причао је супрузи, али ни он ни она нису тада знали о ком светитељу и храму је реч. У потрази за протезом за ногу која би му одговарала, упознао је једног произвођача из наших крајева. У његовој канцеларији на зиду видео је слику белог манастира у стени и икону Светог Василија Острошког, у којем је препознао старца из свог сна!

Упутио се 1980. године преко океана на ходочашће, а пре тога је научио молитве на српском. Сваког дана током боравка у Црној Гори сенатор Бар се уз велики напор успињао до горњег манастира. Болови у његовом телу су минули пошто се из дана у дан клечећи молио пред моштима Светог Василија Острошког.

Свети Василије Острошки / Извор: Профимедиа

Несмотрена мајка

У Црној Гори већ сто година добро се зна за несмотрену мајку која је колевку са бебом оставила на бедему изнад манастира. Немирна беба преврнула је дрвену колевку која је пала са висине од преко седамдесет метара. Али, иако се колевка разбила у парампарчад, беба је чудом остала жива и потпуно неповређена!

Оздрављење атеисте

У рукописној збирци манастира Острога чува се преко сто забелешки о чудима која су сачинили монаси. Тако пише: - Један занатлија из околине Никшића беше се тешко разболео. Лекари на прегледу установише да је парализа у пуном стадијуму. Од тога није било лека. Човек се био сав склупчао. Родбина га саветоваше да пође у Острог Светом Василију, али је он то одмах одбио, јер беше атеиста, неверник. После извесног времена јави му се Свети Василије у сну и позва га да дође к њему у Острог па ће га он исцелити. Пошто дуго поразмисли, овај човек најзад пристаде да га понесу у манастир. Дошавши у манастир, он се исповеди и ону ноћ преноћи под кивотом Светитељевим, где су му читали молитве. После краћег времена сасвим је оздравио и из захвалности према Светом Василију своме најстаријем сину дао је име Василије.

Позив у сну

И ово је из монашких белешки - Месеца септембра 1956. године дође на поклоњење Св. Василију Драго Чабаркапа из села Вруље, код Пљеваља, и исприча:

- Пре две године био сам много болестан од стомака. Обраћао сам се лекарима у Пљевљима, Пријепољу и Сарајеву. Лекари су били у недоумици у погледу моје болести. На крају су открили да је по среди чир у стомаку. После свега, лекари су ми предложили да дођем у болницу и да тамо одлежим 20 дана, а потом ће ме по писменој сагласности мојој и мојих родитеља, оперисати. Упркос тешким боловима који су сваког часа бивали неподношљивији, на операцију нисам пристао. Отишао сам кући. Чим сам дошао кући легао сам у постељу, од које се нисам никуд могао макнути. Исте године, у марту, налазећи се у болесничкој постељи, уснио сам један необичан сан.

Острог / Извор: Профимедиа

Наиме, сањам да путујем једним путем, мени уопште непознатим. Због непознатости пута беше ме ухватио велики страх, који се удвостручи када са тог пута скренух ка једној малој пећини, која беше испуњена мраком. Изненада, у њој се појави један (мени непознат) човек и запита ме: Зашто плачеш? Ја му одговорих да ме је страх, јер немам никога са собом. Тада ми он рече да пођем с њим. И ја пођем. Путујући с њим, дођох до једних малих врата, која беху затворена. Непознати човек их отвори и ми обојица уђосмо унутра. Просторија беше лепа и врло светла, мада нигде лампу нисам видео. Тада ми он рече: Овде ћеш ти ноћити. Ово је дом Светог Василија...

После ових речи ја се пренем из сна, дубоко потресен оним што сам снио. Сан сам одмах испричао својим родитељима, који се сагласише да одмах пођем у Острог. Тако се ја са мајком, мада тешко болестан и исцрпљен, упутим први пут у Острог. У Острогу сам преноћио код Свеца две ноћи, уз свакодневно читање молитви. Мени одмах буде боље и после два дана, ја готово потпуно здрав пођем весео и здрав својој кући. А радост мојих родитеља била је безгранична.

Необично оздрављење Албанке из Туза

- Месеца августа 1957. године - записали су монаси у Острогу - доведоше у Горњи манастир тешко болесну невесту, која боловаше дуже времена, по имену Лену Јунчај (Албанка католичке вероисповести), из села Друме, у Тузима. Довео ју је њен муж Лека и девер Нуа. Толико је била болесна, да су је са железничке станице Острог њен муж и девер са много тешкоћа и напора изнели до манастира. По доласку у Горњи манастир, одмах су ушли у цркву и приступили ћивоту Светог Василија. Замолили су да се болесници очита молитва за оздрављење, што им је одмах удовољено. По очитаној молитви, замолили су да њихова болесница остане мало и да одлежи код светог ћивота. И то им је било допуштено. Болесница је заспала код светог ћивота и спавала је близу два сата. Затим су је пробудили и пошли своме дому. Болесница се очигледно осећала боље. По доласку својој кући, болесница је нагло почела да осећа придолазак здравља и ускоро потпуно оздравила. После неколико дана, од њеног девера, који је био писменији од мужа болеснице, стигло је писмо у коме Нуа извештава да је његова снаха потпуно оздравила.

ОДРЖАНА ЛИТУРГИЈА ПОД ОСТРОГОМ: Грађани поштују мере дистанце, полиција надзире (ФОТО/ВИДЕО)