Где је Хрватска 5 година након уласка у ЕУ? Без улоге, потпуно НЕВИДЉИВА, агитује против СРПСКЕ МАЊИНЕ
Хрватска своје чланство у ЕУ није најбоље искористила
Већина европских медија игнорисала је петогодишњицу чланства Хрватске у Европској унији, а и они медији који су се сетили јубилеја нису баш нахвалили најмлађу чланицу ЕУ!
Заједнички закључак је да Хрватска своје чланство у ЕУ није најбоље искористила.
Прочитајте и:
Аустријски дневник Стандард Хрватску описује као ''srednjevropsku и балканску земљу'' која има амбицију да уведе евро и уђе у шенгенску зону. Истиче се да је Хрватска желела да уђе у ЕУ пре свега да би се дистанцирала од својих источних и јужних суседа и да су престали са реформама чим је попустио притисак Брисела.
У приступним преговорима Хрватска се приказивала као либералнија и отворенија него што јесте, а што је после уласка резултирало конзервативном контрареакцијом.
Сада се у Хрватској агитује против српске мањине и намеће ''екстремно конзервативна слика породице''. Најновији пример за то је кампања против Истанбулске конвенције, пише Стандард. Они наводе и да хрватске посланике у Европском парламенту не сматрају великим поборницима ЕУ, јер заузимају националистички став, нарочито када је реч о свему што има везе са Босном и Херцеговином.
Наглашавају и да је и даље отворен гранични спор са Словенијом што ће бити проблем за улазак Хрватске у шенгенску зону, као и чињеница да Хрватска све време балансира на ивици европских вредности.
Дојче веле пише о ''пет невидљивих година Хрватске у Европској унији'' и истиче да Хрватска ''sa својих четири милиона становника и скромним економским резултатима унутар европског тржишта ни пре није имала неку значајнију улогу, као што је нема ни данас.''
Већи је део негативних ефеката због слабе конкурентности хрватске привреде на европском тржишту надокнађен је повлачењем средстава из европских развојних фондова. А највећи допринос заједничком тржишту и привреди Хрватске је што се млади и образовани људи масовно исељавају у земље Западне Еуропе.
Ни сама ЕУ која је у кризи, нападнута изнутра и споља, од бројних популиста, такозваних илибералних демократа и националиста, није у стању да се наметне као неки светионик на путу очувања такозваних европских вредности, попут толеранције, поштовања начела правне државе и заштите права свих мањина. Тако је првих пет хрватских година унутар ЕУ углавном мало ко приметио, било унутар земље, било у Бриселу, закључује DW.