ГОВОР ЕМИРА КУСТУРИЦЕ ПОМЕРИО СВЕ ГРАНИЦЕ: Ево шта је редитељ рекао на свечаности у Српској!
Емир Кустурица одржао говор на Свечаној академији поводом Дана Републике Српске
Све што нам се дешавало у последњих 200 година Луциферови шегрти су стручно сабили у четири године и грађански рат деведесетих... Све се обрнуло наопачке, усташе и Ханџар дивизија испадоше борци против фашизма, њихови наследници носиоци хуманистичких пројеката, а нас, децу партизана и бораца против нациста, прогласише фашистима.
Један јајолики човечуљак живих очију, са француском капом на глави, појављивао се с времена на време у кафани "Партизан", пио лимунаду, вадио жути липа блок, зверао около, нешто пописивао! После рата су ми рекли да је водио евиденцију ко пије, а ко не пије алкохол! Кад се у ваздуху осећала близина рата, он ме 1990. питао: "Је ли ти, Куста, шта оно теби беше жена?" Ја кажем: "Она ти је најбоља смеша, свега има у крви: Срба, Словенаца, Хрвата, пали ко мерцедес!" Он вели: "Ма не питам те то, него је л' она Шокица ил' је Влахиња!?" Ја кажем Југословенка, а он мени: "Е па да ти кажем, слабо ти мени, Куста, радиш. Не трудиш се." "Како се не трудим, двоје деце, три филма", а он каже: "Ма пусти то, тешка времена, а ти је ниси превео на нашу страну?!" "Она је на нашој страни", кажем ја, "Југословенка", а он мени: "Нема то више, пусти то сад, опамети се, сад су сви на својој страни!" "Мени је важно да је нормална жена и да ме не малтретира да могу овде на миру да попијем пиво!?" Он вели: "Па у томе је грешка!" "Каква грешка, супер жена, није јој важно ко је ко је вере, нормална." Он се љутну: "Добро си почео, али ти не ваља крај: уопште није важно које је она вере, важно је да је муслиманка!"
ДОДИК ПОЕНТИРАО: Република Српска мора бити везана за Србију!
Та реченица, која на први поглед звучи као безазлена кафанска шала, била је све време политичка идеја водиља Алије Изетбеговића и његових следбеника! Све што се дешавало после смрти оца Алије, син Бакир је усмерио на осветничко рушење Републике Српске у сарадњи са фантомском међународном заједницом, где је на крају било све исто као пред Први светски рат: уместо Бењамина Калаја пристигао Валентин Инцко, уместо илегалног аустријског суда и процеса Младој Босни постављен Хашки трибунал, субјективни суд који је кажњавао Србе и понеког Хрвата (слична позиција)! У међувремену је она реченица из кафане "Партизан" прерађена, није важно које смо вере, него треба да будемо, ако не већ одмах Бошњаци, онда прво Босанци, али на крају, свакако (муслимани). А шта може бити већа препрека од Светог Стефана за реализацију такве намере. Зато су одлучили да га сруше.
У повељи 1382. Стефан Твртко Котроманић, који себе назива краљем Србаља, Босне, Поморја, Хумске земље, Доњих Краја, Западних страна, Усоре и Соли, у тек постављеном Светом Стефану (данашњем Херцег Новом) прославља Светог архиђакона Првомученика Стефана, а након крунисања на грб Котроманића ставља љиљане, као симбол који су у хришћанској Европи симболизовали чистоту Пресвете Богородице!
Изетбеговићи су заиграли са љљанима давно и трошили их као своје патриотске биљке. Дакле, завукли руку у џеп туђе културе и закитили Францушчиће украденим цвећем! Какве везе они имају са традицијом хришћанске, па онда секуларне Европе, када је то традиција државе која настаје као социјална појава - њима стран производ западне цивилизације. Није Свети Стефан био крсна слава владарске породице Котроманића, то је патрон државе којом они владају, заступник пред престолом Бога отаца Тврткових и наших, којег он преузима од Немањића чином свог крунисања у манастиру Милешева!
Знате ли колико земаља и колико градова данас имају патроне који долазе управо из исте традиције! То Изетбеговићу и није параметар, јер њему хришћански Запад никад није био мера, он је нетрпељивост према западној традицији изражавао кроз србофобију, али му је отац знао преко Младих муслимана да пактира са западним фашистима, кад је требало, а он сам је на време схватио да је корпорацијски капитализам добар да му обезбеди место Луциферовог шегрта! Главна копча је Саудијска Арабија, земља која као савезник не штити ниједно поглавље људских права, нема демократске изборе, земља која нам лиферује салафисте и која директно финансира ИСИС и ДАЕШ!
Наша невоља је што се данас прошлост уважава само код оних који имају атомску бомбу, и ових малих чија се елита богати безусловно извршавајући наредбе, претварајући се тако у Луциферове шегрте, а ја све чешће гледам у небо пошто, како рекох, оно зна, и тихо да ме нико не чује говорим: "О, Боже, дај и мени једну онако малу згодну бомбицу да је стрпам у џеп, не да је бацим некоме, не дај Боже, не треба ми то, него да је виде док вири из џепа, а ја да се правим луд. Као није важно. Нека је, нек стоји. Не једе хлеба."
ДА СЕ НАЈЕЖИТЕ: Послушајте како војници у Српској певају песму "ПУКНИ ЗОРО"! (ВИДЕО)
Да им тако изведем доказ и да уваже наше страдање и да зауставим причу којом су својим фалсификатима од једног жртвованог народа направили злочинца! Ту ми чак и друг Тито пада на ум! Што би он рекао: "Треба радити као да ће сто година бити мир, а сутра можда рат." Онда се повратим из личних снова, дакле ставим на страну атомску бомбу и пуштање машти на вољу! Време је да се та емоција артикулише, а тај који би могао да нас части бомбом, из искуства знам, испоштоваће нас до минимума, па зато, сестре и браћо, не преостаје нам ништа друго него да се боримо, као што смо и до сада. Само за ту борбу имам неколико упутстава!
Ако се не заустави мазохистичко понашање највећег дела наше интелектуалне и политичке елите која избегава да се директно супротстави понижавању и да напусти политику кретања испод радара и клечања пред политичким непријатељима, да нашу политичку великодушност преусмеримо са других ка нама да се окану ситне вајде, да прихвате стварност и да се рву са њом, макар ко Миле Додик! Јер шта ради Бакир Изетбеговић него обавља џелатски посао, забија нож у срце једној култури чији идентитет и етика проистичу управо из мита о Светом Стефану, кога су у илегалу протерали након османско-исламске агресије, те окупације коју је извео султан Мехмед ИИ!
Ако се сложимо да је то било толико давно, у чије име онда Бакир данас тражи да се погази традиција Котроманића, чије је љиљане покрао? Да ли то ради у име оних Арапа који су заузели Илиџу, па се тамо не чује ниједан други језик него арапски! Да ли то ради у име Турака? Не верујем, јер Руси и Турци ратују под истом заставом заједно са Иранцима! Ми смо то одмах схватили, а изгледа да ће са Бакиром бити као у оној анегдоти кад су Оџаклије игнорисале чињеницу да је пао Берлин 1945, па су у рововима и даље браниле опстанак Трећег рајха. Све је дакле могуће, али Републику Српску и традицију патрона Светог Стефана неће бити могуће поништити. Не само због тога што је покрадено наше цвеће, па уграђено у грађевину којој ми не припадамо. То је традиција, колико год изгледа како је 1.300 година далеко, ипак - то је само 11 мојих живота који нас деле од дубровачке повеље Твртка Котроманића. То је сувише близу и свеже у колективном памћењу нашег народа да би нам неко неометано испред носа опљачкао нама толико важну традицију!
Нема малог народа који је свету даровао више научника, нити има народа чији су печалбари већ шездесетих година својом јефтином радном снагом градили Западну Европу! Нема малог народа који је од страдалника и жртве преведен у починиоца злочина и геноцида! Све што нам се дешавало у последњих 200 година Луциферови шегрти су стручно сабили у четири године и грађански рат деведесетих!
И наједном све се обрнуло наопачке, усташе и Ханџар дивизија испадоше борци против фашизма, њихови наследници носиоци хуманистичких пројеката, а нас, децу партизана и бораца против нациста, прогласише фашистима. Једно време су тако силно радили да сам помислио како ће ускоро изводити доказ да је мајмун настао од човека, а да стабло расте са неба према земљи! Уз то, нема везе што смо у рату деведесетих признавали почињене злочине, они нама нису признали наше жртве. И не само то, него су нам ретроактивно поништили све, голготу коју смо пролазили у Првом светском рату, губитке у борби против нациста, све су учинили да се славна прошлост једног европског народа и његове научне и културне елите претвори у чист губитак.
Ето, зато волимо Републику Српску јер овде, кад се гледа у небо, не обузимају нас само жеље да добијемо ону једну малу џепну него је овде присутан и ехо стварне истине о нама, а нама су Истина и Правда одувек били најважнија исхрана, најделотворнији протеин, најжешћи ензими, најјачи природни антибиотик. Једино се овде чује довољно гласно да смо народ који је протеран из Хрватске, народ који је бежао у Србију из БиХ, народ који је бомбардован на Косову, народ кога више нема у Сарајеву и који је, на крају, највећа жртва тог и свих ратова који су му на Балкану у последњих двеста година претходили и једини код ког постоји слобода!