Напад почео на Благу Марију: Погледајте ХРОНОЛОГИЈУ етничког чишћења Срба у злочиначкој акцији "Олуја"

Операција "Олуја" је била војна акција Републике Хрватске у августу 1995. године. Званично је трајала четири дана, а завршила се падом Републике Српске Крајине и успостављањем контроле Републике Хрватске над том територијом.

У Србији и Републици Српској 4. август је дан жалости, док се у Хрватској 5. август слави као Дан побједе и домовинске захвалности.

Први дан "Олује": Авиони САД бомбардују српске радаре

Четвртог августа, на православни празник Благе Марије, негде око четири часа после поноћи, америчке ваздухопловне снаге су бомбардовале два радара снага крајишких Срба, само неколико сати пре почетка операције "Олуја". Иако су званично порицале умешаност америчке снаге су активно подржавале ову операцију етничког чишћења. Америчка опрема је коришћена за ометање српских комуникација тако да је командни сектор био потпуно одсечен.

Акција је почела нападом на тзв. секторе "Север" и "Југ" на фронту дугом 700 километара. Хрватске снаге пробиле су прве линије одбране Срба на 30 тактичких смерова у бјеловарском, загребачком, карловачком, госпићком и сплитском подручју. Дубина продора хрватских оружаних снага тада је већ била од пет до 15 километара. 

Хрватска страна је првог дана акције забележила заузимање Светога Рока. Книн је већ био у окружењу, а хрватске јединице неколико километара пред градом. Срби одговарају нападима на Сисак, Шибеник, Оточац, Госпић, Огулин...

Други дан борби: Хрвати улазе у Книн

Око поднева 5. августа објављена је вест: хрватске јединице ушле су у Книн.

На книнској средњовековној тврђави постављена је огромна хрватска застава. Заузета су и околна места: Врлика, Кијево, Дрниш, Житнић, Бенковац, Грачац, Ловинац, Љубово, али и Плашки, Примишље и Хрватска Дубица. До краја дана српски цивили напустили су подручја Срба и Двора. Срби одговарају ракетним нападима из Босне на Жупању, из источне Славоније на Осијек, Винковце, Нуштар, са Кордуна на Карловац, а из источне Херцеговине на дубровачко подручје.

Трећи дан "Олује": Хрватске снаге се спајају са Армијом БиХ 

До 6. августа Прва хрватска бригада је освојила територију око града Слуња (северно од Плитвица) и напредовала до границе са Босном и Херцеговином где су се састали са снагама Армије Републике БиХ. Најснажнији отпор Срби су пружали у Глини.

Хрватске снаге спојиле су се с Хрватским вијећем одбране (војском босанских Хрвата) и Петим корпусом Армије БиХ на на реци Корани код Тржачких Раштела. Тиме је пресечен стратешки правац српског снабдевања Книн-Бихаћ. Послеподне у Книн долази и председник Хрватске Фрањо Туђман. Крајина је поражена. Пали су Петриња, Слуњ, Костајница, Плитвичка језера, Обровац... 

У недељу ујутро хрватска војска је ушла у Петрињу, а око 23 сата у Глину.

Последњи дан "Олује": Граница са БиХ под контролом Хрвата

Четвртог и последњег дана "Олује" пали су Турањ и Тушиловић, па Војнић и Топуско, Горњи и Доњи Лапац... У 18 часова хрватски министар одбране Гојко Шушак објавио је да је акција "Олуја" завршена са војног аспекта, јер је већина границе са Босном била под контролом Хрвата. 

Након операције РСК званично престаје да постоји. Већина Срба – око 280.000 – била је протерана. У операцији "Олуја" учествовало је 138.500 припадника Хрватске војске, МУП и Хрватског вијећа одбране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.

Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво. Колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко подручја под контролом Републике Српске у западној и северној Босни кренуле ка Србији, изложене честим нападима хрватских снага.

Тада је у Хрватској отпочело са темељним минирањем и рушењем празних српских кућа. После завршетка акције вршени су злочини над преосталим српским становништвом. Спаљено је више од 20.000 српских кућа, док су остале опљачкане и разорене.

Документационо-информативни центар "Веритас" у својој евиденцији има имена 2.313 погинулих и несталих Срба. Од тога је 1.205 цивила, а међу њима су 522 жене и 12 деце. 

Повратак српског становништва после 2000. године и почетка нормализације односа између Београда и Загреба тече споро и са скромним резултатима. Углавном се у Хрватску враћа старије становништво.