СНИМАК БРУТАЛНОГ НАСИЉА НАД МИГРАНТИМА ТРЕСЕ ХРВАТСКУ: ЕУ тражи ХИТНУ истрагу, медији спекулишу да је налог дошао од полиције
Премијер Хрватске Андреј Пленковић изјавио је данас да осуђује насиље, али да још није добио извештај у вези најновијег снимка.
Након узнемирујућих кадрова на којима се види како маскиране особе с фантомкама туку избеглице пендерцима, какве имају припадници хрватске интервентне полиције и насилно их усмеравају преко рукавца Коране с територије Хрватске у БиХ, Хрватска је данас објавила да покреће истрагу о овим оптужбама, будући да се тако нешто сматра незаконитом праксом у законима Европске уније.
ПОЗНАТИ ПОЛИТИЧАР УДАРИО ДЕВОЈКУ НА ПЕШАКОМ ПРЕЛАЗУ - Отишао, па после признао све на Фејсбуку
КОМШИЈЕ УВОДЕ НОВЕ МЕРЕ У БОРБИ ПРОТИВ КОРОНЕ: Црна Гора предузела нови корак, ево која правила важе од данас
ЗАТВОРЕНИ ДЕЛОВИ АУТО-ПУТА: Оркански ветар прави озбиљне проблеме
Саопштење је уследило недуго пошто су холандска истраживачка новинарска мрежа Lajthaus Репортс и неки од европских медија (Либератион, Дер Спиегел и АРД) који су учествовали у истраживању, објавили спорне снимке, али и притисака Европске уније да се што пре утврде чињенице о овом догађају.
Премијер Хрватске Андреј Пленковић изјавио је данас да осуђује насиље, али да још није добио извештај у вези најновијег снимка.
- Ми осуђујемо насиље, нарочито насиље над мигрантима... Не знамо ко су починиоци, на снимку се не види да су мигранти неком претили, то је срамота и изразито је лоше. Ако су починиоци у систему државе, у систему полиције, одговараће - рекао је он новинарима, после свечане седнице поводом Дана сабора.
Међутим, у хрватским и европским медијима се спекулише да су неки припадници полиције признали да су били насилни према мигрантима и да је таква наредба долазила из МУП-а, али не као писана, већ усмена.
Међутим, Бранко Бачић, шеф Клуба заступника ХДЗ-а рекао је да је потребно прво утврдити "да ли се ради о полицајцима", као и да ли су мигранти - "пружали отпор".
- Не верујем да је ту било некаквог оркестрираног поступања које би подразумевало незаконито поступање и прекорачење овлашћења. Незамисливо ми је да би се на било који начин гледало кроз прсте некаквом незаконитом поступању. Треба испитати све околности. Ко је учествовао, како је до тога дошло, да ли мигранти пружали какав отпор... Пуно је упитника - рекао је и наставио:
- Причекајмо да се заврши истрага. Хрватска је као држава Европске уније, с најдужом спољном границом дневно суочена с мигрантским таласима, доста пута оркестрираним, договореним... Практично се кријумчари људима и треба дати признање полицији да све време штити нашу границу.
Пленковић је истакао да овом ситуацијом нису задовољни ни Хрватска, ни Европска комисија.
- Једно је уважавати рад хрватске полиције, њих 6.500 који већ годинама чувају зелену границу. Хрватска из политичких разлога не жели да диже жицу према БиХ, не ради миграција, него због односа с Хрватима, Бошњацима и Србима. У варијанти када људи који су мигранти желе да пређу границу тамо где није гранични прелаз... свака држава штити своје границе, то се може радити, али се не може користити сила тамо где то није потребно - рекао је Пленковић и додао:
- У Белорусију долазе авиони крцати мигрантима које онда војска тера да улазе у Литванију или Летонију или ЕУ - моје колеге у Унији и ја то називамо дестабилизацијом. Они тамо немају баријере, покушавају да се заштите - рекао је Пленковић.
Европска унија "изузетно забринута"
Истрага Lajthausa је такође известила о наводним потискивањима миграната и од стране румуске полиције, као и јединица грчке обалске страже. Грчки министар миграција одбацио је ове оптужбе, а из Румуније није било одговора.
Из тог разлога се комесарка Уније за унутрашње послове Илва Јохансон, раније у току дана одмах састала са министрима унутрашњих послова Грчке и Хрватске, те позвала Грчку да покрене истрагу о томе, док је Хрватску похвалила због обећања да ће истражити те наводе. Извештаје о насиљу је назвала "шокантним" и рекла да је "изузетно забринута".
- Ово треба истражити, али изгледа да извештаји указују на неку врсту оркестрације насиља на нашим спољним границама - рекла је Јохансон.
Обраћајући се на састанку ЕУ у Луксембергу, она је рекла да хрватска влада схвата ове наводе веома озбиљно и да ће их истражити.
- Мој разговор са грчким мнистром је био другачији и јасно сам ставила до знања да нећу прихватити да Грчка не спроведе истрагу о овоме - поручила је комесарка.
Нагласила је да је неопходно да се заштите спољне границе ЕУ, али и вредности, владавина права и основна права блока.
Уједно, и комесарка Савета Европе за људска права Дуња Мијатовић твитовала је у четвртак да је "крајње време" да чланови Савета "ефикасно истраже, предузму мере, узајамно одговарају и окончају тако озбиљна кршења људских права".
"ЕУ је саучесник"
Реагујући на извештај, Јелена Сесар истраживач у невладиној организацији Amnesty Интернатионал, рекла је да нуди "најновије доказе да је незаконито потискивање и насиље над тражиоцима азила и мигрантима уобичајено на спољним границама ЕУ".
- Иако се са одеће службеника намерно скидају идентификациона обележја, јасно је да су њихове униформе, оружје и опрема идентични онима које користи искључиво хрватска специјална полиција, која је већ годинама озлоглашена због вршења насилних потискивања - наставила је Сесар.
Европска комисија је више пута понављала да се противи поступцима потискивања и јасно ставила до знања државама чланицама да су незаконите. Али, како тврде из Amnesty Интернатионал, извршна власт ЕУ "наставља да затвара очи пред запањујућим кршењем закона ЕУ, па чак и наставља да финансира полицијске и граничне операције у неким од ових земаља".
- Хрватске власти су искористиле средства Европске комисије за куповину полицијске опреме, па чак и за исплату плата граничним службеницима, чинећи ЕУ саучесником у тим кршењима - рекла је Сесар.
"Морамо видети шта се тачно догодило"
На питање да ли министар унутрашњих послова Давор Божиновић и даље има његову подршку, Пленковић је рекао да је "нормално да је има", да је он члан владе и да има задатак да истражи последњи случај и реши проблем.
- Морамо видети шта се тачно догодило - навео је премијер и додао да се на основу начина на који је овај последњи случај на граници презентован види да је то операција која је ишла према више земаља и да је битно да Хрватска није једина у тој ситуацији.
Јохансон је такође изјавила да јој је хрватски министар унутрашњих послова рекао да је шокиран снимком о незаконитом поступању према мигрантима на граници Хрватске и БиХ. Осим тога, рекла је да мисли да је хрватска влада последњи случај објављеног снимка прихватила као веома озбиљно питање.
- Они ће одмах покренути истрагу. Министар (Божиновић) је шокиран. Мислим да раде ствари онако како треба, с јасним ставом да заштита граница увек треба да буде у складу с владавином права и основним правима - изјавила је комесарка за унутрашње послове Европске комисије.
Чланице ЕУ траже оштрије мере на спољним границама
Након свега тога, група земаља чланица ЕУ затражила је да се озаконе оштре мере на спољним границама, а писмо с тим у вези насловљено "Прилагођавање правног оквира ЕУ новим реалностима", упућено је комесарима задуженима за питања миграција, пише европски портал Политико.
- Недавни догађаји на спољним границама ЕУ упозоравају да Унија мора да прилагоди постојећи правни оквир новим реалностима, омогућавајући да се на одговарајући начин позабавимо покушајима инструментализације илегалних миграција у политичке сврхе и другим хибридним претњама - наводи се у писму.
Писмо су, додаје се, потписали министри унутрашњих послова Аустрије, Бугарске, Кипра, Чешке, Данске, Естоније, Грчке, Мађарске Литваније, Латвије, Пољске и Словачке. Министри се у писму позивају на говор о стању нације Урсуле фон дер Лајен, председнице Европске комисије, у којем је, средином септембра, истакла да се "ЕУ суочава с хибевропе што се не сме толерисати".
Потписнице, све чланице Шенгенског система траже максимални ниво безбедности за спољне границе, не само Шенгена, већ целе ЕУ. Апострофирају да су неке државе чланице, истичући Мађарску, прихватиле одлучне мере, али траже заједничко решење на европском нивоу.
Након неколико конкретних предлога, може се видети да се у тексту не наводи реч "пусхбацк", односно физичко истеривање миграната, али и да је, према мишљењу неких дипломата реч о предлозима који позивају на "легализовање истеривања". Још је занимљивије да међу земљама потписницама нема Француске, Немачке, Италије и Шпаније које су такође изложене миграционом притиску.
И хрватски премијер Пленковић истакао је данас на конференцији за штампу да је питање незаконитих миграција била чврста граница.
- Границу Грчке и Турске чува војска, а не полиција. Ти људи не желе да дођу у Загреб, него у Немачку, Аустрију и Данску. Хрватска брани границу ЕУ - закључио је.