SNIMAK BRUTALNOG NASILJA NAD MIGRANTIMA TRESE HRVATSKU: EU traži HITNU istragu, mediji spekulišu da je nalog došao od policije
Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je danas da osuđuje nasilje, ali da još nije dobio izveštaj u vezi najnovijeg snimka.
Nakon uznemirujućih kadrova na kojima se vidi kako maskirane osobe s fantomkama tuku izbeglice pendercima, kakve imaju pripadnici hrvatske interventne policije i nasilno ih usmeravaju preko rukavca Korane s teritorije Hrvatske u BiH, Hrvatska je danas objavila da pokreće istragu o ovim optužbama, budući da se tako nešto smatra nezakonitom praksom u zakonima Evropske unije.
POZNATI POLITIČAR UDARIO DEVOJKU NA PEŠAKOM PRELAZU - Otišao, pa posle priznao sve na Fejsbuku
KOMŠIJE UVODE NOVE MERE U BORBI PROTIV KORONE: Crna Gora preduzela novi korak, evo koja pravila važe od danas
ZATVORENI DELOVI AUTO-PUTA: Orkanski vetar pravi ozbiljne probleme
Saopštenje je usledilo nedugo pošto su holandska istraživačka novinarska mreža Lajthaus Reports i neki od evropskih medija (Liberation, Der Spiegel i ARD) koji su učestvovali u istraživanju, objavili sporne snimke, ali i pritisaka Evropske unije da se što pre utvrde činjenice o ovom događaju.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je danas da osuđuje nasilje, ali da još nije dobio izveštaj u vezi najnovijeg snimka.
- Mi osuđujemo nasilje, naročito nasilje nad migrantima... Ne znamo ko su počinioci, na snimku se ne vidi da su migranti nekom pretili, to je sramota i izrazito je loše. Ako su počinioci u sistemu države, u sistemu policije, odgovaraće - rekao je on novinarima, posle svečane sednice povodom Dana sabora.
Međutim, u hrvatskim i evropskim medijima se spekuliše da su neki pripadnici policije priznali da su bili nasilni prema migrantima i da je takva naredba dolazila iz MUP-a, ali ne kao pisana, već usmena.
Međutim, Branko Bačić, šef Kluba zastupnika HDZ-a rekao je da je potrebno prvo utvrditi "da li se radi o policajcima", kao i da li su migranti - "pružali otpor".
- Ne verujem da je tu bilo nekakvog orkestriranog postupanja koje bi podrazumevalo nezakonito postupanje i prekoračenje ovlašćenja. Nezamislivo mi je da bi se na bilo koji način gledalo kroz prste nekakvom nezakonitom postupanju. Treba ispitati sve okolnosti. Ko je učestvovao, kako je do toga došlo, da li migranti pružali kakav otpor... Puno je upitnika - rekao je i nastavio:
- Pričekajmo da se završi istraga. Hrvatska je kao država Evropske unije, s najdužom spoljnom granicom dnevno suočena s migrantskim talasima, dosta puta orkestriranim, dogovorenim... Praktično se krijumčari ljudima i treba dati priznanje policiji da sve vreme štiti našu granicu.
Plenković je istakao da ovom situacijom nisu zadovoljni ni Hrvatska, ni Evropska komisija.
- Jedno je uvažavati rad hrvatske policije, njih 6.500 koji već godinama čuvaju zelenu granicu. Hrvatska iz političkih razloga ne želi da diže žicu prema BiH, ne radi migracija, nego zbog odnosa s Hrvatima, Bošnjacima i Srbima. U varijanti kada ljudi koji su migranti žele da pređu granicu tamo gde nije granični prelaz... svaka država štiti svoje granice, to se može raditi, ali se ne može koristiti sila tamo gde to nije potrebno - rekao je Plenković i dodao:
- U Belorusiju dolaze avioni krcati migrantima koje onda vojska tera da ulaze u Litvaniju ili Letoniju ili EU - moje kolege u Uniji i ja to nazivamo destabilizacijom. Oni tamo nemaju barijere, pokušavaju da se zaštite - rekao je Plenković.
Evropska unija "izuzetno zabrinuta"
Istraga Lajthausa je takođe izvestila o navodnim potiskivanjima migranata i od strane rumuske policije, kao i jedinica grčke obalske straže. Grčki ministar migracija odbacio je ove optužbe, a iz Rumunije nije bilo odgovora.
Iz tog razloga se komesarka Unije za unutrašnje poslove Ilva Johanson, ranije u toku dana odmah sastala sa ministrima unutrašnjih poslova Grčke i Hrvatske, te pozvala Grčku da pokrene istragu o tome, dok je Hrvatsku pohvalila zbog obećanja da će istražiti te navode. Izveštaje o nasilju je nazvala "šokantnim" i rekla da je "izuzetno zabrinuta".
- Ovo treba istražiti, ali izgleda da izveštaji ukazuju na neku vrstu orkestracije nasilja na našim spoljnim granicama - rekla je Johanson.
Obraćajući se na sastanku EU u Luksembergu, ona je rekla da hrvatska vlada shvata ove navode veoma ozbiljno i da će ih istražiti.
- Moj razgovor sa grčkim mnistrom je bio drugačiji i jasno sam stavila do znanja da neću prihvatiti da Grčka ne sprovede istragu o ovome - poručila je komesarka.
Naglasila je da je neophodno da se zaštite spoljne granice EU, ali i vrednosti, vladavina prava i osnovna prava bloka.
Ujedno, i komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović tvitovala je u četvrtak da je "krajnje vreme" da članovi Saveta "efikasno istraže, preduzmu mere, uzajamno odgovaraju i okončaju tako ozbiljna kršenja ljudskih prava".
"EU je saučesnik"
Reagujući na izveštaj, Jelena Sesar istraživač u nevladinoj organizaciji Amnesty International, rekla je da nudi "najnovije dokaze da je nezakonito potiskivanje i nasilje nad tražiocima azila i migrantima uobičajeno na spoljnim granicama EU".
- Iako se sa odeće službenika namerno skidaju identifikaciona obeležja, jasno je da su njihove uniforme, oružje i oprema identični onima koje koristi isključivo hrvatska specijalna policija, koja je već godinama ozloglašena zbog vršenja nasilnih potiskivanja - nastavila je Sesar.
Evropska komisija je više puta ponavljala da se protivi postupcima potiskivanja i jasno stavila do znanja državama članicama da su nezakonite. Ali, kako tvrde iz Amnesty International, izvršna vlast EU "nastavlja da zatvara oči pred zapanjujućim kršenjem zakona EU, pa čak i nastavlja da finansira policijske i granične operacije u nekim od ovih zemalja".
- Hrvatske vlasti su iskoristile sredstva Evropske komisije za kupovinu policijske opreme, pa čak i za isplatu plata graničnim službenicima, čineći EU saučesnikom u tim kršenjima - rekla je Sesar.
"Moramo videti šta se tačno dogodilo"
Na pitanje da li ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović i dalje ima njegovu podršku, Plenković je rekao da je "normalno da je ima", da je on član vlade i da ima zadatak da istraži poslednji slučaj i reši problem.
- Moramo videti šta se tačno dogodilo - naveo je premijer i dodao da se na osnovu načina na koji je ovaj poslednji slučaj na granici prezentovan vidi da je to operacija koja je išla prema više zemalja i da je bitno da Hrvatska nije jedina u toj situaciji.
Johanson je takođe izjavila da joj je hrvatski ministar unutrašnjih poslova rekao da je šokiran snimkom o nezakonitom postupanju prema migrantima na granici Hrvatske i BiH. Osim toga, rekla je da misli da je hrvatska vlada poslednji slučaj objavljenog snimka prihvatila kao veoma ozbiljno pitanje.
- Oni će odmah pokrenuti istragu. Ministar (Božinović) je šokiran. Mislim da rade stvari onako kako treba, s jasnim stavom da zaštita granica uvek treba da bude u skladu s vladavinom prava i osnovnim pravima - izjavila je komesarka za unutrašnje poslove Evropske komisije.
Članice EU traže oštrije mere na spoljnim granicama
Nakon svega toga, grupa zemalja članica EU zatražila je da se ozakone oštre mere na spoljnim granicama, a pismo s tim u vezi naslovljeno "Prilagođavanje pravnog okvira EU novim realnostima", upućeno je komesarima zaduženima za pitanja migracija, piše evropski portal Politiko.
- Nedavni događaji na spoljnim granicama EU upozoravaju da Unija mora da prilagodi postojeći pravni okvir novim realnostima, omogućavajući da se na odgovarajući način pozabavimo pokušajima instrumentalizacije ilegalnih migracija u političke svrhe i drugim hibridnim pretnjama - navodi se u pismu.
Pismo su, dodaje se, potpisali ministri unutrašnjih poslova Austrije, Bugarske, Kipra, Češke, Danske, Estonije, Grčke, Mađarske Litvanije, Latvije, Poljske i Slovačke. Ministri se u pismu pozivaju na govor o stanju nacije Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije, u kojem je, sredinom septembra, istakla da se "EU suočava s hibevrope što se ne sme tolerisati".
Potpisnice, sve članice Šengenskog sistema traže maksimalni nivo bezbednosti za spoljne granice, ne samo Šengena, već cele EU. Apostrofiraju da su neke države članice, ističući Mađarsku, prihvatile odlučne mere, ali traže zajedničko rešenje na evropskom nivou.
Nakon nekoliko konkretnih predloga, može se videti da se u tekstu ne navodi reč "pushback", odnosno fizičko isterivanje migranata, ali i da je, prema mišljenju nekih diplomata reč o predlozima koji pozivaju na "legalizovanje isterivanja". Još je zanimljivije da među zemljama potpisnicama nema Francuske, Nemačke, Italije i Španije koje su takođe izložene migracionom pritisku.
I hrvatski premijer Plenković istakao je danas na konferenciji za štampu da je pitanje nezakonitih migracija bila čvrsta granica.
- Granicu Grčke i Turske čuva vojska, a ne policija. Ti ljudi ne žele da dođu u Zagreb, nego u Nemačku, Austriju i Dansku. Hrvatska brani granicu EU - zaključio je.