СРБИЈА КАО ГЛАВНИ КРИВАЦ У РЕГИОНУ - ЗА СВЕ! Комшијски медији покренули ГОВОР МРЖЊЕ против Србије и СПЦ, а све због ЕУ и НАТО
Хрватски новинар и теолог Драго Пилснел је све ово отворено назвао говором мржње и за то јавно оптужио поједине колеге.
Црну Гору данас води "квислиншка влада" која је устоличила "велеиздајника Јоаникија". Кабинет премијера Здравка Кривокапића је "нацистички ратни штаб - Хитлерова Вучја јазбина". СПЦ је "окупаторска институција" и "верна слушкиња Александра Вучића" који је "поставио кокарду на главу" Дритану Абазовићу. Патријарх Порфирије "репрезентује мрачњаке и гробаре православнога хришћанства".
"БАРЕМ НЕ ПРЕТЕ ДА ЋЕ НАС ТРАКТОРИМА ТЕРАТИ У СРБИЈУ" Грађани се уздали у Кривокапића и промену, а добили ДУПЛО НИШТА
ЈОШ ЈЕДНО КРИВИЧНО ДЕЛО КРИВОКАПИЋА! Нелегално узимао пензију - дужан држави више од 16.000 евра
ЈАК САМО НА РЕЧИМА: Кривокапић одустао од смене министара који су отказали послушност непосредно пред конференцију за медије!
Ово је само делић говора мржње упереног против Србије, СПЦ и званичника црногорске владе, пре свега Здравка Кривокапића и Дритана Абазовића, који промовишу поједини црногорски медији блиски Милу Ђукановићу, председнику Црне Горе.
Слична кампања, али са блажим тоновима, односно "између редова", води се на друштвеним мрежама и у појединим медијима у региону, пре свега у Хрватској и БиХ. Ту се од Србије прави бабарога која је "одабрала Црну Гору да у њој започне свој нови крвави пир", застрашује се да је "циљ ухапсити Мила Ђукановића, а да је следећа на удару Босна", под "диригентском палицом Вучића и Путина".
Укратко, устоличење митрополита Јоаникија на Цетињу је у медијима у Хрватској и БиХ представљено као српско-руска-вучићевско-путиновска завера, нариче се што стране силе не интервенишу "а ово што се данас десило је највећи прст у око НАТО". Чак се кука што ЕУ и Запад "не разумеју ову причу" и што ово питање третирају као верске слободе, "што апсолутно не одржава праву истину".
"Подлачки београдски сатрапи и њихове подгоричке слуге"
Хрватски новинар и теолог Драго Пилснел је све ово отворено назвао говором мржње и за то јавно оптужио поједине колеге.
- Новинар Владо Вурушић (није једини који то ради у Јутарњем листу) и његова редакција настављају са оптужбама на рачун СПЦ-а да води Црну Гору у грађански рат и у распад. То није новинарство. То је говор мржње сличан оному на екстремно десним порталима и тисковинама - навео је Пилснел на "Твитеру".
И заиста, могло би се разговарати о улози СПЦ у ратовима деведесетих, али могло би и о позитивним променама које су јој донели патријарх Порфирије и митрополит Јоаникије. Могло би се расправљати о аспирацијама према Црној Гори које константно долазе из Србије чак и из опозиционих партија, али морало би се констатовати и да Кривокапић и Абазовић нису баш у толико бриљантним односима са Вучићем па да им он ставља кокарде на чела.
Могло би штошта, али се уместо тога користи запаљива реторика, рабе опскурни "коментатори" и "аналитичари", те преносе саопштења још опскурнијих покрета и удружења. У њиховим изјавима и сматрањима се дехуманизују политички супарници који "смрде" као "оно што се не дира, но заобилази" и истиче да "тако подлачких непријатеља, као што су београдски сатрапи и њихове подгоричке слуге, у историји нијесмо имали".
Иронично је да све то толико подсећа управо на говор мржње српских државних медија током ратова деведесетих које је Слободан Милошевић покренуо (а Мило Ђукановић у почетку здушно подржавао, рекли би циници). Подражава се и баштини та ужасна реторика од које дотични "грађански" медији, коменатори и аналитичари мисле да су узвишено супериорнији.
(Ауторе ове пропаганде нећемо овде рекламирати линковима. Коме је баш стало да их дубље истражи може да све поменуте слогане "провуче" кроз Гугл.)
Ружна реч гвоздена врата отвара
Ипак, у ери друштвених мрежа и лош глас далеко се чује, а ружна реч и гвоздена врата отвара. Хистерија против Србије и СПЦ још се није прелила из региона на Запад и у ЕУ, али ће плашење руским утицајем на Србију бити настављено и може да окрњи добар имиџ који је наша држава стекла вакцинашким братством и јединством током пандемије ковида-19. Поготово што многи српски медији и политичари ни сами нису склони одмереним изјавама кад је у питању балканско буре барута.
Сада је јасно да су скоро сви ти принципи применљиви и нужни и у овој ситуацији за позитиван имиџ Србије и СПЦ (не ширити лажне вести, маргинализовати екстремну десницу, избећи ширење руског утицаја...).
Ђорђе Трикош, стручњак у области комуникација каже за "Блиц" да су перципиране стране у догађајима на Цетињу СПЦ и њени верници, с једне стране, те тврди националистички црногорски кругови, са друге.
- Од стране првих нисмо имали оштре и запаљиве изјаве, а имали смо чак и одступања од првобитних славља и окупљања. Од стране других имали смо изјаве да ће церемонија устоличења митрополита да буде спречена. Све то чини случај тежим пре по црногорске националисте, него по Србију - каже Трикош.
Трикош упозорава да је могло да буде и другачије да су истакнуту улогу на српској страни играли тврди националистички кругови Срба у Црној Гори или званична Србија.
- Али пошто се све (макар појавно) задржало на конфликту између незадовољних националиста и Цркве која у скорије време кроз изјаве и понашање подмлађеног црквеног врха и млађих епископа показује несвојствену одмереност, биће много теже извести у свет ту слику о инвазивној природи Србије - каже Трикош.
Трикош каже да онолико колико су званична Србија и српске странке у Црној Гори тихе, званичне одлуке центристичке Владе Црне Горе усклађене са уставом и законом, а изјаве црквених лидера помирљиве, толико је мања шанса за успешно пласирање приче о српској агресији.
- Кад се на све то дода упадљиво заједничко саопштење амбасада Уједињеног Краљевства, Немачке, Француске, Италије, Сједињених Држава и ЕУ делегације, у којем битно место има слобода вероисповести, јасно је да ће прича о српској агресији да има ограничени утицај. Чини се да је у српском политичком врху преовладала процена да је из дешавања у Црној Гори као велики победник изашао премијер Црне Горе, Здравко Кривокапић, те да се не исплати много га нападати, што је уобичајена пракса медија наклоњених влади - каже Трикош.
Трикош наводи да то колико је велика победа Кривокапића после догађаја на Цетињу "најбоље говори то што је овај пут за напад на Кривокапића био задужен Александар Шапић".
- Мислим да никога не интересује шта бивши репрезентативац има да каже о снази премијера Црне Горе. Поготово не у 11 преподне следећег дана - каже Трикош.
Алиби за негативно мишљење
Александар Попов, директор Центра за регионализам, каже да је збваничном Београду "страни фактор скренуо пажњу да се не меша у дешавања на Цетињу", те да не мисли да је све што је виђено током викенда индуковано из Београда.
- Мислим да је део грађана инструисан од стране Мила Ђикановића, али изјаве званичника из Београда могу да послуже да се посумња у намере Србије - упозорава Попов.
Попов додаје да активно учествовање у различитим догађајима, литијама, па преко Демократског фронта и на изборима, ипак говоре о утицају Србије.
- Додатни проблем је тај што се одавде лансира идеја о српском свету. Када председник Вучић даје умирујуће изјаве, а поред њега Вулин који није приватно лице пласира идеју српског света и каже да ће се она остварити у догледној будућности без иједног испаљеног метка, онда то ствара зебњу - истиче Попов.
Попов упозорава да се таквим изјавама даје алиби онима који тврде да Србија тежи да шири утицај у Црној Гори. Он додаје да не мисли да је догађаје на Цетињу изазвала Србија, али сматра да "све раније речено даје алиби онима који говоре другачије".