МИЛО НЕ ОДУСТАЈЕ ОД СВОЈЕ ФОТЕЉЕ! Ђукановић покушава да искористи епидемију и одложи формирање нове владе
У случају увођења ванредног стања због корона вируса и драматичне епидемиолошке ситуације, формирање нове Владе било би одложено за бар 90 дана.
Из Кабинета председника државе Мила Ђукановића нису одговорили да ли се разматра оваква опција, с обзиром да се према подацима Института за јавно здравље (ИЈЗ) од 2. септембра свакодневно региструје више од стотину новозаражених.
"Од времена краља Александра нико није толико урадио за нас, као што је Вучић": Мандић о односу Србије и Црне Горе
АБАЗОВИЋ: Мило неће добровољно предати власт, под полицијском сам заштитом, ово је огроман притисак
У априлу и мају када је било вишеструко мање заражених, ванредно стање није проглашено, али су на снази биле бројне рестриктивне мере, чак и ограничавање слободе кретања...
Извори ипак верују да неће бити уведено ванредно стање које би послужило за евентуални спас или одлагање политичког краја режима, што би произвело озбиљне друштвене посљедице, а представљало би и својеврсни државни удар и међународни скандал.
Наводе и да би у случају погоршања епидемиолошке ситуације, то морали урадити органи који имају пуни легитимитет.
Директор ИЈЗ Бобан Мугоша упозорио је прошле седмице да је епидемиолошка ситуација веома озбиљна и да иде ка драматичној. Он је позвао политичаре, религијске вође, истакнуте културне, просветне, спортске и друге личности да утичу на грађане да поштују мере...
Из ИЈЗ јуче је саопштено да је у Црној Гори 2.085 активних случајева ковида 19, а о озбиљности ситуације сведочи и то да је готово 40 одсто тестираних било позитивно у последњем пресеку. У септембру је, закључно са јуче, регистровано 1.878 заражених...
Наводно због високог епидемиолошког ризика, одложен је и почетак школске године за октобар, иако то нигде у региону није урађено, а ситуација с корона вирусом данас је и знатно гора.
Због корона вируса, Ђукановић је одложио изборе у Тивту без проглашења ванредног стања, а такву одлуку опозиција и део аналитичара оценили су неуставном. Иако таква могућност није постојала у Уставу, али ни Закону о избору одборника и посланика, Ђукановић је изменио одлуку и одложио изборе у Тивту до 30. августа, када су одржани и парламентарни.
Када су одложени тиватски избори 20. марта, у Црној Гори је било 14 заражених.
Посланици опозиције и дела невладиног сектора су тада истицали да је земља практично у ванредном стању, али да одлука формално није донесена јер је то некоме одговарало...
Државни врх је, према незваничним информацијама, у јулу разматрао да одложи и парламентарне изборе, када је било око 500 активних случајева инфекције. Избори су одржани, а ДПС није добио потребну већину за формирање владе.
Већину за формирање Владе имају до јуче опозиционе коалиције "За будућност Црне Горе", "Мир је наша нација" и "Црно на бијело"...
Према Уставу Црне Горе, ванредно стање проглашава Скупштина већином гласова свих посланика, а на предлог Савета за одбрану и безбедност. Ако Скупштина није у могућности да се састане, одлуку о проглашењу ванредног стања доноси Савет за одбрану и безбедност и подноси је на потврду Скупштини, чим она буде у могућности да се састане.
Саветом руководи председник државе Мило Ђукановић, а чланови су премијер Душко Марковић и председник Скупштине Иван Брајовић.
- Ако мандат Скупштине истиче за време ратног или ванредног стања, мандат јој се продужава најдуже 90 дана по престанку околности које су изазвале то стање - пише у Уставу.
У Уставу не пише да се не може формирати нова Скупштина током ванредног стања, већ само да се не може распуштати, јер сви прописи које Влада донесе у ванредном стању, морају се поднети Скупштини на одобрење чим буде у могућности да се састане.
У случају проглашења ванредног стања, не само да се не би променили министри у Влади у року до 90 дана, већ би на својим позицијима остали и директори Управе полиције и Агенције за националну безбедност, јер нове предлаже Влада.
Директору АНБ-а Дејану Перунучићу истекао је мандат 20. августа, али је Влада одлучила да он остане на челу Агенције као вршилац дужности. Он ће остати в.д. до именовања директора АНБ-а, а најдуже шест месеци.
Правник Сергеј Секуловић каже да је увођење ванредног стања правно-теоријски могуће, али да би то могло произвести озбиљне друштвене последице.
- Ако би се уграбио моменат до конституисања новог сазива Скупштине, ушли бисмо у ризичну зону која би могла да произведе озбиљне друштвене последице. Могло би се рећи да би се радило о својеврсном државном удару - казао је Секуловић.