Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ИЗДАО ГА СТРАНАЧКИ ДРУГ, А СРЦЕ МУ ПРЕПУКЛО ЗА ПОКОЈНИМ СИНОМ: Животна прича Момира Булатовића, од "издајника" до вољеног политичара

27.06.2023. 18:01
Пише:
Србија Данас
Momir Bulatović
Момир Булатовић / Извор: Фото: Профимедиа/Принтсцреен/Србија Данас

Момир Булатовић (1948-2019) био је црногорски политичар и књижевник, познат по својој значајној улози у политичкој и културној сцени Црне Горе

Булатовић је био политичка личност који је својом харизмом, страственошћу и оштрим ставовима оставио трајни утицај на политику и друштво своје земље.

ЦРНОГОРСКИ ПРЕДСЕДНИК СТИЖЕ У ЗВАНИЧНУ ПОСЕТУ СРБИЈИ: Након Брисела, Милатовић долази у Београд

ЦРНОГОРСКИ ПРЕДСЕДНИК СТИЖЕ У ЗВАНИЧНУ ПОСЕТУ СРБИЈИ: Након Брисела, Милатовић долази у Београд

"ДАО БИ ОН ГРДНЕ ПАРЕ ДА МОЖЕ ТОГА ДА СЕ РАТОСИЉА" Момир Булатовић пред смрт проговорио о Милу Ђукановићу, открио тајну његовог успеха

"ДАО БИ ОН ГРДНЕ ПАРЕ ДА МОЖЕ ТОГА ДА СЕ РАТОСИЉА" Момир Булатовић пред смрт проговорио о Милу Ђукановићу, открио тајну његовог успеха

УМРО НАКОН ШТО ЈЕ ДАО ПОМЕН СИНУ: Где је и како живео Момир Булатовић последњих година?

УМРО НАКОН ШТО ЈЕ ДАО ПОМЕН СИНУ: Где је и како живео Момир Булатовић последњих година?

Рођен је 1948. године у селу Велимље, код Никшића, у Црној Гори. Булатовић је студирао књижевност на Филолошком факултету у Београду и стекао диплому из области југословенске књижевности. Његова књижевна каријера обухватала је писање романа, драма и есеја. Био је члан Српског књижевног друштва и Црногорског ПЕН центра, а његови књижевни радови били су препознати и награђивани.

Међутим, Булатовић је најпознатији по својој политичкој каријери. Био је један од оснивача и лидера Социјалистичке народне партије (СНП) у Црној Гори. Булатовић је био ангажован у политици током бурних деведесетих година прошлог века, када су се Балкан суочавао с распадом Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Као снажан заговорник очувања југословенске државе, Булатовић се истицао као противник распада Југославије и независности Црне Горе.

МИЛО ИЛИ МОМИР? РЕФЕРЕНДУМ ПРЕ РЕФЕРЕНДУМА

Булатовић је био премијер Црне Горе од 1998. до 2000. године. Током свог мандата, суочио се са озбиљним политичким изазовима, укључујући сукобе с тадашњим председником Мило Ђукановићем, који се залагао за независност Црне Горе.

Ситуација између Момира Булатовића и Мила Ђукановића представља политички сукоб који је обележио црногорску политичку сцену током деведесетих година и касније. Њих двојица су били некада политички савезници, али су се касније супротставили један другоме и постали политички противници.

MILO
МИЛО / Извор: Фото: Профимедиа

Током свог мандата, Булатовић се залагао за очување југословенске државе и био је противник независности Црне Горе. Међутим, његов политички курс је дошао у сукоб с Мило Ђукановићем, тадашњим председником Црне Горе.

Мило Ђукановић, који је био дугогодишњи сарадник и политички партнер Булатовића, постепено је променио свој политички став и заговарао независност Црне Горе. Ђукановић је 1997. године преузео водећу улогу у Демократској партији социјалиста (ДПС), која је била највећа политичка странка у Црној Гори. Он је увео политику сепаратизма и иницирао референдум о независности 2006. године, који је резултирао стицањем независности Црне Горе.

Podgorica
Подгорица / Извор: Фото: Профимедиа

Један од мотива за раздор у врху ДПС био је и интервју који је Ђукановић дао за београдски часопис Време, у којем је навео да је "Милошевић човек превазиђене политичке мисли, лишен способности стратешког гледања на изазове који стоје пред нашом државом".

Сукоб између двојице некада политичких колега је био својеврсни референдум пре референдума. Бирање између Булатовића и Ђукановића је била кључна тачка зачетка касније званичне политике Црне Горе.

ИЗДАЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Мада се борио против оцепљења Југославије, он је 18. октобра 1991. године, у време одржавања конференције о Југославији, прихватио предлог Европске заједнице о признавању пуног државног суверенитета и независности свих југословенских федералних јединица, чиме се Црна Гора сврстала уз сецесионистичке републике.

Овај поступак Момира Булатовића био је учињен уз пуну сагласност већег дела државног руководства Црне Горе, а један од главних заговорника таквог усмерења био је Булатовићев најближи сарадник Мило Ђукановић, тадашњи председник Владе Црне Горе.

Под притиском најшире јавности, Булатовић је 30. октобра повукао свој пристанак на план о разбијању Југославије, а онда је започето његово одвајање од Мила Ђукановића.

ПРЕД ВРАТИМА ГРАЂАНСКОГ РАТА

Сукоб је кулминирао 13. јануара 1998. на протестима које је испред Скупштине Црне Горе организовао Момир Булатовић након што је одбио да призна пораз од Ђукановића на октобарским председничким изборима. 

Тог дана Булатовић је одржао говор у Скупштини Црне Горе у којем је изнео своје ставове о очувању Југославије. Међутим, Ђукановић је прекинуо Булатовићев говор, што је довело до избијања физичког сукоба између присталица обојице политичара.

Ситуација се брзо погоршала, а сукоб се проширио на улице Подгорице, главног града Црне Горе. Присталице Ђукановића и Булатовића сукобиле су се, а на улицама су се чули хици и експлозије. Било је повређених, а сукоб је изазвао озбиљну политичку кризу у земљи.

Као резултат овог сукоба, Булатовић је поднео оставку на функцију премијера, а политичке тензије између њега и Ђукановића наставиле су се и током наредних година.

Сукоб између Ђукановића и Булатовића 13. јануара 1998. године био је кључни тренутак у политичкој историји Црне Горе и означио је почетак раздвајања политичких путева ова два лидера. Ђукановић је наставио да заговара пут ка независности, док је Булатовић остао уверен у очување Југославије.

СМРТ СИНА - НАЈВЕЋА РАНА МОМИРА БУЛАТОВИЋА

Бошко Булатовић (21), син Момира Булатовића, преминуо је 24. јуна 2008. године након кратке и тешке болести, а сахрањен је у петак, 27. јуна, у селу Раћи, крај Подгорице.

Момир је преминуо у 63. години, непуних недељу дана после помена сину Бошку који је 12 година раније преминуо у 21. години живота.

САХРАНА МОМИРА БУЛАТОВИЋА

Сахрана је одржана у 15 сати, а а његови посмртни остаци пре тога били су изложени на градском гробљу Чепурци у Подгорици.

Комеморација поводом Булатовићеве смрти одржана је и у Београду у Комбанк дворани, а комеморативном скупу присуствовала је премијерка Србије Ана Брнабић.

Опело је Булатовићу одржао митрополит Амфилохије који је поручио да сада:

- Испраћамо једну од најугледнијих личности Црне Горе која је била на њеном челу у пресудним временима.

- Сачувао је Момир Булатовић свој образ. У најтежем тренутку није изгубио своју душу, то је од огромног значаја не само за њега него и за Црну Гору -  поручио је он.

Тадашњи председник Црне Горе Мило Ђукановић упутио је телеграм саучешћа породици Булатовић поводом смрти Момира Булатовића, бившег председника Црне Горе, у којем каже да, без обзира на каснији развој политичких процеса, с пијететом чува успомену на дане њихове сарадње.

Ђукановић је рекао да је са жаљем примио вест о изненадној смрти срупруга, родитеља и брата, Момира Булатовића, првог непосредно изабраног председника Републике Црне Горе.