РАЂА СЕ НОВО СВЕТО МЕСТО У ЦРНОЈ ГОРИ: Реке ходочасника долазе да се поклоне АМФИЛОХИЈЕВИМ СЕНИМА (ФОТО)
Верни народ Црне Горе већ данима готово несмањеним интензитетом посећује крипту Саборног храма у Подгорици како би се поклонио сенима блаженопочеившег митрополита црногорско-приморског сахрањеног у недељу.
Митрополитову вечну кућу многи већ сада сматрају новим местом ходочашћа и помирења.
КО ЋЕ БИТИ МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ? Једно име слови за најозбиљнијег кандидата
БИО СКРОМАН ДО САМОГ КРАЈА ЖИВОТА: Митрополит Амфилохије није желео саркофаг, већ монашки гроб (ВИДЕО)
ВЛАДИКА ЈОАНИКИЈЕ СЕ ТЕСТИРАО НА КОРОНУ: Резултати стижу сутра
Испред крипте у сваком часу се налази макар десетак грађана који побожно чекају да приђу. Управо ту смо затекли између осталих Ану Радовић, митрополитов дословце најближи род, која нам тихо али са поносом појашњава да је владика Амфилохије био рођени брат њеног оца.
Амфилохијева братаница: Уливао нам је храброст
Утолико јој је, како признаје, емотивније и теже да нађе праву реч о митрополиту.
- Шта рећи за нашег митрополита када сте читав живот уз њега, уз његове скуте. У сећање ми навиру његови доласци који нису били чести због његових обавеза по целом свету... Али када је долазио, то је био празник за све нас. Трчали смо да га сретнемо, пратили га, и мислим да су то и за њега били неки моменти које је носио и који су му увек давали храбрости за даље - каже Ана.
Она додаје да су у овом моменту у њој помијешани и радост и туга, те да сада још увек не може дао опише како то митрополит заиста заслужује, шта је он значио за целокупну њену породицу и каквог је формата личност био, додајући да ће тек време учинити да нам слегне све то.
Ипак истиче да митрополит није никада разликовао ни ко му је род ни ко није, те да је за сваког био ту.
- Неизмерно сам поносна. Одувек сам се и ја лично питала да ли ће што више људи препознати тај његов вапај према свима нама - казала је Радовићева.
Друг из детињства: Сијао је љубав
У крипту Храма Христовог васкрсења сада често долази и хадши Радован Радовић, митрополитов пријатељ још из дечачких дана и инжењер који је био надзор на изградњи Саборног храма од самог почетка градње.
За хаџи Радована најкраћи опис митрополита Амфилохија је у синтагми - "морачко чудо".
Сијао је честице љубави, воље и вечног живота, каже хадши Радован Радовић
- Чудо од једног финог морачког детета Риста који се родио пре 82 године тачно на Божић. Добио је име Ристо по његовом ђеду и по жељи његовог ђеда и оца. То (Ристо) је врло близу Исусу Христу и сами је Бог дао да се то дијете тако подигне и васпита у најтежим временима кад је комунизам већ све био заузео, и када је све оно што се тиче вере негде стављено у други план.
- Наш Ристо, наш владика и архиепископ и велики светац се упутио путевима Христовим од првог дана његовог рођења до данашњег дана када смо га ставили у његову вечну кућу, а његова вечна кућа и овде и на небу и свуда где је доспео, он је сијао честице љубави, честице воље и честице вечног живота - прича са емоцијом Радовић, који нам открива да се у Доњој Морачи подизао за заједно са митрополитом Амфилохијем.
Хаџи Радован Радовић, митрополитов пријатељ још из дечачких дана и инжењер који је био надзор на изградњи Саборног храма од самог почетка градње
- Био је старији од мене четири године, али смо се сретали и на факултету и поготово после кад је дошао у Црну Гору јер смо радили и почели да градимо ни из чега. Конкретно овај храм када смо почињали и када смо кренули да радимо темеље Саборног храма и почели да рашчишћавамо ову локацију где се сада налазимо, овде је била само једна дрвена клупа, чесма и на тој клупи митрополит, ја, и отац Драган Митровић - присећа се Радовић.
Он додаје да нико од њих тада није имао ни паре у џепу - "али је Бог био са нама и ево где се направило оволико здање".
Радован такође признаје да је у овом моменту тешко говорити о митрополиту Амфилохију нарочито када више није физички са нама.
Умео је и да куцне штапом
- Митрополит је сам говорио о себи. Теже је говорити о њему када се упокојио и гледа нас одозго, али је много лакше било говорити поред њега, па би могао помало и да нас куцне штапом и покара све из љубави и његове среће што је ипак Црну Гору вратио вери, Христу и човекољубљу - нашали се на тренутак хаџи Радован.
За њега нема ни трунке дилеме да је митрополит заиста би светац Божји јер је имао исту љубав према сваком живом човеку без обзира на било какве разлике везано за веру или нацију...
- Видите колико је људи само пришло да се поклони митрополиту. Чекало се данима и данима. Он је себе посветио Господу, он је у крилу Исуса Христа и он нам одозго сија и он је нама на радост. Човјек је створен да живи вечно и он је све предуслове направио за васкрсење и да живи вечно, а сама православна вера каже - нема васкрсења без смрти. Он је за нас већ васкрсао, он је поред Исуса Христа и ми се молимо њему да се он помоли пред Господом Исусом Христом за нас - завршава у једном даху хаџи Радован Радовић.
Верници чекају да се поклоне на гробу митрополита Амфилохија
Бројни људи који су свакодневно привучени да се поклоне митрополитовим сенима, иако са видно појачаним емоцијама избегавају да коментаришу шта све за њих и Црну Гору значи митрополит Амфилохије. Такво становиште нам је можда најбоље појаснио Ацо Шћекић, банкар којег смо такође срели у Саборном храму, а који искрено каже да прво треба бити достојан, па причати о томе.
Крипта да буде место помирења
- За мене ово представља неко место ходочашћа, а ја бих волео да буде оно место што је сам митрополит желео - да буде место помирења. Да помири Црногорце да ми успмо после његове смрти да останемо на неком путу који је он трасирао. Да се помиримо и да се смиримо - казао је Шћекић, који је овим речима вероватно погодио и суштину митрополитове животне мисије.
Жејко Јовановић који је запослен при Сабором храму потврђује нам да од како се митрополит упокојио свакодневно пуно народа долази, чак и пуно мале деце и беба што је, како каже, показатељ колико је он вредио и колики је његов значај у нашем народу.
Он је уверен да је то стога што је после патријарха Павла - митрополит Амфилохије други човјек који је нашу цркву ставио на ноге, и који је успео да врати праву веру код наших људи, а поготово код млађе генерације.
Жарко Јовановић запослен при храму у Подгорици сведочи колико људи ових дана долази у храм
- Он је духовни горостас, и као што је патријарху Павлу било на сахрани пуно људи, тако је и наш митрополит испраћен како је заслужио својим животом, не само зато што је градио пуно црква, него је још важније што је пуно људи вратио на прави смер и правим вредностима - истиче Јовановић.
Наш саговорник додаје да ће вријеме тек показати колико је велика личност био наш митрополит, иако је са друге стране, како примећује, често био нападан, али то је стога што као и сви велики људи од стране савременика није био до најбоље схваћен.
- Знало се и прије колико је омаловажаван и знали су да његов лик и дело покушају да умање, али његова смрт и све после смрти показује да ће људи све више и више да га поштују. Он се буквално уградио у овај храм, колико га је направио, тако се и уградио. Надам се и у будућности, као што и сада говоре, да ће и као светитељ да се прослави јер он то по мом мишљењу заслужује, али то је у Божјим рукама - каже Јовановић.