"ТЛО СЕ УВИЈАЛО ПОД НОГАМА, А ЗГРАДЕ ПАДАЛЕ КАО КУЛЕ ОД КАРАТА": Незапамћена катастрофа на овим просторима
Тачно пре 40 година, 15. априла 1979, Црногорско приморје задесио је земљотрес рушилачке снаге какав на овом подручју нико у прошлости није ни запамтио, ни описао.
Тог недељног јутра, тачно у 7:19:50, потресла се земља од Новог до Улциња, сеизмографи су забележили удар јачине девет степени Меркалијеве скале у епицентру, који није био у једној, већ у целом низу тачака на линији граница са Албанијом па до Херцег Новог. Епицентар потреса било је на дубини од 30 километара, због чега се тако жестоко и осетио у целој Црној Гори, а снажни одјеци допрли су чак и до најудаљенијих тачака ондашње СФРЈ.
Овај земљотрес је у црно завио Црногорско приморје: 101 особа је изгубила живот, а преко хиљаду их је повређено, међу њима 159 тешко. Број жртава срећом није био већи зато што је та недеља била ведар и леп дан који је рано изјутра измамио људе из кућа, поготово на селу.
Суђење Атифу Дудаковићу за злочине над Србима: 447 сведока, 1.100 доказних материјала
Пијан (22) се аутом забио у породичну кућу: Свему кумовали алкохол и пребрза вожња
СРПСКИ АКАДЕМИК ОТКРИО ПРАВУ ИСТИНУ О СРЕБРЕНИЦИ: Сваким даном излазе нови докази, а још увек се КРИЈЕ БРОЈ ЖРТАВА!
Стручњаци су проценили да су нанете штете износиле око 70 милијарди и 675 милиона динара, 4,5 пута веће од целокупног годишњег националног дохотка, а њихова санација трајала је дуже од деценије. Само у Бару, страдала је комплетна привредна инфраструктура, а штета на подручју ове општине била је у висини двадесетогодишњег друштвеног производа СО Бар у том периоду.
- Био сам у Улици Маршала Тита, ишао сам да купим хлеб у “Врачару “ којег више нема, на његовом месту је садашња Атласова стамбена зграда. Пролазим поред “Атекса”, ту је сад ЦКБ, прекопута “Борово” где је сад НЛБ, а насупрот ње зграда суда, где је сад стамбена зграда. Видим прво да стакла на прозорима зграде суда вибрирају, све јаче, а како је пре тога доста пута тресло, не обраћам много пажњу. Онда почиње да тресе све јаче и јаче, почињу зграде да шкрипе, то је звук који никада нећу заборавити. Већ пуцају стакла, хоћу да потрчим до стана који је у близини, али, не могу да се померим. Прилази ми старији човек који се задесио на улици, са њим још један младић, хватају ме за руке и рамена, држе, тако стојимо док нам се увија тло под ногама. Заглушујућа шкрипа зграда, свуда уоколо прашти и пада стакло. На наше очи, зграда суда се у облаку прашине само сложила у хрпу бетона. Гледам око себе, из зграде старе апотеке вири арматура из стубова. Све је трајало петнаестак секунди - овако су раније евоцирали неизбрисиве успомене тадашњи малишани, који су на улици посматрали како се руши град у ком живе.
Вест о катастрофи, у свет је уз помоћ радио аматера од новинара први послао тадашњи дописник “Политике “из Бара, покојни Божидар Бошко Милошевић. Земљотрес је изазвао подједнако велика разарања на широком простору, тешко је страдало преко 250 насељених места широм приморја, а и готово све што је људска рука створила у његовом залеђу.
Заустављен је саобраћај, прекинуте везе, тешко оштећени и у први мах на многим местима потпуно затрпани сви путеви у урбаном и у сеоском подручју. Јадранска магистрала тешко је оштећена, а код Каменара 200 метара трасе потонуло је у море. Страдала је и пруга Београд – Бар, од Скадарског језера до Сутомора и Бара - колосеци, шине, мостови, електро-вучна постројења и сигнално-сигурносни уређаји су покидани, напрсли су портали на тунелима. Земља није, такорећи, престала да се тресе, када је у целој Црној Гори и Југославији отпочела организована борба са стихијом.
За мање од једног сата, у многим местима Црне Горе, почели су да делују штабови и целокупна организација Цивилне заштите, службе безбедности, јединице Територијалне одбране, државни органи на свим нивоима прилагодили су се ванредној ситуацији. Ни свет није остао нем, и ране на најлепшем делу јадранске обале ускоро су почеле да зарастају, међутим, попут ожиљака, остало је стотињак хумки да подсећају и опомињу на моћ природне стихије.
ЧЕТИРИ КОЛЕГИНИЦЕ заједно отишле на ВЕЧНИ ПОЧИНАК, али сада се зна да је ТРАГЕДИЈА МОГЛА ДА СЕ СПРЕЧИ!
"Црногорски монарх" ког се народ заситио: Британци открили Милову лажну демократију
"Промовишу усташтво, а онда глуме невинашца и антифашисте!" Колинда и Пленковић се ругају жртвама у Јасеновцу!
- Пред мојим и очима мојих суграђана за трен се створила ужасна слика. Током подрхтавања тла, и зграда правосудних органа и хотела ”Агава” су срушени, било је рушевина и на другим местима у граду. Срећом, била је недеља и пословне просторије и предузећа били су празни. То је била права катастрофа - у барској општини је било највише погинулих - 48, а лакше и теже повређених преко 300. У првим сатима након земљотреса, најтеже је било обезбедити воду за пиће. Дубровник нам је међу првима послао бродске цистерне. Нема републике, нити града бивше СФРЈ, који ниесу упутили помоћ на наше подручје, са жељом да се што пре санирају последице катастрофе - овако се првих тренутакак разарања присећао тадашњи председник Општине Бар, покојни Блажо Орландић који је остао упамћен по великим резултатима оствареним у обнови порушеног града за кратко време.