ТРАНЗИЦИЈА ВЛАСТИ У ЦРНОЈ ГОРИ: Мило је признао пораз, али то не значи да ће Подгорица повући признање Косова

Мило Ђукановић / Извор: Профимедиа

Многи фактори ће одредити даљу будућност бивше југословенске републике

Од свих земаља бивше Југославије Црна Гора била је она у којој се промене не догађају - три деценије на власти је једна те иста странка, један те исти човек, али чини се да је и томе дошао крај. Демократска промена власти за Црну Гору биће нешто ново, али тешко да ће то бити "фестивал демократије", управо супротно, промена након три деценије могла би довести до великих напетости.

ПОЛИЦИЈА ОШТРО ОДГОВОРИЛА МИГРАНТИМА! Упали у камп под ротацијом, преврнули све, коришћени и службени пси

ОГОЉЕНА МИЛОВА ПЕВАЧИЦА: Јадранка од Ђукановића зарадила стан од 150.000 евра

СНИМЉЕНА ЈОШ ЈЕДНА ГРДОСИЈА НА ЈАДРАНУ: Истраживачи је пратили и направили невероватне снимке (ВИДЕО)

Избори су одржани 30. августа, а два дана касније "вечни владар" Црне Горе Мило Ђукановић и његова Демократска партија социјалиста признали су пораз, иако то још не значи да је актуелни председник, који се већ три деценије налази на власти, спреман да постане лидер опозиције.

Погледајмо прво како су се избори завршили. Црна Гора има 81 представника у парламенту што значи да је за формирање владе потребно освојити минимум 41 мандат и тачно толико је удружена опозиција и освојила. Највише мандата је освојила ДПС (30), али недовољно за састављање владе. Водећа опозициона коалиција "За будућност Црне Горе" добила је 27 мандата и може саставити владу с блоком "Мир је наша нација" (10 мандата) и грађанским покретом "Уједињена реформска акција" (четири мандата). Притом ће у владу вероватно узети и Бошњачку странку која заступа права мањине и има 3 мандата.

Прво што ћемо уочити код ове три коалиције, које су се груписале у једну велику, јесте то да су то покрети/странке окупљени заједно да би могли, напокон, надјачати Ђукановића. То је заправо релативно популарна пракса у демократском свету, али такве велике коалиционе владе могу бити поприлично нестабилне. Разумљиво је и зашто - разне политичке фракције и идеје групишу се с циљем "борбе против заједничког непријатеља", а у случају победе њихове интерне поделе брзо излазе на видело.

То ће се вероватно догодити и у Црној Гори иако заправо између наведених и нема тако великих разлика - барем ако говоримо о "главним идејама". Тако на пример сви актери који се сада спремају да формирају нову власт наводе како им је циљ улазак у Европску унију. Но, ако пак "заронимо дубље" наићи ћемо на цели низ политичких контрадикција.

Главни блок "За будућност Црне Горе" сматра се про-српским блоком. У њему пак имамо цели низ мањих странака која су расуте преко целог политичког компаса. Тако имамо ту и крајње десничарску Партију српских радикала, али и крајње левичарску странку која се назива Југословенска комунистичка партија. С друге стране Уједињена реформска акција је пак социјално-либерални блок који укључује представнике прогресивне и зелене политике у Црној Гори. Занимљив је и трећи блок. Из назива "Мир је наша нација" нећемо сазнати много, али ни програм им није нарочито детаљан. Реч је о политичком блоку који примарно истиче борбу против корупције као главни повод за постојање.

Наравно, главни повод свим наведеним групацијама је било рушење Мила Ђукановића с власти и у томе су сада највероватније и успели (о томе зашто још ништа није готово нешто касније).

опозициона коалиција у ЦГ / Извор: СД/илустрација

Како се уопште догодило да Ђукановић изгуби? Није тајна да је током 30 година Црну Гору претворио у земљу у којој је њему јако тешко изгубити изборе!

Заправо, Мило је у великој мери сам себи крив. У типичној жељи једног ауторитарног лидера настојао је све аспекте Црне Горе подредити себи. У томе је у великој мери и успео, а чињеница да слови за човека у којег Запад има "поверење" (односно да ће бити кочница према интересима Београда, а још шире и Москве) омогућила му је да влада без "спољног" изазова. Остала је заправо тек једна институција која му још није била подређена - Српска православна црква.

Да није дирао у цркву Мило Ђукановић би данас, нарочито имајући у виду тесне резултате избора, и даље био "мирно" на власти, али "нешто му није дало мира" (да не кажемо неко). Тако је крајем прошле године одлучио донети контроверзни Закон о религијским слободама. Звучи позитивно, но иза тог назива заправо се крије идеја стварања црквеног раскола у Црној Гори, односно формирање нове Црногорске (про-Мило) православне цркве. На Српску православну цркву, коју сматра продуженом руком не Бога већ Београда, ударио је одредбом којом се сва црквена имовина пре 1918. треба пребацити у руке државе.

Је ли могуће да је Ђукановић мислио да ће му то "глатко проћи"? Могуће је. Једна од последица бивања на власти 30 година је окружење људима који више нису у стању критички коментарисати одлуке вође - њихов посао се своди на климање главом.

У сваком случају ништа није прошло "глатко" - у дубокој зими букнули су највећи анти-владини протести од црногорске независности (или од доласка Ђукановића на власт - исто је). И тако се још једном показало, што није нарочито оптимистично, да ће људе на крају чешће подстаћи ствари попут религије, а не оно што их се тиче пуно директније, ствари попут економије, животног стандарда, корупције... Јер Црна Гора под Ђукановићем већ је одавно "зрела" за промене, али оне су изгледале готово немогуће. Тек сада, када је дирнуо у цркву, плаћа политичким падом.

Али и пад с власти није крај Мила Ђукановића, можда чак није ни његов крај власти? Наиме, његова странка ДПС позвала је 6. септембра 2020. све присталице да се окупе у Подгорици на скупу под слоганом "Црна Гора изнад свега". Којим поводом? Да би, тврде из странке, "показали љубав према својој земљи". Заиста? Некако не звучи баш тако безазлено.

Опозиционе странке већ су осудиле овај потез ДПС-а истичући како им је циљ створити напетости. Позвали су своје присталице да не долазе и да не наседају на могуће провокације у Подгорици и другде. Политички аналитичар Сергеј Секуловић коментарисао је:

- Овај скуп је производ фрустрације владајуће странке која сада жели хомогенизовати и окупити своје чланство. У таквој атмосфери може доћи до раста напетости и тешко је предвидети последице.

скуп подршке опозицији након избора у ЦГ / Извор: Профимедиа

Наизглед све делује мирно. Штавише, из ДПС-а су поручили како су спремни "безусловно подржати сваку Владу која следи антифашизам, грађанску државу и европски пут". И опет, као и у случају црногорских коалиција, закона и парола - речи увек звуче оптимистично, али стварно стање ствари није нужно такво.

Види ли Ђукановић још прилику за задржавање власти? Да, већ сада фокусиран је на најслабију карику, ону коју се можда може експлоатисати, а то је чињеница да нема хомогенизације на страни брзо окупљених опозиционих блокова. Истовремено, Ђукановић је већ заиграо на карту "спољне саботаже", тврдећи да су Београд и српски медији криви за његов пораз на изборима. То је нешто што у сваком тренутку може стишати или појачати.

Но, Црна Гора мора бити свесна да није сама на свету. Неке ствари се догађају мимо ње, па и сам Ђукановић није био на власти у вакууму - да није било његовог про-западног деловања које је кулминирало увођењем Црне Горе у НАТО савез, досадашња прича о Црној Гори била би свакако другачија.

Ако пак ова новосложена опозиција, која би ускоро могла постати власт, крене с неким "радикалним" идејама, на пример позивом за излазак из НАТО-а, напетости унутар Црне Горе нагло ће ескалирати јер ће "споља" бити дојављено да морају. С друге стране, ако нова власт и ДПС пронађу заједнички језик, на пример у виду корачања према комплетирању евроатлантске интеграције (а чини се да то и јесте случај), можда све буде и пуно мирније него што неки прогнозирају.

Што се пак тиче интензитета "про-руске" компоненте изборних победника тек треба видети колико је то стварно истина, а колико ДПС-ово предизборно застрашивање. Као што смо и рекли, позив за излазак Црне Горе из НАТО-а био би врло јасан знак.

Неки пак сматрају да ће Црна Гора сада засигурно укинути признање тзв. државе Косово. Опет - питање је хоће ли. Док се о томе спекулише Александар Вучић и Авдулах Хоти "друже" се са Трампом у Белој кући и потписују економске уговоре. На крају дана и Црна Гора и Србија желе чланство у Европској унији (Србија не жели чланство у НАТО-у иако у исто време настоји имати добре односе са овом војном алијансом).

Транзиција власти у Црној Гори је битна односно начин на који ће се иста извести. Идеално би било да је што мирнија јер у неколико лоших потеза може се претворити у нешто опасно, а то је онда лоше и за целу нашу регију у којој опасности и даље имају тенденцију палити се једна за другом.

БИВШИ ЗВАНИЧНИК ПЕНТАГОНА РАСКРИНКАО ЂУКАНОВИЋА: Мило је пао због корупције и организованог криминала!