У знак захвалности за помоћ Србима овог краја у борбама против Турака: Подигнута биста Карађорђу
Машићка буна, сматрају историчари, представља први устанак српског становништва против Османског царства на простору Босанске Крајине
Стево Стојнић, неимар из Машића, села код Градишке, који је у свом селу изградио цркву брвнару, надстрешницу, уредио гробље на Гају и иницирао више других радних акција, сада је, у знак захвалности за помоћ Србима овог краја у борбама против Турака, финансирао постављање бисте Карађорђу Петровићу.
Некада летовалиште ВЛАДАРА И ПЛЕМИЋА, а данас све пршти од ЛУКСУЗА: Овај град у Црној Гори има богату историју
ЗДРАВКО ЋЕ КОНАЧНО ИСПУНИТИ СВОЈ ЦИЉ: Креће лов на фотеље, Кривокапић оснива своју странку - познато како ће се звати
ПОЗНАТ ИДЕНТИТЕТ УХАПШЕНОГ ПРИПАДНИКА КАВАЧКОГ КЛАНА: Алмир Јаховић покушао да убије шкаљарца док је био са децом?
Стево каже да је остварена његова давнашња жеља, јер је Карађорђева улога током чувене Машићке буне 1806. године била веома важна за јачање борбе за ослобођење. Она је била прва, велика српска побуна против турске власти у Босанском пашалуку.
Овај догађај више од два века надахњује историчаре, али и мештане, који чувају легенде и сведоче о том догађају.
- Овде је Карађорђе Петровић пронашао јатаке, спремне за борбу против вишевековног завојевача. То су били кнез Милутин Благојевић и свештеник Јовичић, чије име историчари не наводе. Вест о устанку убрзо се проширила Босанском Крајином. То је био наговештај и путоказ босанско-херцеговачког устанка, који је 1878. године донео слободу читавом српском народу - испричао је Стојнић.
Машићка буна, сматрају историчари, представља први устанак српског становништва против Османског царства на простору Босанске Крајине. На спомен-плочама, поред Карађорђеве бисте, мештани Машића и других поткозарских села имају прилику да науче важну лекцију из наше историје, казао је Стојнић.
Он планира да почетком августа сазове Машићане, госте из других места и своје сараднике, да свечано открију Карађорђеву бисту која доминира целим крајем.
- Овде су трагови наших предака, одавде су кренули храбри Машићани у борбу са слободу свога рода. Њихова жртва је голема. О томе се вековима проноси прича, на том усменом предању одрасле су многе генерације. Учесници Машићке буне против Турака заслужили су почаст, а ова биста, коју је урадио сликар Младен Стајчић, то сигурно јесте - казао је Стојнић, похваливши сарадњу и помоћ више установа и појединаца.
То су градска управа Градишка, Завичајни музеј, Српско друштво "Просвета", машићка парохија СПЦ, Месна заједница Машићи…
- Желим да младе генерације чувају успомену на Машићку буну која је крупним словима уписана у славну српску историју. Споменик треба да буде место окупљања и упознавања са делима славних предака. Веома сам срећан, као и цела моја породица, зато што ће споменик Карађорђу засигурно сведочити о своме неимару и градитељу - сматра Стево Стојнић, угледни мештанин Машића, успешан приватни предузетник и иницијатор многих акција у свом селу.
По писању Стојана Бијелића, хроничара Бањалуке и Босанске Крајине, Машићку буну поједини историчари повезују са почетком деловања Јована Јанчића.
Бијелић је тридесетих година 20. века о томе објављивао чланке у "Врбаским новинама". Он наводи да је 1806. године избила буна у Машићима, највећем селу под планином Козаром. Према том извору из 1933. године, Карађорђе је намеравао да побуни Босанску Крајину и ступи у контакт са француским генералом Мармоном, који је у то време заузео суседну Војну Крајину.
Међутим, Карађорђеви јатаци нису били способни за овај подухват зато што је народ био веома сиромашан и без оружја. Изузетак су били Машићи, због бољег материјалног положаја од околине. Козара је пружала погодно уточиште за скривање, а Сава за пребјег у Аустрију у случају неуспеха.
На плочама од камена, поред Карађорђеве бисте, исписане су поруке које сведоче о историји Машића. Написала их је професорица Радана Станишљевић из Градишке.
"Козара одњихала поље машићко, рађали се и гинули за слободу борци, јунаци, деца Козаре, синови једног села - Машића. Јуришали у вечност 1806, 1834, 1914-1918, 1941-1945, 1991-1995. године."
Овде је, такође у камену, уклесана заветна порука кнеза Лазара изречена у косовском боју: "Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека."