Милорад Вучелић о прогону студентских гласила Београдског универзитета у доба СФРЈ: Часопис "Студент" је био само један у низу забрањених

Јосип Броз Тито / Извор: Профимедиа

Касније је санкционисана и "Књижевна реч"

Почетак седамдесетих обележиле су забране неколико бројева листа "Студент", који је тада као главни уредник потписивао Милорад Вучелић. Међу првима био је забрањен број из 1971. у коме су штампане дискусије о уставним амандманима на Београдском универзитету, одржане на Правном факултету.

КАРДЕЉЕВА ОМЧА НАД СРБИЈОМ: Како је највећа република у Југославији свођена на Београдски пашалук

Брата и сестру су Немци ВЕЗАЛИ ЗА ТОП, да погину од српске артиљерије: Судбина је за њих имала другачији план

ВЕЛИКА ИСТИНА О ТИТОВОЈ СМРТИ: Да лекари нису урадили ЈЕДНУ СТВАР, живео би дуже?

- Студенти су листом устали против уставних промена и амандмана који су били претеча Устава из 1974. који је разорио Југославију - присећа се Вучелић. - Био је то скуп на коме се бранила Југославија и план њеног разарања. Студенти су били крајње критички настројени према томе шта Броз спрема уставним амандманима.

"Студент" је једини објавио и дискусије професора са Правног факултета о уставним променама у два броја. Забрана је стигла, али је број у коме су били текстови - Михаила Ђурића, Стевана Врачара, Александра Граса, Стеве Ђорђевића (устао и против одредбе да Тито буде проглашен за доживотног председника због чега је страдао) - већ био распродат.

- "Студент" је био забрањиван још једанпут због напада на Тита - каже Вучелић.

- Тада су били пренети и неки текстови љубљанске "Трибуне", а последњи "Студент", који је повучен из продаје, био је андерграунд издање. То се догодило крајем 1971, а против уредника "Студента", мене, Јовице Аћина, Предрага Богдановића Ција и Марка Кековића покренута је истрага, а касније оптужница. Ми смо 1972. због увреде председника Тита, државе и наводног ширења порнографије у неким стриповима, осуђени на годину дана затвора, односно две године условно - додаје он.

Пре тога је забрањен и "Студент" у коме су објављене све 23 забране српских либерала. Ту су биле побројане све стопиране књиге, документа, изложбе, представе, филмови, као и карикатуре чувеног Француза Онореа Домијеа, иначе творца ове ликовне и новинарске форме.

- Забрањене су и оне. Поред тога што сам био условно осуђен за злочин против Тита и државе, остао сам и без посла, као и Аћин, Ци и Кековић - прича Вучелић.

Касније је забрањена и "Књижевна реч" због Вучелићевог текста о друштвеној кризи. Узгред, Вучелић је и аутор последње забрањене књиге у Србији "Осумњичено друштво" (1987).

АПИСОВЕ ПОСЛЕДЊЕ РЕЧИ: Знао је да ће бити СТРЕЉАН, због његове поруке ће ЗАДРХТАТИ СВАКО СРПСКО СРЦЕ