ЊЕГОВА СМРТ ЈЕ И ДАЉЕ МИСТЕРИЈА: Крцун је ЈЕДИНИ смео да КАЖЕ НЕ Титу, после погибије му ОДРУБИЛИ ГЛАВУ (ФОТО)

Слободан Пенезић Крцун / Извор: Фото: Profimedia/Ilustracija/Twitter/RobertRobi

Постоје многе верзије несреће.

Шестог новембра ове године навршило се пет и по деценија од како је у саобраћајној несрећи на Ибарској магистрали, у селу Шопић код Лазаревца, погинуо народни херој Слободан Пенезић Крцун, тадашњи председник Владе Републике Србије и високи партијски функционер. До дана данашњег остала је велика мистерија око погибије контроверзног политичара, по многима великог националисте и навијача Црвене звезде, човека који је једино смео да се супротстави Јосипу Брозу Титу, али и великом патриоти који је дао велики допринос развоју ужичког краја.

УБИЦА који је из сенке ВЛАДАО РУСИЈОМ: И сам СТАЉИН га се плашио, егзекутор ВЕЛИКЕ ЧИСТКЕ! (ВИДЕО)

СЛАВНИ СРПСКИ НОВИНАР СТРАДАО ЈЕ НА ЈЕЗИВ НАЧИН, а његова смрт је МИСТЕРИЈА и после 25 година!

СЕЈАО ЈЕ ПОТОМКЕ ПО ЦЕЛОЈ ЕВРОПИ! Кнез Милош је имао ШЕСНАЕСТОРО ДЕЦЕ, и сва су имала ЈЕЗИВУ СУДБИНУ

Према званичној истрази, Крцунова кола су због велике кише проклизала по блату, услед чега је возач изгубио контролу над возилом које је слетело са пута и при брзини од 130 километара на сат ударио у дрво.

По другој верзији несрећу је исценирала УДБА, која се првог послератног руководиоца ОЗНЕ решила баш по Титовом наређењу. Отуда ваљда и виц у којем Тито, кад му је саопштено да је Крцун погинуо, погледавши на сат запитао: "Шта, већ је пола два". Зна се и то да се у ужичком крају после Крцуновог страдања шапатом певала песма: "Златиборе шапни Тари да Крцуна уби стари".

Приликом сеоских седељки, свињокоља и пецидбе ракије, нарочито зими – у децембру, кад пада годишњица Крцуновог страдања у Роћевићима, поведе се прича о исправности дела роћевачких петооктобарских вођа. Миленко Величић из Пекчанице тврди да је Крцун крив за десетине хиљада Срба прогнаних на Голи оток и да му никада није било места нигде у Србији а камоли у Роћевићима.

Његов комшија Драгослав Радовановић мисли да споменике не треба рушити без обзира чији су јер они су сведоци једног времена, и добри и лоши.

The referenced media source is missing and needs to be re-embedded.

Нова осмогодишња школа у Роћевићима, селу надомак Краљева, 1970. добила је Крцуново име, а испред школе урађена су два постамента на којима су постављене бисте Слободана Пенезића и Радоша Ракића, студента медицине и првоборца из суседног села Пекчанице, који је као припадник партизанских јединица погинуо у Босни 1943. у својој 22 години. Многима је сметало, нарочито великој фамилији Ракић, што је Радошева биста била далеко скромнија и мања него Крцунова, али се партијска у то време није порицала.

Петооктобарске промене 2000-те године биле су кобне и за Титовог саборца. У револуционарном заносу, у ноћи између 21 и 22. децембра,одмах после Светог Николе, сеоски лидери протеста одрубили су главу са попрсја и постамента постављеног у част српког револуционара и политичара. Следеће ноћи одрубљена глава бачена је у сеоски поток где су је временом прекрили муљ, шут и други отпад. Бисту Радоша Ракића, иако је био комуниста и Титов партизан, нико није дирао-стоји и данас испред школе која од 2000. године носи име песника Јована Дучића. Прича се, да Радошеву бисту нико није смео да скрнави јер су Ракићи највећа фамилија у Пекчаници и околним селима те су се егзекутори плашили последица.

Истина, у разговорима, чак и кад се потегне чашица више чувене роћевачке препеченице, нема више оне некадашње острашћености, препирке и свађа око улоге Слобадана Пенезића Крцуна у српској историји. На њега, бар што се Роћевића тиче, подсећа само постамент његове некадашње бисте.

ТИТОВ ЛЕКАР ОТВОРИО ДУШУ: Лежао је на самрти и ДРЖАО ПИШТОЉ, једну ствар НИКАКО НИСУ СМЕЛИ да му кажу