СВЕ ТАЈНЕ ЦРНЕ РУКЕ: Ко је заправо био АПИС, најконтроверзнији српски пуковник, а ко његови саборци?
Припадници "Младе Босне" из чијих редова су и атентатори на надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију су дефинитивно имали контакте са одређеним члановима "Црне руке".
После смртне пресуде војног суда у Првом светском рату, на Солунском пољу на данашњи дан 1917. године стрељани су генералштабни пуковник српске војске Драгутин Димитријевић Апис. Погубљени су и мајори Љубо Вуловић и Раде Малобабић, осуђени као организатори атентата на регента Александра Карађорђевића.Тајна организација српских официра "Уједињење или смрт", познатија као "Црна рука", најпознатија конспиртативна организација са ових простора, имала је пресудан утицај на догађаје са почетка 20. века.
Да ли знате ко је први Србин у Америци? Отишао је пре Пупина и Тесле: ОСНОВАО ЈЕ ТЕКСАС, био судија...
ДРАГОЉУБ ТРАЈКОВИЋ, праведник међу народима из Србије: Како се свет поклонио једном наизглед обичном човеку
Тајна исхране НИКОЛЕ ТЕСЛЕ: Никада ово нисам појео и верујем да ми је то продужило живот
Званично је основана 1911. године , а њени корени сежу деценију раније, када је формирана завереничка група која је извршила убиство последњег српског монарха из династије Обреновић. “Црну руку” су углавном чинили млађи завереници умешани у убиство краља Александра и краљице Драге. Централна личност организације био је пуковник Драгутин Димитријевић Апис. Чланови ове организације, поред Аписа, били су легендарни Војин Поповић војвода Вук,мајор Воја Танкосић, мајор Драгутин Гавриловић - командант одбране Београда, Панта Драшкић - краљев ордонанс, Мустафа Голубић као и многи други.
Симпатије према Апису и организацији нису криле ни значајне личности тог доба Арчибалд Рајс, владика Николај Велимировић, Бранислав Нушић, Милан Ракић а незванични заштитник ове групе био је војвода Путник. “Уједињење или смрт” имало је панславистичке циљеве, и намеру да уједини све територије Јужних Словена, али у историји ће остати познатије по својим “превратничким акцијама”. Црнорукци су сматрани једном од "три гране власте" у Краљевини Србији, и у борби за превласт са Двором и Пашићевим радикалима нису бирали средства.
Верује се да су Апис и људи из његовог окружења имали значајну улогу у абдикацији престолонаследника Ђорђа и самим тим у смени у наследној линији монархије. Са престолонаследником Александром, Апис и црнорукци имали су динамичан однос, у старту је било обостраних симпатија, а будући краљ је и новчано помогао рад њиховог гласила - часописа "Пијемонт". Касније под утицајем политичара, као и официра који нису били део организације, долази до размимоилажења које ће кулминирати нестанком Аписа и његовер групе са историјске сцене.
Отворени сукоб са Пашићем и радикалима десио се после Балканских ратова, тачније на пролеће 1914. године. По среди је била борба око првенства војних и цивилних власти у новоослобођеним крајевима и већ тада се веровално да црнорукци могу извести државни удар. Тај сценарио онемогућио је, још један велики историјски догађај у којем се могу видети "отисци Црне руке" - Сарајевски атенат.
Припадници "Младе Босне" из чијих редова су и атентатори на надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију, дефинитивно су имали контакте са одређеним члановима "Црне руке" али ће стварна улога Аписа, Танкосића и другова, вероватно заувек остати мистерија и предмет нагађања. Током Великог рата припадници ове официрске организације узели су учешцће у најкрвавијим биткама и истакли се храброшћу и јунаштвом. Поделили су судбину српске војске са којом су прешли преко Албаније, затим на Крф, а потом у Солун, где је запечаћена судбина ове групације.
Апис и група његових најближих људи ухапшени су крајем 1916. у Солуну због наводног покушаја атентата на регента Александра Карађорђевића, 11. септембра код места Острова, у позадини Солунског фронта. Са Димитријевићем, ухапшени су и припадници “Младе Босне” Раде Малобабић и Мухамед Мехмедбашић што иде у прилог теорији да је био умешан у Сарајевски атентат.
Приликом ревизије Солунског процеса 1953. године утврђено је да су "атентат" инсценирали сам Александар Карађорђевић и Радикална странка, па су сви осуђени - рехабилитовани.
Апис је ухапшен на Солунском фронту у децембру 1916. године као припадник тајне организације "Уједињење или смрт", познате и као "Црна рука", коју је са неколико другова основао 1911. ради рушења Османског царства и Аустроугарске, те остварења народног идеала - уједињења Срба. Као начелник Обавјештајног одељења Главног генералштаба српске војске повезао се са националноослободилачким покретима и организацијама Срба ван Србије. Био је главни инспиратор официрске завере и убиства краља Александра Обреновића и краљице Драге Машин 11. јуна 1903. године, чиме је одлучујуће допринио да се на српски пријесто врати династија Карађорђевић.
Познато је да је Мустафа Голубић, један од најконтроверзнијих личности тог доба у Србији, одликовани солунски борац и члан "Црне руке", одбио да сведочи на суђењу Апису и да је касније постао велики противник династије Карађорђевић и Стаљинов шпијун и оперативац за ликвидације.
"Нудим своју главу и молим да будем СТРЕЉАНА ЈА!"- Жена која је својим животом бранила Дражу, а коју је СРБИЈА заборавила
Милорад Вучелић о прогону студентских гласила Београдског универзитета у доба СФРЈ: Часопис "Студент" је био само један у низу забрањених
КАРДЕЉЕВА ОМЧА НАД СРБИЈОМ: Како је највећа република у Југославији свођена на Београдски пашалук
Брата и сестру су Немци ВЕЗАЛИ ЗА ТОП, да погину од српске артиљерије: Судбина је за њих имала другачији план
