Како су Руси увели радну недељу од пет дана: Одједном се фабричке машине нису чуле недељом!
Прича о томе како је СССР створио нову радну недељу од само 5 дана избацивши суботу и недељу
Крајем 1929. године у СССР-у, за време Стаљинове владавине, уведене су радикалне промене у совјетски календар - створена је нова недеља (седмица) од пет радних дана, без викенда!
Но, пре него што се осврнемо на детаље овог историјског куриозитета, кренимо редом. Прва велика промена календара обављена је за време Лењина у фебруару 1918. - Лењин је тада наредио да се "прескочи" 12 дана како би се СССР ускладио с грегоријанским календаром. Наиме, до тада је коришћен јулијански (због те чињенице се славна Октобарска револуција, према данас најзаступљенијем грегоријанском календару, заправо догодила у новембру, а не у октобру).
"КОВИД ПАСОШИ" УСКОРО ПОСТАЈУ РЕАЛНОСТ? Ова идеја све гласнија у свету, познато како ће функционисати
КУЛТУРНА БАШТИНА У СРЦУ БЕОГРАДА: Влада Србије заштитила подручје уз Улицу кнеза Милоша!
"ПРЕД НАМА ЈЕ 2021. КОЈА ЋЕ УЋИ У ИСТОРИЈУ МЕДИЦИНЕ" Коронавирус је највећа здравствена КАТАСТРОФА
Но, Лењиново усклађивање календара није било ништа према "захвату" који ће касније спровести Стаљин. Заправо на идеју стварања нове недеље, у којој би се избацио викенд, први је дошао совјетски економиста Јуриј Ларин, а Стаљину се изузетно допала.
Наравно, сама помисао на недељу без викенда звучи као некаква најгора ноћна мора. Радници и студенти широм света током седмице броје дане до викенда, опуштања, дружења, "прикупљања енергије" за нову радну недељу. Тешко је уопште замислити живот у којем ти викенди одједном не постоје - но, управо то се догодило совјетским радницима у новембру 1929. те ће потрајати, уз неке измене, више од деценије!
Циљ стварања нове недеље од 5 радних дана без викенда био је осигурати да фабрике раде без престанка јер до тада су се, барем недељом, машине гасиле, производња би стала, а совјетским властима то је било неприхватљиво у контексту јуришања да сустигну (и престигну) економску снагу других светских сила. Наравно, ту су биле и познате "петолетке", планови направљени за 5 година унапред који су апсолутно морали да се испуне по питању економске производње.
Уз недељу од 5 дана продуктивност би се, наравно, знатно повећала, машине се никада не би гасиле... али шта је са радницима? Значи ли то да су они радили без престанка дан за даном? Не, тако шта ни Стаљин не би могао да наметне. Систем је изгледао овако - тих 5 дана, пошто традиционални називи (понедељак, уторак...) више не важе, подељено је по бојама. Тако је први дан у нове недеље постао "жути дан", други је био наранџасти, па црвени, љубичасти и на крају, последњи пети дан је био зелени дан.
По истом кључу подељени су и радници. Једна петина радне снаге постала је жута група, друга наранџаста, црвена, итд. Другим речима, "жути радник" имао је право на слободан дан када је био "жути дан". Дакле, радило се четири дана у низу, а пети дан био је слободан - но, наравно, не за све, већ само за петину радне снаге!
Не треба ни спомињати до које мере је ово утицало на друштвени живот тадашњих совјетских радника. Рецимо један "љубичасти радник" тешко је могао да одржава контакте с радником из неке друге боје - јер им се слободни дани никада нису поклапали. Осим у случају празника - наиме, нови совјетски календар није мењао број дана у години, сваки месец имао је по шест 5-дневних недеља, а да би се све заокружило на 365 дана проглашено је 5 националних празника распоређених током читаве године.
Ипак, ако занемаримо празнике, радници другачијих боја ретко су се виђали. Да ствар буде још и гора супружници су најчешће добијали друге боје што значи да током недеље никада нису имали слободан дан истовремено!
Иако је недвосмислено ова радикална шема осмишљена како би се машине држале вечито упаљенима, неки сматрају да су постојали и други мотиви - да су се мужевима и женама намерно давале другачије групе како би се "разбио породични живот" док је изостанак класичне суботе и недеље био свакако усмерен против религијске праксе. Ово друго готово сигурно је тачно, што се пак тиче намерног раздвајања мужева и жена не нужно - наиме, ускоро након имплементације муж и жена могли су да поднесу захтев да их ставе у "исту боју" (што је са друге стране поново морало да буде одобрено од стране совјетске бирократије).
Колико дуго је потрајала ова нимало угодна 5-дневна недеља? Не предуго, већ 1931. власти су вратиле суботу тако да је недеља сада постала 6-дневна, али недељу неће вратити све до 1940. године.
Је ли све било баш тако сиво? Углавном јесте, иако је било и неких по раднике позитивних мера - наиме, СССР је годину дана пре скраћивања недеље, односно 1928., смањио радни дан са 8 на 7 сати рада.
Да ли је 5-дневна, а касније 6-дневна радна недеља била успешна из перспективе продуктивности? И не баш - јер да јесте не би СССР у крајњој линији 1940. одустао од ових експеримената. Наиме, било је доста проблема. Као прво, машине нису биле у стању да раде непрекидно, квариле су се знатно чешће. Било је тешко постићи организованост радника, било је доста конфузије. У "нормалној" недељи радници су свесни целог процеса и могу адекватније да делују - у совјетској недељи према бојама то више није био случај. Шта ако је неки проблем на машини знао да поправи само "жути" радник, а њега тог дана нема у фабрици? Општа међусобна комуникација била је отежана као и чињеница да је на погону одједном радило увек само 80 одсто радне снаге умјесто 100 одсто.
Експеримент с 5-дневним и 6-дневним радним недељама потрајао је више од деценије, а ту је било свакако и разних других експериментисања око радничке продуктивности који сада већ припадају историјским куриозитетима. Ипак, ако се гледа само статистика, једна чињеница није спорна - СССР је за кратко време, од руралне и слабо развијене земље (односно њених чланица с Русијом као највећом) постао светска супер-сила која је успела да заустави нацистичку инвазију и затим се деценијама такмичи са САД за доминацију у свету.