Како је на дно Црног мора послата "ЈЕРМЕНИЈА" и постала КРВАВА ГРОБНИЦА за осам хиљада људи?
Питање је да ли би "Јерменију" задесила оваква несрећа да јој у последњи час није наређено да успут покупи још људи
Иако је оригинално изграђена (1928. у тадашњем Лењинграду) као путнички брод, совјетски брод "Јерменија" за време Другог светског рата постаје болнички брод за превоз рањених војника и цивила преко Црног мора.
НЕВЕРОВАТНИ СНИМЦИ ЕПСКЕ БИТКЕ ИЗМЕЂУ КИНЕЗА И ИНДИЈАЦА: Погледајте какав је то метеж био (МАПА/ВИДЕО)
РАМА БЕЗ БЛАМА! Отишао у САД да преговара о вакцини - пронађен како купује патике (ФОТО)
(УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО) КАО ДА СУ ДЕМОНИ, А НЕ ЉУДИ: Победа Азербејџана или ИСИС-а, шта се прославља?!
Изграђена је да би превозила максимално око 900 путника, а за време рата на њој Црно море прелазиле су хиљаде рањених војника и цивила. Дугачка нешто више од 112 метара, имала је тежину од око 4.000 тона те је пловила брзином од око 14,5 чворова.
1941. година је година када су Хитлерове снаге покренуле инвазију на Совјетски Савез (22. јуна - Операција "Барбароса"). До краја октобра исте године немачка 11. армија, под командом генерала Ериха фон Манстајна, одсекла је приступ Криму те је кренула опсада Севастопоља. Дакле, једини спас с полуострва био је преко мора. За многе тај спас био је управо брод "Јерменија", али почетком новембра те године за многе ће постати и њихов стравичан плави гроб.
7. новембра 1941. "Јерменију" су торпедима потопили немачки војни авиони "Хајнекел". На брод су се вијориле обавезне заставе Црвеног крста, на трупу брода такође су се истицале јасно видљиве ознаке које дају до знања да се ради о болничком броду за превоз рањеника, но нападачима то очито није ништа значило - још један ратни злочин у низу злочина против човечности почињених за време Другог светског рата...
Тог кобног дана "Јерменија" се налазила неколико миља од Крима. У ноћи 6. на 7. новембар 1941. тисуће су се укрцале на "Јерменију" у Севастопољу где је владала општа паника. Многи су сматрали како је то једини спас верујући како град само што није пао у руке нациста - тако је заиста и изгледало иако је у коначном исходу Севастопољ одолевао непријатељу још чак 9 месеци.
На брод су се такође укрцали бројни лекари, лекарско особље, њихове породице. Пошто се веровало да је Севастопољ пред падом, настојало се да се ови људе, који ће бити итекако потребни за време рата, спасу по сваку цену. Ту су такође биле и хиљаде рањеника, што војника, што цивила.
Одредиште јој је било совјетска лука Туапсе, у близини Сочија. Но, непосредно пре испловљавања из Севастопоља капетан брода, Владимир Плаушевски, добија наредбу да пре кретања према Туапсу оде још и до Јалте која се налази с источне стране кримског полуострва. Речено му је да тамо мора да покупи још рањеника. "Јерменија" је већ била препуна људи у том тренутку, а по доласку у Јалту укрцано их је још - брод је био дословно "човек на човеку".
Иако ће СССР током рата задржати доминацију на простору Црног мора, у овој раној фази рата Немачка и њени савезници (Румунија, Италија) имали су велику ваздушну супериорност над Црним морем. Потопили су више од 100 совјетских трговачких бродова, те више десетина бродова совјетске морнарице.
Једина потенцијална заштита (изузев за велике совјетске ратне бродове наоружане бројном противваздушном одбраном) за брод попут "Јерменије" било је да плови под окриљем ноћи што би се и догодило да је директно испловила из Севастопоља, односно да јој није наређено да крене још и за Јалту. Тамо јој је дата пратња - два мања ратна брода и два војна авиона - али главна "одбрана", ноћ, више није била присутна. Тек негде иза 7 сати ујутру "Јерменија" напокон испловљава из Јалте.
Неће стићи далеко, 30-ак миља на пучини, око 11 сати ујутру, на небу се појављују немачки „Хајнекел Хе 111“ војни авиони (бомбардери средње величине). "Јерменија" је гађана с два торпеда (1.Staffel Lufttorpedo/KG 28) - први је промашио, али други је био директан погодак. Брод је дословно пукао на пола - цео инцидент, од поготка до потонућа трајао је свега 4 минута.
Очекивано, иако је брод имао максималан капацитет од 900 путника, у овим ратним временима био је пренакрцан рањеницима. Колико се у тренутку ваздушног удара налазило људи на броду? Бројке варирају од минималних 5.000 па до 8.000 људи (консензус је око 7.000). Преживело је свега 8 особа.
Сматра се како је потонуће брода "Јерменија" трећа (или друга, зависно од извора) највећа поморска трагедија у историји.
По броју мртвих слична трагедија била је она брода "Goya" - реч је о норвешком теретном броду (име је добио по славном шпанском сликару Франсиску де Гоји) којег су за време рата заузели Немци те су њиме пред крај Другог светског рата евакуисали војно особље и цивиле из „џепова“ који су се још налазили под немачком контролом на Балтику. 16. априла 1945. "Goyu" је потопила совјетска подморница Л-3, процењује се како је притом од 6.700 путника преживело свега њих 183.
Али без сумње највећа поморска трагедија свих времена такође се догодила за време Другог светског рата када је потопљен немачки војни транспортни брод "Wilhelm Gustloff". Место радње поново је Балтичко море, а починитељ поново совјетска подморница (С-13). Брод је евакуисао махом немачке цивиле и званичнике, а било је ту и избеглица из балтичких земаља, Пољске, па чак и из НДХ. Према појединим проценама (све су врло високе), на броду се у тренутку потонућа налазило око 10.000 људи. Преживело их је свега око 1.000 (укрцани су на мање немачке бродове који су се налазили у близини).
Трагедија је у Другом светском рату било много, тако и поморских. Неке од ових највећих већ полако падају у заборав, барем изван простора где су се догодиле. Свет увелико памти само трагедију путничког брода "Титаниц" (1.517 погинулих, 706 спашених), трагичну причу с почетка 20. века ("Титаниц" је потонуо 1912. године), но постојале су пуно веће трагедије.
Ако гледамо поморске трагедије искључиво из перспективе сразмере броја погинулих и броја спашених - нема сумње, потонуће "Јерменије", с које је спашено свега 8 људи, највећа је поморска трагедија свих времена.