Афричка држава, некада колонија,"кец је у рукаву" многих француских председника, чиме купује СЛОБОДУ

Афричко богатство

У западној Африци настала су прва права царства афричког континента, пре свега средњевековно царство Мали, које је контролисало сахарске трговачке путеве и богатило се на продаји злата и соли. Та цивилизација је настала у долини реке Нигер која је и данас главна река западне Африке и која се протеже на 4180 километара спајајући савремене државе Нигерију, Бенин, Нигер, Мали, Гвинеју и Сијера Леоне, али заправо целокупни западни део континента. Трећа је најдужа река у Африци, након Нила и Конга, а позната је и по својој огромној делти у Гвинејском заливу у Нигерији, познатом налазишту нафтних богатстава. Уједно је та река основица нарочите политичке културе у западној Африци. 

БОМБАШИ САМОУБИЦЕ БОКО ХАРАМА У АКЦИЈИ: Најмање 11 мртвих

РУСКО-ЈАПАНСКИ односи од почетка 20. века до ДАНАС: Токио решио да раскрсти са духовима прошлости?

Долина реке Нигер

Унутар друштвених наука, а највише политикологије, развила се политичка географија као студија међузависности географског простора и политичког процеса, односно изучавање географских последица политичких одлука и акција, географских учесника који се разматрају у доношењу одлука као и улоге било ког географског учесника који је утицао на политичку одлуку. Укратко, ради се о симбиози политике и простора. Тако и ресурси долине реке Нигер омогућавају државама да постану велики актери у Африци; након средњевековног Малија и француске колонијалне управе, данас је то Нигерија, која свој положај дугује нафтном богатству. Истовремено, ти ресурси су довели до крвавих сукоба који ни данас не јењавају у овом делу света. 

АМЕРИКА СЕ ДАВИ У АВГАНИСТАНСКОЈ МОЧВАРИ: Мајка свих бомби НЕМОЋНА пред 16 година пакла!

Од пустиње до обрадиве и плодне земље

Око Нигера се могу видети многи географски различити крајеви. Савремена Мауританија, Мали, Нигер и Чад углавном су дефинисани ширењем сахарске пустиње, суве и неплодне баријере која је вековима служила као природна одбрана градова у унутрашњости Сахаре и давала могућност трговачких кретања само припремљеним и искусним караванама. Јужно од Сахаре налазе се саване с угодном климом и мноштвом обрадиве земље, где су настали и многобројни градови. Нешто јужније почињу да расту тропске прашуме, где нема прилике за добру пољопривреду, а обала је погодна за рибарство и трговину. 

НАУЧНИЦИ ДОШЛИ ДО ВЕЛИКОГ ОТКРИЋА: Судбина нам је одређена још пре 13 миленијума (ВИДЕО)

Чад - бивша француска колонија

Ове географске чињенице чине генезу западноафричких држава и њихових сукоба. За Европљане је стратешки најважнија земља био Чад, подручје многобројних сукоба. Бивша француска колонија успела је да одбаци осамдесетих година нападе либијске војске, а источне границе Чада се нису у потпуности учврстиле са Суданом све до 2010. Француска војска заправо никад није ни отишла из Чада. Последња велика интервенција догодила се у јануару 2013. када су посебне снаге француске војске напале радикалне исламистичке борце који су заузели целу северну половину суседног Малија. То је била операција "Сервал", главна афричка акција председника Франсое Оланда. Французи су упали у средишњи малијски град Мопти, што је оставило велико незадовољство на чадског председника Идриса Дебија. Али Деби је тиме само добио потврду да је Париз одабрао Чад као седиште свог утицаја у Африци.

Раха је ПРВА САУДИЈКА која се попела на највише ВРХОВЕ СВЕТА, али је пролазила кроз жестоке ОСУДЕ! 

Идрис Деби - председник Чада

Деби је класичан афрички владар. На власт је дошао 1990. након што је збацио председника Хисенеа Хабреа уз помоћ француске тајне службе. Сам Деби је био лидер кабинета председника Хабреа, па је водио успешне војне акције над побуњеничким снагама у осамдесетим годинама, што га је прославило као храброг војника. Шест година након државног удара Деби је успоставио први вишестраначки политички систем и освојио председничке изборе. Критичари говоре да има данас мало подршке, јер је своје племе поставио на све нивое власти. Влада земљом која је богата златом и уранијумом, а од 2003. у Чаду почиње експлоатација нафте. Ипак, полупустињска земља је обележена нестабилношћу и насиљем који произилазе из напетости између арапско-муслиманског севера и хришћанско-анимистичког југа. 

ПАКАО ПРЕД ВРАТИМА: Ове године ДЕСЕТ РАТОВА беснеће у свету

Улога Чада током Другог светског рата

Инфраструктурно лоше повезана земља без излаза на море ипак је постала главно подручје француске колонијалне стратегије у Африци. Влада у Паризу је крајем 19. века настојала да у потпуности завлада Сахаром и повеже своје територије у данашњем Сенегалу с француским Сомалилендом односно Џибутијем. Када су Британци упали у Судан и ојачали своје присуство у Египту, а Италијани почели да шурују с либијским владарима, Француска је изгубила могућност владања долином Нила, а најисточнија граница француске колонијалне управе постао је Чад. Ту се створила својеврсна крајина која је требала да одбаци опасности енглеских и италијанских продора. Пустињска земља се у Другом светском рату показала више него потребном; ту се налазило скровиште Слободниг француских снага генерала Шарла де Гола. Из Чада су се планирале акције које су потом разбиле италијанско присуство у Либији па на крају са Британцима избацили немачке снаге из Северне Африке. 

ПАЖЊА ПУТНИЦИ: Опасност од тероризма је највећа у овим земљама

Сукоб са Либијом

То француско присуство се наставило и након проглашења независности. Услед својих релативно мањих природних ресурса, Чад није привлачио много пажње, али су Французи лукаво искористили своје упориште у држави, па су је користили као бастион за заштиту своје друге "колонијалне деце" и нарочито њихових ресурса као што је Нигер (богат уранијумом), Обала Слоноваче (какао) и Габон (нафта). У време Хладног рата ове земље су биле чврсто везане уз Француску, јер је Париз давао преференцијални приступ својим тржиштима као и безбедносна јемства. Та јемства су потврђена 1983. када је либијски пуковник и владар Муамер Ал Гадафи напао Чад настојећи да прошири свој утицај у Сахелу. Како Афричка унија није реаговала, француски председник Франсоа Митеран је наредио позиционирање 3.500 француских војника који су помогли одбацивању либијских снага. 

СИНГАПУР ЈЕ ЛИДЕР, ЧАД НА ЗАЧЕЉУ! А где је Србија по КОРИШЋЕЊУ интернета и друштвених мрежа?

Француско војно присуство у Чаду

Сиромаштво, политичка нестабилност, привредна неразвијеност и етничке напетости нарочито тиште Н'Ђамену, главни град Чада. Стога је повезаност са Француском уједно добродошла у чадској власти. Зато су Французи једноставно наставили своје војно присуство у земљи након деколонизације. Данас је средиште француске регионалне против-терористичке операције "Баркхане" у Чаду, у бази у самој Н'Ђамени која укључује 70 оклопних возила, три "Рафала" и три "Миража 2000" авиона, хеликоптере, тактички транспортни авион и бројне дронове. За своју заштиту, Н'Ђамена без размишљања подржава циљеве француске афричке политике. 

У стампеду на хаџилуку погинуло 1.399 људи

Савезништво са Француском

ДебИ је с тим задовољан јер током година, су се развиле многобројне претње његовој власти. Практично, Париз подржава чврсту власт Дебија и не либи се кориштења својих војних снага да му помогне у одржавању моћи. Тако су 2005. француске посебне снаге помогле да осујете планове Уједињеног фронта за демократску промену у преузимању власти док је Деби био на самиту у Екваторијалној Гвинеји. Слично се догодило 2008. када су чланови унутрашњег круга председника и његова породица покушали да збаце председника, па су заустављени уз помоћ француских обавештајних кругова и наоружања. 

БОКО ХАРАМ НАПАДА НА КУРБАН БАЈРАМ: Убијено 15 цивила, 4 рањено

Однос на релацији Франсоа Оланд - Идрис Деби

Оланд је заправо први француски председник у Петој републици који критикује чадског председника, па га прозива за нестанак и вероватно убиство чадског политичара Оумара Махамата Салеха. Када је започела операција "Сарвал", Деби је искористио ситуацију и послао 2.000 елитних припадника чадских оружаних снага Оланду у помоћ у Малију. Тиме је завршен затегнут однос двојице председника и Француска је прихватила Чад као главног и најспособнијег афричког партнера у борби против милитантних побуњеника и екстремиста у подручју Сахела. Ускоро је Чад показао своју важност; након пада председника Средњеафричке републике Франсое Бозизеа, који је био близак сарадник Дебија, Чад је у потпуности помогао Француској у смиривању стања у овој земљи. А 2015. Чад се придружио стварању западноафричке коалиције која се бори против Боко Харама, милитантне нигеријске групе која се придружила Исламској држави у стварању вилајета Западног Судана. 

ОТИМАЈУ, ПА ИХ УБИЈАЈУ: Екстремисти Боко харама ликвидирали 8 жртава у Камеруну!

Однос Чада и Француске постао је класични облик паришке сарадње с афричким диктаторима, а све у сврху одржавања ресурсних и политичких циљева живим. Чад тиме добија ново наоружање, помоћ међународних тела, а нарочито финансије које се употпуњују све већим добитима од нафте, чиме Деби може одржавати безбедност унутар својих граница. Француска кроз Чад може показати свој утицај и штитити своје интересе у остатку Африке, а тиме и властиту визију себе као велике светске силе која има право сталног места у Савету безбедности УН-а.