УПОЗНАЈТЕ 10 НАЈОПАСНИЈИХ ДРЖАВА АФРИКЕ: Зашто их треба избегавати у широком луку?

Африка је одувек била примамљива за бројне европске освајаче, колонизаторе, а данас је исто тако добро место где ћете у потпуности окушати свој авантуристички дух. Исто тако је погодно тло за оне који беже од закона из својих држава широм света.

Још од стицања независности почевши од 60-их година прошлог века, до данашњих дана, афричке државе су пролазиле кроз велике међудржавне, религијске и етничке сукобе, политичке кризе као да нису довољне силне заразне болести, сиромаштво и опасне животиње да побегнете са "Црног континента" него имате поврх свега константне сукобе који трају годинама па чак и деценијама са слабијим или јачим интензитетом.

Док велики број миграната бежи из Африке и покушава да се домогне Сеуте или Сицилије не би ли свој живот почели испочетка у далеко бољим и хуманијим условима (бар би тако требало да буде), многи авантуристи из Европе и са Запада желе да "пробају" Африку и осете живот у њој бар на неколико дана.

Не кажу џаба, "уколико вас не убију лав или крокодил, убиће вас болести Африке". Овде треба додати можда и опасније појаве: Боко Харам, Исламску државу, Ал-Шабаб, криминал, отмице, крађе, силовања, разне побуњеничке фракције и гериле које се финансирају путем отмица или трговином људима, итд.. Зато постављамо питање да ли је безбедно путовати по егзотичној и многима допадљивој Африци - колевци човечанства, месту одакле је све почело, континенту где су настале прве древне цивилизације.

Многи ће вас одмах одвратити од такве намере, међутим било је и људи који су се после Африке вратили кућама са веома неочекиваним позитивним импресијама, али су чак и они упозорили да уколико идете у такву авантуру морате бити добро информисани о земљи коју посећујете.

Према последњој листи коју је објавио "Травел Риск Мап" о најопаснијим државама света, у самом врху се налазе и поједине афричке земље. Тако своје место у самом врху "црне листе" заузимају Централноафричка Република, Либија, Мали, Сомалија, Јужни Судан и оне су означене као земље са "екстремно високим ризиком за путовања".

Затим следе земље са "опасним безбедносним зонама", а то су: Демократска Република Конго, Нигерија и Египат. Афричке државе високог ризика су и: Буркина Фасо, Чад, Мауританија. Остале спадају у мање опасне државе. Као безопасне су означена Зеленортска острва и Сејшели који су такође острвска држава физички одвојена од континента, са великим утицајем европске и индијске културе.

Међутим, овде треба додати и Мозамбик због деловања снага лојалних Исламској држави на североистоку земље, као и деловања побуњеника Ренамо гериле.

Према листи "Humanity Глобал Пеаце Index Ранкинг" у "клуб" горе наведених земаља уврштене су и Етиопија, Бурунди, Зимбабве и Судан, па пођимо редом.

Етиопија

У Етиопији је пре неколико дана проглашен прекид ватре од стране владе. Сукоб се од новембра 2020. године до пре недељу дана водио између снага Народноослободилачког покрета Тиграја (ТПЛФ) и етиопских федералних снага, извршени су бројни злочини и масакри, маркистички побуњеници су изгубили па повратили контролу над Мекелеом, главним градом одметнуте етиопске регије Тиграј.

У помоћ федералним снагама приступили су борци народа Амхара и борци из Еритреје. Сукоб је настао око прерасподеле власти, јер су Тиграјци дуго били у самом врху федералних институција, па су после доласка Абија Ахмеда истиснути у други план, што је довело до додатне централизације власти и тежње Тиграја за већом аутономијом или независношћу. Поред тога, сукоб је добио и верски контекст, па су извршена бројна убиства и по том основу, а на хиљаде људи је расељено или је морало да побегне у суседни Судан.

Етиопија је деведесетих година била у сукобу са североисточном провинцијом где се сада налази независна држава Еритреја. У Етиопији је активан и такозвани Ослободилачки фронт Оромо, ког Адис Абеба сматра терористичком организацијом, а који Адис Абебу види као "Абасинску колонијалну власт".

Да ствар буде гора, Етиопија је у веома затегнутим односима са Египтом и Суданом због изградње велике бране "Препород" на Плавом Нилу, коју Каиро и Картум виде као директну опасност по снабдевање својих земаља водом, чији је ниво у Нилу већ сада знатно опао, па се два северна суседа плаше да би Етиопија могла знатно да отежа проток Нила, што би угрозило милионе људи у Судану и Египту, којима је Нил једини извор живота, јер највећи број становника живи управо на његовим обалама и самој делти ове реке. То је довело и до заједничких војних маневара Судана и Египта, брзог наоружавања Каира који тиме настоји да заплаши Етиопију.

Свакако, Етиопија и поред богате и јединствене јудео-хришћанске историје и културне баштине, представља трусно тло, и треба се добро информисати уколико желите да посетите ову земљу, где и како можете да путујете, посебно након последњих сукоба.

Зимбабве

Ова земља је недавно прошла кроз велику политичку кризу. Године 2008. после избора су и Роберт Мугабе и његов политички противник Морган Цвангирај прогласили победу. Потом су уследили сукоби у земљи која је постала додатно нестабилна.

Обојица су прогласила победу већ после првог круга избора. Сукоби су обновљени против Мугабеа 2017. године, када је велики број грађана захтевао његов одлазак са власти. То је касније одвело земљу у пуч када је Мугабе свргнут са власти, на срећу без проливања крви.

После свргавања са власти он је са породицом био у кућном притвору, па је после добио имунитет од гоњења заједно са својом супругом, а преминуо је 2019. године у 95. години живота. Зимбабве пати од социјалног насиља, учесталих крађа, корупције и сиромаштва.

Чад

Чад је држава коју бисте могли да избегнете. Сукоби и насиље трају већ дуго. Етнички сукоби и разбојништво, политичке гериле, сукоб владиних снага и побуњеника још увек трају, што је додатно погоршало ситуацију у региону. Око 180.000 грађана Чада било је приморано да напусти своје домове због сукоба, док је 285.000 избеглица из Централноафричке републике и области Дарфур у Судану прелило насиље у своје земље из избегличких кампова у Чаду.

У земљи је вођен суров верски рат између субсахарских хришћана са југа и арапских муслимана са севера још од стицања независности. Либија и Француска као некадашњи колонизатор ове територије били су укључени у сукобе.

Судан је подржавао побуњенике у сукобу и наоружавао их, а Чад је исто то чинио са побуњеницима у Дарфуру у Судану. Три побуњеничке групе су напале Нџамену, главни град Чада, па је Француска послала трупе да заштите Идриса Дебија, кога је опозиција оптуживала за корупцију, а против којег су се окренули и поједини његови генерали попут Јусуфа Тогоимија. Сукоб је вођен од 2005. до 2010. године.

Као официр и председник Чада, Идрис Деби је управљао земљом од 1990. године до 2021. када је убијен у сукобу са побуњеницима на фронту.

Земља тоне у насиље, криминал, сиромаштво и локалне сукобе, па никако није добра за туристе.

Нигерија

Нигерија је позната као најмногољуднија земља Африке и тренутно има преко 180 милиона становника. Она се налази у економској, политичкој и социјалној нестабилности.

Северни, централни и југоисточни делови земље су области погођене великим таласом насиља и сукоба. Преко 40.000 људи је убијено у међуверским сукобима између муслимана и хришчана у овој земљи.

На северу земље делује Исламска држава Западне Африке, наследник Боко Харама која киднапује децу и људе, тргује њима, тражи новац за њихово ослобађање, убија их, пали села и градове, напада војску и врши терористичке акте где год може, укључујући и уништавање хришћанских храмова.

Такође, на југоистоку Нигерије је активан Покрет за еманципацију делте Нигера (МЕНД) као и Осветници са делте Нигера (НДА) који нападају нафтне компаније и њихова постројења. Отмице исељеника и напади на нафтна поља су њихова специјалност.

Ово су довољни разлози да размислите да ли је Нигерија земља у коју треба да путујете. Они који су имали прилике да посете земљу кажу да је југозападни део земље најсигурнији, али да и ту нисте поштеђени крађа уколико не водите рачуна о својим стварима. Северне области заобилазити у широком луку.

Либија

За време Моамера Гадафија, Либија је била "Мека" за посао и живот радника из бивше Југославије. Југословени, односно Срби, били су веома цењени радници и стручњаци у Либији, а Гадафи их је веома добро ценио и плаћао.

2011. је све то пало у воду свргавањем либијског лидера. Настали су опште безвлашће и страховлада. Земљу је бомбардовао НАТО, па су је поделили про-западни милитанти и екстремисти, који су све своје неистомишљенике најсуровије кажњавали.

Сакаћења и ликвидације су постале свакодневица, пресуђивало се људима на улицама. Тако је и Гадафи убијен. И дан данас је ситуација нестабилна, а земља подељена на исток и запад.

Исток под контролом Калифе Хафтара и снага ЛНА, и западни део земље око Триполија под контролом снага оданих Западу. Такође, у земљи постоје и веома екстремне терористичке снаге Исламске државе и Ал-Каиде, као што је то случај са градом Дерна на обали Средоземног мора.

Либију треба заобићи у широком кругу или се излажете великој опасности.

Централноафричка Република

Ова земља субсахарске Африке је веома ризична област за путовања због јачања исламистичких терористичких организација и група које се боре притив владиних снага.

Ситуација у земљи је веома несигурна јер устаници и побуњеници већ дуже време настоје да сруше владу у Бангуију, главном граду земље. Упркос мировном споразуму потписаном још 2008. године, поједине групе су наставиле своје војне активности ка рушењу владе успут ширећи нестабилност и спроводећи терор широм земље све до данас.

Сукоб је још увек у току, и борбе се воде између владиних снага и побуњеничких коалиција Селека (муслиманске милиције) и анти-балака милиција (хришћанске милиције). Први рат је трајао од 2004. до 2007. године, а онда је председник Франсоа Бозизе склопио мир са побуњеницима.

На југоистоку земље делује Божја војска отпора (ЛРА) предвођена Џозефом Конијем и она наставља своју борбу делујући из суседног ДР Конга и Судана настављајући пљачку и отмице цивила, а постоји још много фракција које делују у различитим деловима земље.

ЦАР зарања у дубоку политичку и економску кризу праћену насиљем и масовним ликвидацијама. Племенско-верски сукоби су свакодневица. Земља се суочава са великом хуманитарном кризом и становништво је запало у велику беду и сиромаштво.

ДР Конго

Према истраживањима водећих стручњака и епидемиолога закључак јесте да је од последица сукоба у овој земљи умрло 5,4 милиона људи од 1988. године. Посебно велики проблем држава има на границама које су порозне и слабо брањене где је створено идеално тло за насиље и сукобе. То се посебно манифестовало после геноцида у Руанди (Сукоб Тутса и Хутуа) када је огроман број избеглица ушао из ове земље у Конго.

На истоку земље делују коалиција Уједињене демократске снаге - Национална војска за ослобођење Уганде (АДФ-НАЛУ) и Побуњенички покрет Уганде који су у сукобу са владом Конга и група је уско повезана са сомалијским исламистичким Ал-Шабабом који је близак Исламској држави.

Веома нестабилна држава коју такође треба избећи, а према Тиму Маршалу, аутору књиге "Заточеници географије" за Конго се каже да је то земља "Афричког светског рата".

Судан

У Судану дуго трају унутрашњи сукоби са дубоким последицама по становништво, економију и великим политичким превирањима. Ситуација се додатно погоршала у последњих неколико година.

Сукоб са Јужним Суданом завршен је његовом независношћу. Сукоб се водио на граници тада два ентитета, а сада државе где су локалне заједнице традиционално подржале ону страну коју су сматрале својом.

Дарфур је друго болно питање за Судан. У сукобима у Дарфуру погинуло је око 300.000 људи што укључује и смртне исходе проузроковане глађу и опасним заразним болестима. Укупно је 2,7 милиона људи морало да напусти своје домове од 2003. године.

Мир између суданске владе и побуњеника Покрета за правду и једнакост (ЈЕМ) - једне од највећих побуњеничких група у земљи потписан је 2006. године. Међутим тај мир се показао крхким јер га нису све фракције прихватиле и пристале на њега. 

Сукоб са Јужним Суданом се исцељује захваљујући референдуму који је покренут 2011. године и добијању независности овог већински хришћанског ентитета. Међутим, ситуација у спорном Абјеју на граници муслиманског и арапског Судана и "црног" и хришћанског Јужног Судана остаје неизвесна.

Сомалија

Преко 20 година Сомалија је у раљама грађанског рата. Сукоб између владиних снага помогнутих од стране УН-а и неколико исламистичких група повезаних са Ал-Каидом и Исламском државом још увек трају.

Влада контролише поједине делове земље и главни гради Могадиш и ту стално постоје сукоби око контроле територија око главног града и широм земље. Са слабом стабилношћу у земљи, преко 20 одсто Сомалијаца је било приморано да напусти земљу, у чему им је помогао и УНХЦР.

Посебна опасност из Сомалије јесте пиратство, тј. гусарење, где банде, од којих многе подржане од стране исламиста, нападају стране трговачке, војне и туристичке бродове на самом Рогу Африке и на вратима Црвеног мора.

Међу свим суб-сахарским афричким државама које су искусиле рат у последњих 10 година, Руанда се не налази међу 10 најопаснијих држава.