UPOZNAJTE 10 NAJOPASNIJIH DRŽAVA AFRIKE: Zašto ih treba izbegavati u širokom luku?

Afrika je oduvek bila primamljiva za brojne evropske osvajače, kolonizatore, a danas je isto tako dobro mesto gde ćete u potpunosti okušati svoj avanturistički duh. Isto tako je pogodno tlo za one koji beže od zakona iz svojih država širom sveta.

Još od sticanja nezavisnosti počevši od 60-ih godina prošlog veka, do današnjih dana, afričke države su prolazile kroz velike međudržavne, religijske i etničke sukobe, političke krize kao da nisu dovoljne silne zarazne bolesti, siromaštvo i opasne životinje da pobegnete sa "Crnog kontinenta" nego imate povrh svega konstantne sukobe koji traju godinama pa čak i decenijama sa slabijim ili jačim intenzitetom.

Dok veliki broj migranata beži iz Afrike i pokušava da se domogne Seute ili Sicilije ne bi li svoj život počeli ispočetka u daleko boljim i humanijim uslovima (bar bi tako trebalo da bude), mnogi avanturisti iz Evrope i sa Zapada žele da "probaju" Afriku i osete život u njoj bar na nekoliko dana.

Ne kažu džaba, "ukoliko vas ne ubiju lav ili krokodil, ubiće vas bolesti Afrike". Ovde treba dodati možda i opasnije pojave: Boko Haram, Islamsku državu, Al-Šabab, kriminal, otmice, krađe, silovanja, razne pobunjeničke frakcije i gerile koje se finansiraju putem otmica ili trgovinom ljudima, itd.. Zato postavljamo pitanje da li je bezbedno putovati po egzotičnoj i mnogima dopadljivoj Africi - kolevci čovečanstva, mestu odakle je sve počelo, kontinentu gde su nastale prve drevne civilizacije.

Mnogi će vas odmah odvratiti od takve namere, međutim bilo je i ljudi koji su se posle Afrike vratili kućama sa veoma neočekivanim pozitivnim impresijama, ali su čak i oni upozorili da ukoliko idete u takvu avanturu morate biti dobro informisani o zemlji koju posećujete.

Prema poslednjoj listi koju je objavio "Travel Risk Map" o najopasnijim državama sveta, u samom vrhu se nalaze i pojedine afričke zemlje. Tako svoje mesto u samom vrhu "crne liste" zauzimaju Centralnoafrička Republika, Libija, Mali, Somalija, Južni Sudan i one su označene kao zemlje sa "ekstremno visokim rizikom za putovanja".

Zatim slede zemlje sa "opasnim bezbednosnim zonama", a to su: Demokratska Republika Kongo, Nigerija i Egipat. Afričke države visokog rizika su i: Burkina Faso, Čad, Mauritanija. Ostale spadaju u manje opasne države. Kao bezopasne su označena Zelenortska ostrva i Sejšeli koji su takođe ostrvska država fizički odvojena od kontinenta, sa velikim uticajem evropske i indijske kulture.

Međutim, ovde treba dodati i Mozambik zbog delovanja snaga lojalnih Islamskoj državi na severoistoku zemlje, kao i delovanja pobunjenika Renamo gerile.

Prema listi "Humanity Global Peace Index Ranking" u "klub" gore navedenih zemalja uvrštene su i Etiopija, Burundi, Zimbabve i Sudan, pa pođimo redom.

Etiopija

U Etiopiji je pre nekoliko dana proglašen prekid vatre od strane vlade. Sukob se od novembra 2020. godine do pre nedelju dana vodio između snaga Narodnooslobodilačkog pokreta Tigraja (TPLF) i etiopskih federalnih snaga, izvršeni su brojni zločini i masakri, markistički pobunjenici su izgubili pa povratili kontrolu nad Mekeleom, glavnim gradom odmetnute etiopske regije Tigraj.

U pomoć federalnim snagama pristupili su borci naroda Amhara i borci iz Eritreje. Sukob je nastao oko preraspodele vlasti, jer su Tigrajci dugo bili u samom vrhu federalnih institucija, pa su posle dolaska Abija Ahmeda istisnuti u drugi plan, što je dovelo do dodatne centralizacije vlasti i težnje Tigraja za većom autonomijom ili nezavisnošću. Pored toga, sukob je dobio i verski kontekst, pa su izvršena brojna ubistva i po tom osnovu, a na hiljade ljudi je raseljeno ili je moralo da pobegne u susedni Sudan.

Etiopija je devedesetih godina bila u sukobu sa severoistočnom provincijom gde se sada nalazi nezavisna država Eritreja. U Etiopiji je aktivan i takozvani Oslobodilački front Oromo, kog Adis Abeba smatra terorističkom organizacijom, a koji Adis Abebu vidi kao "Abasinsku kolonijalnu vlast".

Da stvar bude gora, Etiopija je u veoma zategnutim odnosima sa Egiptom i Sudanom zbog izgradnje velike brane "Preporod" na Plavom Nilu, koju Kairo i Kartum vide kao direktnu opasnost po snabdevanje svojih zemalja vodom, čiji je nivo u Nilu već sada znatno opao, pa se dva severna suseda plaše da bi Etiopija mogla znatno da oteža protok Nila, što bi ugrozilo milione ljudi u Sudanu i Egiptu, kojima je Nil jedini izvor života, jer najveći broj stanovnika živi upravo na njegovim obalama i samoj delti ove reke. To je dovelo i do zajedničkih vojnih manevara Sudana i Egipta, brzog naoružavanja Kaira koji time nastoji da zaplaši Etiopiju.

Svakako, Etiopija i pored bogate i jedinstvene judeo-hrišćanske istorije i kulturne baštine, predstavlja trusno tlo, i treba se dobro informisati ukoliko želite da posetite ovu zemlju, gde i kako možete da putujete, posebno nakon poslednjih sukoba.

Zimbabve

Ova zemlja je nedavno prošla kroz veliku političku krizu. Godine 2008. posle izbora su i Robert Mugabe i njegov politički protivnik Morgan Cvangiraj proglasili pobedu. Potom su usledili sukobi u zemlji koja je postala dodatno nestabilna.

Obojica su proglasila pobedu već posle prvog kruga izbora. Sukobi su obnovljeni protiv Mugabea 2017. godine, kada je veliki broj građana zahtevao njegov odlazak sa vlasti. To je kasnije odvelo zemlju u puč kada je Mugabe svrgnut sa vlasti, na sreću bez prolivanja krvi.

Posle svrgavanja sa vlasti on je sa porodicom bio u kućnom pritvoru, pa je posle dobio imunitet od gonjenja zajedno sa svojom suprugom, a preminuo je 2019. godine u 95. godini života. Zimbabve pati od socijalnog nasilja, učestalih krađa, korupcije i siromaštva.

Čad

Čad je država koju biste mogli da izbegnete. Sukobi i nasilje traju već dugo. Etnički sukobi i razbojništvo, političke gerile, sukob vladinih snaga i pobunjenika još uvek traju, što je dodatno pogoršalo situaciju u regionu. Oko 180.000 građana Čada bilo je primorano da napusti svoje domove zbog sukoba, dok je 285.000 izbeglica iz Centralnoafričke republike i oblasti Darfur u Sudanu prelilo nasilje u svoje zemlje iz izbegličkih kampova u Čadu.

U zemlji je vođen surov verski rat između subsaharskih hrišćana sa juga i arapskih muslimana sa severa još od sticanja nezavisnosti. Libija i Francuska kao nekadašnji kolonizator ove teritorije bili su uključeni u sukobe.

Sudan je podržavao pobunjenike u sukobu i naoružavao ih, a Čad je isto to činio sa pobunjenicima u Darfuru u Sudanu. Tri pobunjeničke grupe su napale Ndžamenu, glavni grad Čada, pa je Francuska poslala trupe da zaštite Idrisa Debija, koga je opozicija optuživala za korupciju, a protiv kojeg su se okrenuli i pojedini njegovi generali poput Jusufa Togoimija. Sukob je vođen od 2005. do 2010. godine.

Kao oficir i predsednik Čada, Idris Debi je upravljao zemljom od 1990. godine do 2021. kada je ubijen u sukobu sa pobunjenicima na frontu.

Zemlja tone u nasilje, kriminal, siromaštvo i lokalne sukobe, pa nikako nije dobra za turiste.

Nigerija

Nigerija je poznata kao najmnogoljudnija zemlja Afrike i trenutno ima preko 180 miliona stanovnika. Ona se nalazi u ekonomskoj, političkoj i socijalnoj nestabilnosti.

Severni, centralni i jugoistočni delovi zemlje su oblasti pogođene velikim talasom nasilja i sukoba. Preko 40.000 ljudi je ubijeno u međuverskim sukobima između muslimana i hriščana u ovoj zemlji.

Na severu zemlje deluje Islamska država Zapadne Afrike, naslednik Boko Harama koja kidnapuje decu i ljude, trguje njima, traži novac za njihovo oslobađanje, ubija ih, pali sela i gradove, napada vojsku i vrši terorističke akte gde god može, uključujući i uništavanje hrišćanskih hramova.

Takođe, na jugoistoku Nigerije je aktivan Pokret za emancipaciju delte Nigera (MEND) kao i Osvetnici sa delte Nigera (NDA) koji napadaju naftne kompanije i njihova postrojenja. Otmice iseljenika i napadi na naftna polja su njihova specijalnost.

Ovo su dovoljni razlozi da razmislite da li je Nigerija zemlja u koju treba da putujete. Oni koji su imali prilike da posete zemlju kažu da je jugozapadni deo zemlje najsigurniji, ali da i tu niste pošteđeni krađa ukoliko ne vodite računa o svojim stvarima. Severne oblasti zaobilaziti u širokom luku.

Libija

Za vreme Moamera Gadafija, Libija je bila "Meka" za posao i život radnika iz bivše Jugoslavije. Jugosloveni, odnosno Srbi, bili su veoma cenjeni radnici i stručnjaci u Libiji, a Gadafi ih je veoma dobro cenio i plaćao.

2011. je sve to palo u vodu svrgavanjem libijskog lidera. Nastali su opšte bezvlašće i strahovlada. Zemlju je bombardovao NATO, pa su je podelili pro-zapadni militanti i ekstremisti, koji su sve svoje neistomišljenike najsurovije kažnjavali.

Sakaćenja i likvidacije su postale svakodnevica, presuđivalo se ljudima na ulicama. Tako je i Gadafi ubijen. I dan danas je situacija nestabilna, a zemlja podeljena na istok i zapad.

Istok pod kontrolom Kalife Haftara i snaga LNA, i zapadni deo zemlje oko Tripolija pod kontrolom snaga odanih Zapadu. Takođe, u zemlji postoje i veoma ekstremne terorističke snage Islamske države i Al-Kaide, kao što je to slučaj sa gradom Derna na obali Sredozemnog mora.

Libiju treba zaobići u širokom krugu ili se izlažete velikoj opasnosti.

Centralnoafrička Republika

Ova zemlja subsaharske Afrike je veoma rizična oblast za putovanja zbog jačanja islamističkih terorističkih organizacija i grupa koje se bore pritiv vladinih snaga.

Situacija u zemlji je veoma nesigurna jer ustanici i pobunjenici već duže vreme nastoje da sruše vladu u Banguiju, glavnom gradu zemlje. Uprkos mirovnom sporazumu potpisanom još 2008. godine, pojedine grupe su nastavile svoje vojne aktivnosti ka rušenju vlade usput šireći nestabilnost i sprovodeći teror širom zemlje sve do danas.

Sukob je još uvek u toku, i borbe se vode između vladinih snaga i pobunjeničkih koalicija Seleka (muslimanske milicije) i anti-balaka milicija (hrišćanske milicije). Prvi rat je trajao od 2004. do 2007. godine, a onda je predsednik Fransoa Bozize sklopio mir sa pobunjenicima.

Na jugoistoku zemlje deluje Božja vojska otpora (LRA) predvođena Džozefom Konijem i ona nastavlja svoju borbu delujući iz susednog DR Konga i Sudana nastavljajući pljačku i otmice civila, a postoji još mnogo frakcija koje deluju u različitim delovima zemlje.

CAR zaranja u duboku političku i ekonomsku krizu praćenu nasiljem i masovnim likvidacijama. Plemensko-verski sukobi su svakodnevica. Zemlja se suočava sa velikom humanitarnom krizom i stanovništvo je zapalo u veliku bedu i siromaštvo.

DR Kongo

Prema istraživanjima vodećih stručnjaka i epidemiologa zaključak jeste da je od posledica sukoba u ovoj zemlji umrlo 5,4 miliona ljudi od 1988. godine. Posebno veliki problem država ima na granicama koje su porozne i slabo branjene gde je stvoreno idealno tlo za nasilje i sukobe. To se posebno manifestovalo posle genocida u Ruandi (Sukob Tutsa i Hutua) kada je ogroman broj izbeglica ušao iz ove zemlje u Kongo.

Na istoku zemlje deluju koalicija Ujedinjene demokratske snage - Nacionalna vojska za oslobođenje Ugande (ADF-NALU) i Pobunjenički pokret Ugande koji su u sukobu sa vladom Konga i grupa je usko povezana sa somalijskim islamističkim Al-Šababom koji je blizak Islamskoj državi.

Veoma nestabilna država koju takođe treba izbeći, a prema Timu Maršalu, autoru knjige "Zatočenici geografije" za Kongo se kaže da je to zemlja "Afričkog svetskog rata".

Sudan

U Sudanu dugo traju unutrašnji sukobi sa dubokim posledicama po stanovništvo, ekonomiju i velikim političkim previranjima. Situacija se dodatno pogoršala u poslednjih nekoliko godina.

Sukob sa Južnim Sudanom završen je njegovom nezavisnošću. Sukob se vodio na granici tada dva entiteta, a sada države gde su lokalne zajednice tradicionalno podržale onu stranu koju su smatrale svojom.

Darfur je drugo bolno pitanje za Sudan. U sukobima u Darfuru poginulo je oko 300.000 ljudi što uključuje i smrtne ishode prouzrokovane glađu i opasnim zaraznim bolestima. Ukupno je 2,7 miliona ljudi moralo da napusti svoje domove od 2003. godine.

Mir između sudanske vlade i pobunjenika Pokreta za pravdu i jednakost (JEM) - jedne od najvećih pobunjeničkih grupa u zemlji potpisan je 2006. godine. Međutim taj mir se pokazao krhkim jer ga nisu sve frakcije prihvatile i pristale na njega. 

Sukob sa Južnim Sudanom se isceljuje zahvaljujući referendumu koji je pokrenut 2011. godine i dobijanju nezavisnosti ovog većinski hrišćanskog entiteta. Međutim, situacija u spornom Abjeju na granici muslimanskog i arapskog Sudana i "crnog" i hrišćanskog Južnog Sudana ostaje neizvesna.

Somalija

Preko 20 godina Somalija je u raljama građanskog rata. Sukob između vladinih snaga pomognutih od strane UN-a i nekoliko islamističkih grupa povezanih sa Al-Kaidom i Islamskom državom još uvek traju.

Vlada kontroliše pojedine delove zemlje i glavni gradi Mogadiš i tu stalno postoje sukobi oko kontrole teritorija oko glavnog grada i širom zemlje. Sa slabom stabilnošću u zemlji, preko 20 odsto Somalijaca je bilo primorano da napusti zemlju, u čemu im je pomogao i UNHCR.

Posebna opasnost iz Somalije jeste piratstvo, tj. gusarenje, gde bande, od kojih mnoge podržane od strane islamista, napadaju strane trgovačke, vojne i turističke brodove na samom Rogu Afrike i na vratima Crvenog mora.

Među svim sub-saharskim afričkim državama koje su iskusile rat u poslednjih 10 godina, Ruanda se ne nalazi među 10 najopasnijih država.