"НАЈВЕЋА ОПАСНОСТ БИЋЕ УКОЛИКО ИРАН УЂЕ У РАТ СА ИЗРАЕЛОМ" Три могућа сценарија за избијање нуклеарног рата, откривено када ће бити НАЈКРИТИЧНИЈЕ
Спољнополитички аналитичар Алекса Филиповић о актуелним дешавањима на Блиском истоку и потенцијалној претњи од избијања нуклеарног рата
Редакција портала Србија Данас имала је прилику да разговара са спољнополитичким аналитичаром др. Алексом Филиповићем, експертом за десно-популистичке странке у Скандинавији и великим познаваоцем прилика у Русији и њеног односа са САД, Кином, ЕУ и НАТО савезом.
ХАМАС ПОЧЕО ДА ОБУЧАВА ДЕЦУ ЗА РАТ: Појавили се застрашујуће фотографије, погледајте како изгледа камп за обуку (ФОТО)
ИЗРАЕЛ СПРОВЕО СТРАХОВИТУ РАЦИЈУ! Мета - оснивач војног крила Хамаса
ПОГЛЕДАЈТЕ КАКО ЈЕ У КИНИ ДОЧЕКАН ПУТИН А КАКО БЛИНКЕН: Ентони осрамоћен до коске (ВИДЕО)
Посебно смо разговарали о актуелним дешавањима у свету. Ситуацији у Русији, на Кавказу, о скандинавским државама и њиховом односу према мигрантима, односа Шведске и Финске према чланству у НАТО-у и односу Шведске и Финске према Русији и обрнуто.
Посебну пажњу је свакако привукла тренутна ситуација на Блиском истоку, односно један од најкрвавијих сукоба од 1948. године између Израела и палестинског Хамаса и опасности које тај сукоб доноси, ако говоримо о дубљој ескалацији на читавом Блиском истоку и евентуалном ширењу сукоба укључивањем великих и регионалних сила. У овом тексту ћемо се позабавити управо овим дешавањима на Блиском истоку. Преносимо вам део интервјуа са нашим спољнополитичким аналитичарем Алексом Филиповићем.
- То би било јако тешко замислити и то би био крај свега, али мислим да смо веома близу таквог једног сценарија. Ако гледамо, на пример, Русија је јасно у својој доктрини написала да је спремна да употреби нуклеарно оружје уколико њен опстанак буде угрожен, а то може да значи било шта. С друге стране, видимо сада на Блиском истоку да Израел има нуклеарно оружје, иако не званично, он га има и сви то знају и зна се како се зове тај систем. То је "Давидова праћка". Дакле, у случају да постојање Израела буде угрожено из било ког разлога, он ће употребити своје нуклеарно оружје - истиче наш саговорник.
Довољно је да поново избију тензије између Северне и Јужне Кореје. САД су ту у стању да процене да им се више исплати да изврше превентивни удар на Кину уколико Пекинг покаже изузетно јаке амбиције ка јужном Пацифику, истиче Филиповић.
Како каже наш саговорник, највећа опасност биће уколико Иран ступи у рат са Израелом.
- То је први аларм да може да дође до употребе тактичког нуклеарног оружја, ситуација је јако озбиљна, најозбиљнија још од 1948. године за само постојање Израела - упозорава наш спољнополитички аналитичар.
Он сматра да се Турска ту интересантно позиционирала и да долазе сигнали из Египта такође, да неће још дуго толерисати овакву ситуацију.
- Већ су извршени превентивни удари по аеродромима у Сирији, наводно по иранској инфраструктури тамо, али Сирија није никад заборавила Голанску висораван, поготову што се ту налази ресурс који ће бити један од најважнијих ресурса 21. века, а то је чиста пијаћа вода. Ко контролише изворе пијаће воде, поготово на Блиском истоку, тај ће процветати и око тога ће се највише водити ратови - каже Филиповић.
Он подсећа да случај Либије не треба заборавити, да је покојни пуковник Гадафи градио са југословенским инжењерима велики канал усред Либијске пустиње који је требао да обезбеди иригацију и претвори пустињу у један велики врт где би Либија могла да гаји воће и поврће и да извози целом афричком континенту. Како каже, тај канал је међу првима био бомбардован 2011. године.
Три могућа сценарија за избијање нуклеарног рата
- Уколико би Иран отворено ступио у рат са Израелом, први је сигнал да може да дође до нуклеарног напада. Други сигнал би био такође озбиљан и то би био отворени сукоб између НАТО-а и Русије и ту би било употребљено тактичко нуклеарно оружје. То значи да се не гађају индустријски и цивилни центри већ војне базе или се испали хитац упозорења. САД су већ употребиле такво оружје и уништиле су Хирошиму и Нагасаки, али то нећете чути приликом церемонија у Јапану. Не каже се никад да је Америка бацила атомске бомбе, већ да су бачене атомске бомбе. Трећи сценарио је уколико дође до отвореног сукоба између Кине и САД у јужном Пацифику. Та три сценарија уколико се догоде постоји и те како велика могућност употребе, за почетак тактичког нуклеарног оружја, а ако то ескалира, онда можемо да видимо и употребу интерконтиненталних балистичких ракета ИБМ, али ће то већ значити крај света и у том тренутку онда више ништа неће бити важно - упозорава наш саговорник.
Он сматра да се после тога цивилизација више никада не би обновила и уколико би неко успео да преживи умро би у највећим мукама, негде у бункерима или тунелима.
- Постоји нада да се ипак сви боје да тако нешто ураде и да ће то бити максимално суздржавање, па чак и ако нека земља употреби један или два пројектила, хипотетички гледано, али постоји нада да до тога неће доћи, јер сви знају да је то апсолутно крај. Увек су постојали овакви циклични периоди, нарочито када се успоставља нови поредак, потребно је неко време да се ситуација стабилизује. Можда је и добро што постоји нуклеарно оружје, зато што, на пример, да Русија не поседује нуклеарно оружје, мислим да би врло брзо гледали 1941. годину из почетка. Исто то важи и за САД, да не поседују нуклеарно оружје врло брзо би Русија и Кина регулисале питање контроле западне Европе. Донекле, то нуклеарно оружје служи као гарант да неће доћи до неког већег рата - каже Филиповић.
Он је потом указао на књигу Џона Миршајмера "Трагедија политике великих сила" у којој аутор објашњава због чега се државе уопште боре за опстанак, хегемонију, а одговор је - због тога зато што су између осталог и уплашене, јер не знају да ли ће успети да преживе нови међународни поредак. Како каже наш саговорник, боље је зато бити хегемон него допустити да вас неко други гази.
- Због тога и долази до ових сукоба, поготову када свет још увек није у балансу. Идемо ка мултиполарном свету и тај систем ће бити изграђен, али је то један прелазак од неколико деценија. Између 10 и 20 година гледаћемо разне локалне ратове - прогнозира наш саговорник.
- Емоције су јаке и на једној и на другој страни. Дошло је до масовних злочина над цивилима почињених од стране Хамаса, али и током бомбардовања Газе од стране Израела, ужасне сцене и са једне и са друге стране. Да ли је то била нечија политичка игра за опстанак, да ли је дошло до тога као што неки аналитичари виде ствар у превише ослањања на вештачку интелигенцију која је са неадекватним алгоритмима посматрала улогу Хамаса и њихове активности. Да ли је то била ситуација која се отргла контроли која није требало тако да изгледа, али је чињеница да је апсолутно све затајило, јер ако гледате сада разне анализе, сви посматрају то питање шта се ту заправо догодило. Наравно да постоје различите теорије. Сада не можемо конкретно рећи да ли је то овако или онако. Мислим да прво треба да се мало смири ситуација, пре него што се доведу неки закључци шта и како се десило - сматра Филиповић.
Он каже да ћемо тек имати прилике да видимо каква ће бити политичка судбина Бењамина Нетанијахуа, и да ће бити веома индикативно шта се ту заправо догодило. Како каже, оно што је сада најбитније је да не дође до неке веће ескалације, јер већ сада говоримо о хиљадама људи који су настрадали и са једне и са друге стране и то су ужасне бројке, као и у Украјини где је стотине хиљада људи погинуло.
Филиповић упозорава да би требало избећи сценарио у којем се Иран укључује у рат Израела и Хамаса, јер би то значило могућу употребу тактичког нуклеарног оружја.
- Битно је само да не дође до веће ескалације да се и околне земље не укључе, да Иран не буде укључен у тај сукоб како не би дошло до сценарија о којем смо причали, употребе евентуално тактичког нуклеарног оружја.
О томе коме читава ситуација највише користи, наш саговорник истиче да, с једне стране, Русија осећа мало олакшање што оружје и муниција и финансије можда неће у великој мери ићи ка Кијеву него ће ићи ка Тел Авиву, да се очи са Украјине одвлаче на Блиски исток и да је то већи проблем за Кијев него за Русију, али причати да Русија стоји евентуално иза тога, како каже Филиповић, то је апсурдно.
- Амбасадор Израела у Москви је рекао да не постоји апсолутно никаква веза између Русије и активности Хамаса нити је руско оружје у питању, нити су руски инструктори дејствовали у Гази. Не треба повлачити никакве паралеле између дејства Хамаса и Русије. Са друге стране, САД су реаговале онако како су сви очекивали. Њима је у интересу да Израел буде јак и да контролише друге арапске земље. Главна мета је Иран увек, највећи конкурент Израелу - истиче Филиповић.
Он подсећа да смо с једне стране имали потпуно успостављање односа између Саудијске Арабије и Израела, које је сада прекинуто, а са друге стране Саудијска Арабија се потпуно отргла од савезништва са САД, више се окреће сарадњи са Кином и Русијом и опет видимо изузетне промене на Блиском истоку, један нови мултиполарни свет.
Како каже наш саговорник, Америка ће увек наћи неку корист у свему томе.
- Видели смо колико су скочиле акције на пример америчке одбрамбене индустрије. Штавише, кружиле су веома дегутантне слике запослених по тим корпорацијама где славе уз шампањац како су акције скочиле због продаје оружја у моменту када израелски цивили гину и палестински цивили гину. Са те стране, војно-индустријски комплекс у Америци ће увек профитирати. Ово што се дешава на Блиском истоку има одјека свугде, па је тако у Француској проглашен највиши степен упозорења за тероризам - упозорава наш стручњак.
Он подсећа на убиство наставника у Француској и то на годишњицу убиства које је извршено ножем.
- Пропалестинске демонстрације се сурово растурају, постоји забринутост у Лондону и другим европским градовима. Сада говоре: "Па можда смо примили сувише миграната који не деле наше западне вредности". Рано је говорити шта се све ту издешавало. Велика држава ће увек из сваке ситуације да извуче корист, то је природа великих сила, али највише ће настрадати обичан народ и мале државе - каже Филиповић за наш сајт.
Он указује на то да постоји претња да у још два региона избију велики сукоби.
- Предвиђам још два региона где ће сигурно избити сукоби, а то су Средња Азија, замало да се то догодило приликом немира у Казахстану пред почетак руске специјалне војне операције где је Русија брзо интервенисала и помогла у гушењу побуне, немири у Белорусији који су опет били спречени, не руском интервенцијом, али интервенцијом безбедносног апарата - каже нам Филиповић.
Према његовим речима, Средња Азија је ту пробематична због такмичења Русије, Кине и САД, блискости са Ираном и Авганистаном.
- Други сценарио је наравно Југоисточна Азија где већ постоји отворен ривалитет између САД и Кине, али докле год су Кина и САД изузетно тесно економски повезане, не верујем да ће доћи до тако отвореног сукоба, мада се све више и више провлачи, по разним анализама западних аналитичара како цивилних тако и војних, да је најкритичнији моменат између 2025. и 2028. године када Кина добија у потпуности изграђене капацитете за стављање Тајвана под своју пуну контролу - предвиђа наш саговорник.
Како каже, од почетка пандемије па до данас, нажалост, пролазимо из једне кризе у другу кризу и уместо да се ситуација у свету смирује, све више и више се погоршава.
- Нове инвазије не треба да нас чуде, нити нова жаришта која се отварају, али постоји нека нада да се можда од 2035. до 2040. године поново врати баланс у међународним односима и онда можда имамо 50 до 100 година неког хладног мира уз повремене наравно сукобе као што је то било за време Хладног рата у неким земљама Африке, Јужне Америке или Азије где увек долази до ограничених сукоба између великих држава, али ће можда мултиполарни свет бити такав да ће обезбедити један трајнији мир и један бољи мир него када имате само једног хегемона или када имате две супротстављене суперсиле - указује Филиповић.
Он упозорава и на велику опасност по свет од урушавања друштвено безбедносног поретка и унутар саме Америке, која је највећа војна сила са огромним количинама нуклеарног наоружања, јер како каже, не дај боже да се тамо догоди грађански рат или цепање унутар саме земље, то ће имати катастрофалне последице по свет какве би имао и отворени рат између Америке и Кине.
- Ни Русији, ни Кини, није у интересу да Америка толико ослаби да дође до унутрашњих цепања. Имамо три велике силе - једног хегемона и две велике силе, где је Кина ту други најјачи конкурент САД, Русија је ту на трећем месту. Избегли смо велику катастрофу што се СССР распао како се распао, јер да је ту био грађански рат, да је употребљено нуклеарно оружје, ко зна како би данас свет изгледао. Да ли ћемо двапут бити те среће уколико нека од те три државе имплодира изнутра, то је питање, али ништа није вечно, политички системи се мењају, границе се мењају, то смо и сами искусили, само можемо да се надамо да ће проћи са што мање цивилних жртава и што мање разарања - закључио је наш саговорник, спољнополитички аналитичар Алекса Филиповић.
Реч о саговорнику
Алекса Филиповић је рођен 1989. године у Београду. Дипломирао је међународне односе на Факултету политичких наука, Универзитета у Београду 2013. године, где 2015. године завршава и мастер студије из исте области.
Током 2014. године, на Универзитету Сингидунум завршава мастер студије из економије. У 2016. години прелази да живи у Санкт Петербург, где 2018. године завршава магистарске студије на Факултету међународних односа Санктпетербуршког државног универзитета (Факультет Международных отношений СПбГУ) и наставља школовање тамо уписом на докторске студије.
У склопу даље специјализације, 2021. године завршава једногодишње пост-дипломске студије на Бечкој дипломатској академији (Diplomatische Академие Wien). Од 2022. године, као докторанд Санктпетербуршког државног универзитета, налази се у Београду на стручној пракси на Институту за европске студије.
У јуну 2023. године у Санкт Петербургу, упешном одбраном докторске тезе под називом "ЕУ, НАТО и Русија у идеологији и пракси десно-популистичких партија Финске и Скандинавије: упоредна анализа" стиче звање доктора политичких наука (кандидат политических наук).
Поред активног писања научних радова, редовно учествује на међународним конференцијама, а такође је присутан и у домаћој медијској сфери као спољнополитички аналитичар. Течно говори енглески и руски језик, служи се француским језиком и поседује основно знање немачког језика.